Bolji uslovi rada “na lizing”, ali ne i za radnike obezbeđenja, higijeničare i zadrugare

Prema radnoj verziji Zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje u koju je Radnik.rs imao uvid, radnici „na lizing“ više neće raditi po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, već će imati ugovore o radu i jednake uslove rada kao zaposleni u firmi u kojoj rade.

Ipak, ovaj zakon ne obuhvata studentske i omladinske zadruge koje i dalje mogu da sklapaju ugovore o povremenim i privremenim poslovima, a ti ugovori radnicima ne garantuju pravo na bolovanje, ni godišnji odmor. Pored toga, ako ova verzija zakona bude i konačna, neće biti zaštićeni ni radnici obezbeđenja, čistačice i drugi radnici koji se ne smatraju radnicima “na lizing”, već vršiocima usluga u drugim preduzećima.

Radna verzija zakona o agencijama za lizing radnika

Radna grupa koju čine predstavnici Ministarstva za rad, sindikata i agencija za zapošljavanje napravili su radnu verziju zakona koji bi trebalo da uredi zapošljavanje preko takozvanih agencija za lizing radnika.

U ovoj radnoj verziji, između ostalog, piše da agencija sa radnikom „zaključuje ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme”, te će radnici “na lizing” imati sva prava iz radnog odnosa – pravo na bolovanje, godišnji odmor, otpremninu itd.

Prema rečima člana radne grupe koja je sačinila ovu radnu verziju i predstavnika “UGS Nezavisnost” Zorana Ristića, prema ovom zakonu zabranjeno je sklapati ugovor o povremenim i privremenim poslovima, što je do sada bio slučaj kada je reč o zapošljavanju preko agencije.

Takođe, iznajmljeni radnici bi prema ovoj verziji imali istu zaradu, radno vreme i druga prava kao i radnici koji su zaposleni u toj kompaniji, na primer, radnik u pogonu koji radi u fabrici preko agencije za zapošljavanje će imati ista prava kao radnik u pogonu sa istim kvalifikacijama koji je zaposlen u fabrici.

Radnici koji rade preko agencija, prema ovoj verziji zakona, mogu da se organizuju i budu članovi sindikata, međutim, nejasno je da li imaju pravo na štrajk u firmi u kojoj rade budući da oni nisu zaposleni u toj firmi, već u agenciji za zapošljavanje.

U slučaju prestanka potrebe za radom iznajmljenog radnika, kako piše u ovoj verziji, radnik ima pravo na zaradu do isteka ugovora, iznajmljuje se drugoj firmi ili “ostvaruje prava po osnovu viška zaposlenih u skladu sa zakonom”. To znači da iznajmljeni radnik može biti proglašen “viškom” i biti otpušten ukoliko predstavnici preduzeća kome je iznajmljen navedu da više nemaju potrebu za tim radnikom.

U radnoj grupi se, prema Ristićevim rečima, vodi žustra debata u vezi sa tim da li treba ograničiti broj iznajmljenih radnika u preduzeću.

„Sindikati su dali predlog da se zapošljavanje preko agencije ograniči na deset posto, ostali su protiv toga“, kaže on.

Ukoliko se broj iznajmljenih radnika ne ograniči, postoji opasnost da gotovo svi ili veliki broj radnika u firmi budu angažovani preko agencije. U tom slučaju, obesmišljava se odredba da iznajmljeni radnik ima ista prava kao zaposleni radnik u firmi jer firma takoreći nema zaposlenih.

Zakon ne štiti radnike obezbeđenja i higijeničare

Predstavnica “Konfederacije slobodnih sindikata” u radnoj grupi Vera Tomović navodi da donošenje zakona ne reguliše rad radnika koji su angažovani na pružanju usluga između preduzeća.

„Nacrtom zakona ostaje nezaštićena kategorija sporednih delatnosti usluga čišćenja i obezbeđenja. To su neke delatnosti van osnovne delatnosti preduzeća za koje se često angažuju druga preduzeća koja pružaju usluge”, kaže ona.

Pružanje usluga i “lizing” radnika je iz perspektive iznajmljenog radnika isto, ali je velika razlika u pravima radnika angažovanih na ova dva načina jer rad higijeničara i radnika obezbeđenja ovim zakonom “o lizingu” nije obuhvaćena.

„Ako preduzeće kupuje uslugu čišćenja prostorija od drugog preduzeća, one ugovaraju uslugu čišćenja prostorija u koju su uračunati i svi prateći troškovi – sredstva za čišćenje itd. Ovaj način angažovanja se ne smatra lizingom radnika. Lizing je kada preduzeće na tržištu traži od neke agencije radnicu samo za svoje potrebe i tu nisu uračunati ostali troškovi”, objašnjava ona.

Zakon ne važi ni za radnike koji rade preko zadruga

Takođe, ova radna verzija zakona se ne odnosi na rad studentskih i omladinskih zadruga koje, po Zakonu o zadrugama, zapošljavaju omladince do 30 godina.

