Prekovremeni rad, ali se ne plaća

Radnici mogu da rade više od 40 sati nedeljno po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, a poslodavci po zakonu nemaju obavezu da im plaćaju naknadu za prekovremeni rad.

Šta više, omladinske zadruge koje angažuju radnike po tom ugovoru raspisuju oglase za posao koji podrazumevaju rad i od 60 sati nedeljno.

Oglas za baštovana: radno vreme od ponedeljka do subote, 10 sati dnevno

Jedan od čitalaca nam je uputio pitanje da li je oglas za baštovana koji je objavljen na više sajtova zakonit.

Naime, omladinska zadruga „Europa PTŽ“ objavila je oglas da su „preduzeću specijalizovanom za pružanje usluga iz pejzažne arhitekture i hortikulture, potrebni ozbiljni, vredni baštovani“. Radno vreme baštovana je od 7h do 17h, a samo nedelja je slobodan dan. Početna plata je 35 hiljada dinara.

Prema ovom oglasu, baštovan će, dakle, raditi 60 sati nedeljno.

Radnik.rs je uputio pitanja omladinskoj zadruzi u vezi sa ovim oglasom budući da je Zakonom o radu propisano da radnici ne mogu raditi duže od 48 sati nedeljno, računajući i prekovremeni rad. Međutim, zakonom nije jasno definisano da li se ovo ograničenje radnog vremena (na 48 sati) odnosi samo na ugovore o radu ili i ugovore o povremenim i privremenim poslovima. Zadruge, inače, po zakonu angažuju radnike po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima.

Maja Sekulić iz zadruge „Europa PTŽ“ je navela da o radnom vremenu odlučuje poslodavac i upitala je: „Ukoliko napišem u oglasu da je u pitanju prekovremeni rad, da li je onda to u redu?“.

Ako pitate Ministarstvo za rad – nije u redu. Na pitanje da li poslodavac može radniku da odredi radno vreme duže od 48 sati nedeljno kada radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, iz ovog ministarstva su odgovorili da to nije po zakonu.

„Iako Zakonom o radu nije izričito propisano, odredbe ovog zakona koje se odnose na ograničenje radnog vremena, kao i odmore u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor zaposlenih, a koje su zasnovane na međunarodnim standardima, primenjuju se i na radno angažovane po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima“, piše u odgovoru.

Međutim, profesor radnog prava na Univerzitetu Union Mario Reljanović je skeptičan kada je reč o ovom mišljenju Ministarstva za rad.

„Ne verujem da bi radnik koji radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima duže od 48 sati mogao da dobije spor protiv poslodavca. Zakon nije izričit po ovom pitanju, a mišljenje Ministarstva ne pomaže mnogo na sudu“, kaže Reljanović.

Prema Reljanovićevom mišljenju, poslodavac može da odredi dužinu radnog vremena radnicima koliko želi ukoliko ih angažuje po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i time ne krši zakon.

Radnici koji rade duže od 48 sati nedeljno mogu se obratiti inspekciji rada. Ukoliko dobiju odgovor inspekcije da je to u skladu sa zakonom, mogu se javiti redakciji Radnik.rs.

I omladinska zadruga i agencija za zapošljavanje

U oglasu takođe piše da baštovani treba da imaju od 20 do 50 godina. Kako omladinska zadruga može da angažuje radnike starije od 30 godina, pitali smo predstavnike ove zadruge.

„Mi smo dve firme u jednoj, imamo i omladinsku zadrugu i agenciju, pokrivamo ljude i preko 30 godina, sve vi to naravno možete da proverite”, piše u odgovoru.

Direktorka omladinske zadruge “Europa PTŽ” Ivana Ristić je i vlasnica i direktorka agencije “Europa Human Resource” koja se bavi ustupanjem ljudskih resursa.

Ovakvo osnivanje omladinske zadruge i agencije kao “dve firme u jednoj” omogućava lizing i omladinaca do 30 godina i starijih radnika. Ovakve firme mogu da angažuju studente preko omladinske zadruge, a onda, kada oni napune 30 godina, angažuju ih preko agencije.

Posao za muškarce

Oglas za baštovana problematičan je i iz još jednog razloga. Iako se u naslovu oglasa navodi da se traži “baštovan/baštovanka”, u tekstu oglasa se eksplicitno navodi da se traže muškarci od 20-50 godina.

Na pitanje upućeno omladinskoj zadruzi zbog čega se zahteva da radnik bude muškog pola odgovorili su pitanjem – „Da li mi uopšte smemo da kažemo da je posao predviđen samo za muškarce ili za žene?”.

U daljem odgovoru iz zadruge navode da oni žele da rade “u okviru zakonskih uslova vezanih za oglašavanje”, ali da ih radnici kritikuju kada ne napišu da li je oglas predviđen za žene iili muškarce.

Problem je u tome što nijedan oglas za posao ne sme da bude “predviđen” za žene ili muškarce osim ako nije cilj da se zaštite određene kategorije lica kao što su žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi.

Privremeni i povremeni poslovi: Prekovremeni rad se ne plaća

Oglase za posao koji podrazumevaju prekovremeni rad raspisuju i druge omladinske zadruge. Na primer, omladinska zadruga „Bulevar“ objavila je oglas za rad u call centru koji podrazumeva „svakodnevni rad – 6h dnevno“.

U ovom slučaju, dakle, nedeljno radno vreme je 42 sata. Prema Zakonu o radu, puno radno vreme na nedeljnom nivou je 40 sati, a rad duži od punog radnog vremena je prekovremeni rad za koji se isplaćuje uvećana zarada (najmanje 26% od osnovice). Ali, prema navodima predstavnika Ministarstva za rad, naknada za prekovremeni rad se ne isplaćuje radnicima koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

Iz Ministarstva kažu da se “odredbe Zakona o radu, koja se odnose na uvećanja zarade zaposlenih (za rad noću, prekovremeni rad, rad na dan praznika i slično) ne mogu direktno primenjivati na angažovana lica”, nego samo na zaposlene koji imaju ugovor o radu.

To znači da nema nikakvih smetnji da poslodavac sa radnikom sklopi ugovor o povremenim i privremenim poslovima po kome će radnik raditi osam sati radnim danima i subotom i primati platu nižu od minimalne zarade. Radnik po ovom ugovoru nema pravo na uvećanu zaradu ni za rad praznicima, ni noću.

Ipak, neke omladinske zadruge, kao što je zadruga “Bulevar”, isplaćuju uvećanu zaradu omladincima za rad noću, iako nisu obavezne po zakonu.

Related posts:

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *