Nacrt zakona: Poslodavac može da iznajmi do 30% radnika preko agencije

Ministarstvo za rad objavilo je Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju koji predviđa da će svi radnici koji rade preko agencije (na „lizing“) ubuduće imati ugovor o radu i iste uslove rada kao zaposleni kod poslodavca, a firma može da iznajmi najviše 30% radne snage od ukupnog broja radnika.

Ipak, ovaj zakon se ne odnosi na radnike koji rade preko studentskih i omladinskih zadruga i firmi koje pružaju usluge preduzećima, kao što su higijeničari/ke i radnici obezbeđenja koji mogu da rade po ugovoru о privremenim i povremenim poslovima bez prava na godišnji odmor i bolovanje.

„Isti uslovi rada“ agencijskog radnika i zaposlenog

„Agencija sa ustupljenim zaposlenim zaključuje ugovor o radu na neodređeno ili ugovor o radu na određeno vreme“, piše u Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju.

To znači da, ukoliko ovaj nacrt zakona bude i konačan, radnici angažovani preko agencije za privremeno zapošljavanje imaće ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme sa agencijom, ali ne i druge ugovore o radnom angažovanju. To je pozitivan pomak imajući u vidu da su do sada agencijski radnici mogli da budu angažovani i preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima koji, između ostalog, radnicima ne omogućava da ostvare pravo na bolovanje i godišnji odmor.

Takođe, zakon predviđa da agencijski radnik ima iste uslove rada kao zaposleni kod poslodavca (koji obavlja istu ili sličnu vrstu poslova), odnosno, ima isto trajanje radnog vremena, prekovremeni i noćni rad, isto pravo na odsustvo i „elemente za obračun i isplatu zarade i naknade troškova“.

Prema istraživanju „Profil radnika zaposlenih preko agencije za privremeno zapošljavanje“ Fondacije Centar za demokratiju dve trećine agencijskih radnika (ispitanika) je prošle godine (2017.) navelo da prima manju zaradu na istom radnom mestu u odnosu na njihove kolege zaposlene kod poslodavca.

Nacrtom zakona se zabranjuje da radnik preko jedne ili više agencija radi kod istog poslodavca više od dve godine po ugovoru o radu na određeno vreme, već ukoliko nastavi da radi kod tog poslodavca nakon isteka tog perioda ili perioda na koji je ustupljen, dobija ugovor na neodređeno vreme (ugovor „za stalno“) kod poslodavca kom je iznajmljen.

Međutim, u nacrtu zakona je navedeno da ovo pravo agencijski radnik može da ostvari samo na sudu, odnosno mora da pokrene radni spor protiv poslodavca kom je iznajmljen kako bi dobio ugovor „za stalno“.

Takođe, ovo pravo da dobije ugovor na neodređeno vreme kod poslodavca kom je iznajmljen nemaju agencijski radnici koji imaju ugovor o radu na neodređeno vreme sa agencijom. Ugovor „za stalno“ sa agencijom faktički radniku ne nudi nikakvu sigurnost jer agencija može da otpusti radnika čim prestane potreba za njegovim/njenim angažovanjem u firmi kojoj je on iznajmljen.

Mogućnost da se zaposle kod poslodavca kod kog su iznajmljeni je veoma važna za radnike koji rade preko agencije. Agencijski radnici, naime, uglavnom prihvataju da rade preko agencije jer očekuju da će posle nekog vremena dobiti stalan posao u firmi kojoj su iznajmljeni, pokazuje spomenuto istraživanje Centra za demokratiju.

Pozitivna novina ovog nacrta zakona je ta što agencijski radnik može da bude član sindikata kod poslodavca kom je iznajmljen, kao i da učestvuje u štrajku. Činjenica je, međutim, da je radno mesto radnika preko agencije veoma nestabilno i da on/a lako može biti otpušten/a tako što poslodavac raskine ugovor sa agencijom, što sprečava agencijske radnike da se u praksi sindikalno organizuju i bore za svoja prava.

Nacrtom zakona zabranjeno je da se usluge iznajmljivanja zaposlenih koriste za radna mesta državnih službenika.

Zbog čega se radnici iznajmljuju preko agencije?

Nacrtom zakona o agencijskom zapošljavanju nije definisano koji su opravdani, a koji ne razlozi da firma iznajmljuje radnike preko agencije umesto da ih direktno angažuje. U tom smislu, zakon ne predviđa ni odgovarajuće kazne za zloupotrebe agencijskog angažovanja.

U privatnom sektoru radnici se često iznajmljuju preko agencije kako bi se lakše mogli otpustiti kada za njima prestane potreba tako što firma jednostavno raskine ugovor sa agencijom. Tako je Ikea 2017. godine za potrebe otvaranja robne kuće angažovala deo radnika preko agencije za zapošljavanje, o čemu je Radnik.rs pisao.