Prema Zakonu o zadrugama, koji je donet pre dve godine, omladinci i studenti se mogu angažovati samo po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova koji ne podrazumeva pravo na godišnji odmor, bolovanje i druga prava. Radnik.rs je objavio priču o tome kako je radnik Aerodroma “Nikola Tesla” Aleksandar Ivić na ovaj način bio angažovan osam godina, bez osnovnih prava.

Predstavnici Ministarstva za rad smatraju da se rad preko zadruga zloupotrebljava iako su učestvovali u izradi Zakona o zadrugama.

„Mi smo učestvovali u izradi tog zakona, bili smo članovi radne grupe i pokušali smo da smanjimo negativni efekat tih zadruga. Iako je tradicija da ove zadruge obezbeđuju posao mladima, svesni smo da su to radna angažovanja na poslovima koji su van radnog odnosa gde angažovano lice nema pravo na bolovanje, godišnji odmor. Privremeni i povremeni poslovi su definisani Zakonom o radu i mogu trajati do 120 radnih dana, to se veoma zloupotrebljava jer se sklapaju novi ugovori o povremenim i privremenim poslovima, a samo menja predmet ugovora“, navodi Snežana Bogdanović, šef odseka u Sektoru za rad ministarstva.

Bogdanović priznaje da se Zakonom o agencijama ništa ne rešava dok se ne uredi i pitanje zadruga.

„Nažalost, ovo pitanje će doći na dnevni red tek kada budemo radili Zakon o radu 2018. godine“, kaže ona.

Predstavnik “UGS Nezavisnost” Ristić kaže da bi ove zadruge trebalo da omoguće da „mladi ljudi steknu radno iskustvo“, ali da se često zloupotrebljavaju čak i za angažovanje starijih radnika.

„To što zadruge krše zakon i angažuju ljude od 50 godina, to je druga stvar“, kaže on.

Pitali smo da li će agencije za zapošljavanje rado „preći“ u omladinske zadruge budući da tada mogu sklapati sa radnicima ugovor o privremenim i povremenim poslovima kao i do sada.

„Neke agencije će pobeći u omladinske zadruge i nema naznaka da će se to menjati“, kaže Ristić.

Prikrivanje stvarnog broja radnika preko agencija

Pitali smo predstavnike agencije za zapošljavanje „ManpowerGroup“, koji učestuju u radu radne grupe na izradi nacrta zakona o agencijama, zbog čega poslodavci angažuju radnike preko agencije za zapošljavanje.

Iz ove agencije navode da je jedan od razloga za angažovanje agencije „ograničavajući broj zaposlenih ili zabrana zapošljavanja, a da privremeno postoji potreba za dodatnim ljudima“.

Na ovaj način, javna preduzeća mogu da zaposle radnike, a da istovremeno poštuju zabranu zapošljavanja jer se radnici preko agencije ne broje u zaposlene, o čemu je pisao Insajder.

Zanimljivo je i da predstavnici agencije za zapošljavanje „Sequester“, koja je dobila tender EPS-a za očitavanje brojila, otvoreno nude uslugu „prikrivanja pravog broja radnika“. „Sequester“ na svom sajtu navodi da usluga iznajmljivanja radnika „može biti posebno zanimljiva kompanijama koje vode striktnu evidenciju o broju zaposlenih (tzv. headcount) – ustupljeni radnici se ne evidentiraju kao zaposleni kompanije korisnika”.

Related posts:

3 Comments

  1. Jovan

    Trenutno radim kod poslodavca na privremeno povremenim poslovima jer mi je isteklo 2 god rada na odredjeno kod istog poslidavca. Zanima me kako se regulise vojna vezba tj da li je poslodavac duzan da mi nadoknadi dok sam na vezbi a idem sad 15.09. do 29.09.? Bio sam na birou kod njih nmg da dobijem potvrdu o nezaposlenosti, kazu mi da kod njih nisam jos od 2014 god i da se kod njih vodim na odredjeno. Molim vas odgovorite mi. Hvala.

    Reply
    1. Sonja Gočanin (Post author)

      Jovane,

      ugovor o privremenim i povremenim poslovima u principu ne podrazumeva plaćeno odsustvo, osim ako to nije predviđeno ugovorom. Takođe, po zakonu po ovom ugovoru možete raditi samo 120 dana. Ukoliko na svakih 120 dana potpisujete novi ugovor, to je zloupotreba ovog ugovora. Ovaj ugovor bi trebalo da se koristi samo za sezonske poslove koji ne traju duže od 120 dana. Možete nam se javiti na redakcija@radnik.rs ako imate još nekih pitanja. Pozdrav

      Reply
  2. Milan

    A ja sam punih 13godina ( rekorder- veteran)u Telekomu putem zadruga, PP Ugovora i poslednjih par godina putem Agencije. Sta da Vam kažem, imam umanjena prava, duplo ili više umanjena plata, nemam mogućnost napredovanja. Svima su puna usta bele kuge …. ljudi treba da shvate da je ova situacija u okvirima Radnog Prava unazad 15 godina oterala mnogo mladih ljudi. Sramota me je samog sebe sto trpim i uslovljen sam da radim. Poslove koje obavljam su iz oblasti IT i volim kompaniju više nego svi stalno zaposleni, a eto ta kompanija vec 13 godina nece da mi pruzi ugovor.

    Reply

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *