Na prijavu portala Radnik.rs da se ispita da li su radnici javnog preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija“ koji godinama rade po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima angažovani po zakonu, inspekcija rada je sprovela nadzor i utvrdila da nema nepravilnosti.

Ovo je drugi put da je Radnik.rs dobio obaveštenje od inspekcije rada u kome inspekcija zauzima stav da se zbog ograničenja broja zaposlenih u javnom sektoru može kršiti Zakon o radu bez sankcija.

Zabrana zapošljavanja iznad Zakona o radu

Nakon objavljivanja članka da više od 150 radnika Beogradskog vodovoda i kanalizacije radi više od dve godine po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima bez prava na bolovanje, godišnji odmor i druga prava iz radnog odnosa, Radnik.rs je uputio prijavu inspekciji rada da proveri da li je ovakvo angažovanje radnika po zakonu.

Prema Zakonu o radu, rad po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima može trajati najduže 120 dana u kalendarskog godini. Međutim, ovi ugovori se neretko koriste u javnom sektoru jer javna preduzeća i ustanove zbog ograničenja broja zaposlenih ne mogu da zaposle radnike po ugovoru o radu, pa su radnici koji su im potrebni angažovani godinama po ugovoru o privremenim i povrmeenim poslovima. Problem je u tome što po ovom ugovoru radnici nemaju mnoga prava iz radnog odnosa, kao što su bolovanje i godišnji odmor, jer se ovaj ugovor po zakonu najčešće koristi za sezonske poslove koji traju nekoliko meseci, a ne godinama.

U odgovoru portalu i udruženju „Radnik“, inspekcija rada navodi da je 25. juna 2018. po prijavi sprovela nadzor u preduzeću „Beogradski vodovod i kanalizacija“, ali da nisu preduzete nikakve mere protiv poslodavca.

Naime, inspekcija rada priznaje da je „neosporno da je odredbom čl. 197. Zakonom o radu propisano da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova“.

Međutim, „poslodavac je dužan i da primenjuje i odredbe posednih zakona, Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, kao i Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno angažovanje kod korisnika javnih sredstava“, piše u odgovoru inspekcije rada.

Iz ovog odgovora ostaje nejasno da li je inspekcija uopšte proveravala da li poslodavac prekršio Zakon o radu i angažovao radnike duže od 120 dana po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova mimo zakona. Ono što je evidentno je da je na ovaj način Ministarstvo za rad, u okviru koga radi Inspektorat za rad, stavilo po stani Zakon o radu zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.

Radi podsećanja, iz Beogradskog vodovoda su za Radnik.rs izjavili da ovakvo angažovanje radnika (na takozvanim PP ugovorima) nije povezano sa takozvanom zabranom zapošljavanja.

U odgovoru inspekcije se takođe navodi da je Beogradski vodovod i kanalizacija „rešavajući problem angažovanih lica po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova“ 1. januara 2018. zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa 470 lica.

Grafit podrške radnicima Beogradskog vodovoda i kanalizacije

Bez nepravilnosti i u JKP Čistoća u Kragujevcu

Sličan odgovor inspekcije rada kao u Beogradskom vodovodu i kanalizaciji Radnik.rs je dobio i u januaru 2018. godine nakon sprovedenog nadzora u preduzeću JKP Čistoća u Kragujevcu po prijavi portala i udruženja „Radnik“. Prema obaveštenju inspekcije rada, skoro četvrtina od ukupnog broja radnika u ovom preduzeću bila je tada angažovana po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

U obaveštenju o inspekcijskom nadzoru koji je Radnik.rs dobio navodi se da kragujevačka JKP Čistoća ima potrebu za većim brojem izvršilaca, ali zbog zabrane zapošljavanja i propisanog postupka za pribavljanje saglasnosti nisu mogućnosti da sa zasnuju sa radnicima radni odnos na određeno ili na neodređeno vreme.

Na sličan način kao u Beogradskom vodovodu, inspekcija ovde posredno priznaje da se ovakvim angažovanjem radnika krši Zakon o radu, ali da je to bilo nužno kako bi preduzeće poštovalo zakone i uredbu kojom se uređuje broj zaposlenih u javnom sektoru.