Iznajmljivanje radnika preko agencije se u javnom sektoru često koristi kako bi preduzeća i ustanove lažno prikazali da se pridržavaju zabrane zapošljavanja, odnosno ograničenja broja zaposlenih. Naime, radnici angažovani preko agencije ne računaju se kao zaposleni tog javnog preduzeća i ustanove iako tu rade, već kao radnici agencije, što omogućava preduzeću da koristi njihov rad, a da ne mora Vladi Srbije da opravdava njihovo zapošljavanje.

Radnik.rs objavio je u avgustu da se preko agencije iznamljuju čak i glumci u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Poslodavac može da iznajmi 30% radnika uz saglasnost Ministarstva

„Ugovor o ustupanju zaposlenih može da se zaključi za ustupanje najviše do 10% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca korisnika u momentu zaključenja ugovora. Izuzetno od stava 1. ovog člana, ugovor o ustupanju može da se zaključi za ustupanje najviše do 30% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove rada“, piše u nacrtu.

To znači da najviše 10% radnika od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca može biti iznajmljeno preko agencije, ali taj broj može ići i do 30% ukoliko poslodavac dobije saglasnost Ministarstva za rad.

U zakonu nije navedeno i nejasno je na osnovu kojih kriterijuma Ministarstvo za rad daje saglasnost poslodavcu da angažuje i do 30% radnika preko agencije, umesto da ih jednostavno direktno angažuje bez posrednika kao svoje radnike.

Upravo broj radnika koji se može iznajmljivati preko agencije bio je jedna od ključnih tačaka neslaganja prilikom izrade ovog nacrta zakona, rekao je Zoran Ristić, član radne grupe za izradu ovog zakona ispred sindikata „UGS Nezavisnost“, prošlog meseca za portal Mašina. Kako je pisala Mašina, predstavnici sindikata se zalažu da se taj broj ograniči na 10% ukupnog broja zaposlenih u kompaniji, poslodavci se zalažu da broj iznajmljenih radnika bude bez ograničenja, dok je Ministarstvo predlagalo granicu od 30%.

Rad preko omladinskih zadruga i firmi koje vrše usluge – neregulisan

U ovom nacrtu ne spominje se rad omladinskih i studentskih zadruga iako faktički zadruge na isti način iznajmljuju radnike starosti do 30 godina poslodavcima. Omladinske zadruge i agencije za zapošljavanje neretko se nalaze na istoj adresi i posluju kao „dve firme u jednoj“, o čemu je Radnik.rs već pisao. Ipak, Zakonom o zadrugama propisano je da su radnici (omladinci) preko zadruga angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (bez prava na godišnji odmor i bolovanje) i u ovom zakonu nije jasno definisano po čemu se omladinska zadruga razlikuje od agencije za zapošljavanje, što otvara prostor za zloupotrebe.

Radnik.rs je prošle godine pisao o radnoj verziji zakona koji se odnosi na rad preko agencije i u tadašnjoj verziji nije bilo pomena omladinskih i studentskih zadruga.

Snežana Bogdanović, šef odseka u Sektoru za rad Ministarstva za rad, tada je rekla da se Zakonom o agencijama ništa ne rešava dok se ne uredi i pitanje zadruga i da će to pitanje biti uređeno kada bude donet novi Zakon o radu.

Zoran Ristić, koje je učestvovao u izradi zakona, ukazao je tada na to da postoji bojazan da će se donošenjem zakona o agencijama mnoge agencije koje ne mogu da ispune uslove po ovom zakonu „preregistrovati“ u omladinske zadruge.

Na sličan način, u Nacrtu zakona o agencijskom radu ne spominju se ni firme koje pružaju usluge preduzećima angažujući svoje radnike u prostorijama preduzeća. To su, između ostalih, firme koje vrše uslugu održavanja higijene, obezbeđenja objekata, itd, ali one nisu registrovane kao agencije, te Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju ne važi za radnike ovih firmi.

Iako bi ove firme trebalo da budu specijalizovane za jednu vrstu usluga, problem je u tome što ove firme neretko dobijaju tendere javnih preduzeća za različite vrste usluga koje vrše njihovi radnici u preduzećima, pa je nejasno da li su ovi radnici faktički iznajmljeni preduzeću ili ne. Radnik.rs je tako pisao o firmi „TBV Systems“ čiji su radnici za javna preduzeća obavljali usluge čišćenja prostorija, dostavljanja poštanskih pošiljki, usluge spasavanja, rada na blagajni i održavanje zelenih površina, a ova firma nije registrovana kao agencija za zapošljavanje, već firma za „ostale uslužne aktivnosti podrške poslovanju“.

Tekst Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju možete pročitati ovde.

Javna rasprava u okviru koje javnost može izneti predloge i sugestije na ovaj nacrt traje do 23. novembra. Više detalja možete pronaći ovde.

Fotografija: Pixabay

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *