Višegodišnji privremeni i povremeni poslovi u Beogradskom vodovodu

U javnom komunalnom preduzeću “Beogradski vodovod i kanalizacija” 150 radnika radi više od dve godine po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima bez prava na bolovanje, godišnji odmor i druga prava iz radnog odnosa.

Iz Beogradskog vodovoda za Radnik.rs navode da radnici po ovom ugovoru ne rade isti posao, već im se poslovi menjaju u zavisnosti od potreba preduzeća.

Godinama bez prava na odmor i bolovanje

Pet radnika preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija“ obratilo se portalu Radnik.rs tvrdeći da godinama rade u ovom preduzeću po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima iako obavljaju poslove koji podrazumevaju stalno radno mesto i bez kojih Beogradski vodovod ne može da funkcioniše.

Oni su tražili da zaštitimo njihov identitet i ne otkrivamo detalje o njihovim radnim mestima kako ne bi trpeli odmazdu poslodavca. Ipak, kako navode, smatraju da je važno da se o njihovom problemu javno progovori.

„Nemamo pravo na bolovanje, na godišnji odmor, na odsustvo tokom verskog praznika, na slobodne dane“, kaže jedan od njih. Drugi radnik objašnjava da je jedini način da koriste godišnji odmor da rade prekovremeno, tokom vikenda i tako „skupljaju“ dane za godišnji odmor. Isto je i za bolovanje, objašnjavaju.

„Bilo šta da tražimo šefovi nas podsete da smo na privremenim i povremenim poslovima i da možemo biti lako otpušteni. Drže nas u strahu da se ne bismo bunili“, navodi treći radnik ovog preduzeća.

Kako radnici kažu kada su zbog povrede na radu odsutni oni ne dobijaju platu već su su plaćeni samo za radne sate kada rade, jer ugovori o privremenim i povremenim poslovima ne predviđaju bolovanje.

Jedan od njih objašnjava da radnici potpisuju ugovor o povremenim i privremenim poslovima na svakih 120 dana.

„U ugovoru se menja samo način obavljanja posla, inače je to praktično isto radno mesto“, kaže on.

Uoči Nove godine, kako kažu, Vodovod je zaposlio veliki broj radnika, odnosno nekim radnicima koji su bili „na privremenim i povremenim poslovima“ ponuđen je ugovor o radu. Oni nisu među njima.

„Stalno nam se priča – još malo, još malo, pa ćemo preći na ugovor za stalno. Takođe, pričaju nam da ćemo dobiti ugovore ako dobro radimo, ali niko od nas ne bi ovde godinama radio da ne radi dobro“, kaže jedan od radnika.

Neki od radnika su, kako kažu, do 2014. godine radili u Vodovodu preko firme „Morava In“ iz Kruševca. O navodno sumnjivoj saradnji ove firme i Vodovoda govorio je 2012. godine sadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, tada prеdsеdnik Gradskog odbora Bеograd Srpskе naprеdnе strankе. Kako radnici navode, tada su imali ugovore o radu u ovoj firmi, te je njihov položaj utoliko bio bolji jer su imali pravo na godišnji odmor i bolovanje. Od 2014. godine, kažu, postali su radnici Vodovoda, ali „na privremenim i povremenim poslovima“.

„Godinama na privremenim i povremenim poslovima, ali na različitim poslovima“

Iz Beogradskog vodovoda i kanalizacije navode da je tačno da radnici rade u Vodovodu po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima više godina. Kako navode, 150 radnika radi na ovaj način duže od dve godine.

„Angažovana lica po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima ne obavljaju sve vreme iste poslove, već se poslovi menjaju u zavisnosti od potreba. Ne radi se o poslovima koji su propisani Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova“, dodaju u odgovoru.

Zakonom o radu propisano je da radnici po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima mogu da rade najduže 120 dana godišnje. Kako ne bi prekršili zakon, javna preduzeća radnicima (koji rade godinama po ovom ugovoru) na svakih 120 dana menjaju ugovor, a u ugovorima je svaki put navedeno drugo radno mesto. Na ovaj način bio je angažovan radnik Aerodroma „Nikola Tesla“ sedam godina, a inspekcija rada je utvrdila da zakon nije prekršen, o čemu je Radnik.rs pisao.

Ukoliko je radnik godinama obavljao isti posao u preduzeću, a preduzeće fiktivno navodilo da je reč o različitim poslovima, radnik ima pravo na odštetu koju može da ostvari na sudu jer je umesto po ugovoru o radu radio/la po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima sa manjim pravima. Ako je radnik zaista obavljao različite poslove za preduzeće neprekidno tokom više godina, Zakon o radu nije prekršen, ali je „zakonska rupa“ otvorila prostor da radnici na ovaj način mogu da budu godinama angažovani bez prava na godišnji odmor, bolovanje, naknadu za prekovremeni rad i druga prava.

Vodovod: Grad Beograd nije doneo odluku o broju zaposlenih

Iz Beogradskog vodovoda i kanalizacije navode da ovakvo angažovanje radnika nije povezano sa takozvanom „zabranom zapošljavanja“ jer su radnici bili angažovani po ovom ugovoru i pre stupanja na snagu zabrane zapošljavanja.

Naime, odlukom Vlade Srbije koja se donosi periodično propisan je maksimalan broj zaposlenih radnika kod lokalnih samouprava i javnih preduzeća po ugovoru na neodređeno vreme. Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih iz 2015. godine utvrđeno je koliko radnika može biti angažovano i po drugim ugovorima. Kako ne bi uvećavalo broj zaposlenih radnika mimo odluke Vlade, preduzeća nekada radnike angažuju po drugim ugovorima, između ostalih, po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, o čemu je Radnik.rs takođe pisao.

Iz odgovora koje je Radnik.rs dobio iz Beogradskog vodovoda može se zaključiti da ne postoji propis koji bi odredio tačno dozvoljeni broj zaposlenih i angažovanih radnika u ovom javnom preduzeću.

„Vlada Republike Srbije je 1.7.2017. godine donela je Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu državnih  organa, sistemu javnih službi, sistemu AP Vojvodina i sistemu lokalne  samouprave, kojom je propisan maksimalan broj zaposlenih za Grad Beograd, i to 31.834. Na osnovu ove odluke Skupština grada Beograda treba da donese Odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave grada Beograda, kojom će biti propisan maksimalan broj zaposlenih za svako preduzeće čiji je osnivač grad Beograd“, piše u odgovoru.

Iz Vodovoda navode da ovo preduzeće zapošljava 2.610 lica na neodređeno vreme, 1 lice na određeno vreme i 241 lice angažovano je po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova.

Nezavisni sindikat: Problem je zabrana zapošljavanja

Povodom problema višegodišnjeg rada na privremenim i povremenim poslovima, Radnik.rs se obratio Nezavisnom sindikatu JKP BVK koji je jedan od   dva reprezentativna sindikata u ovom preduzeću.

„Smatramo da naša firma ne treba da ima takav oblik rada jer radimo 365 dana, 24 sata dnevno samim tim je nedgovorno da ljudi budu tako angažovani u Vodovodu.  Međutim, mi ne možemo tu ništa da učinimo jer su u skladu sa  Zakonom o zabrani zapošljavanja donete zakonske regulative i samim tim ne odlučuje Vodovod, već politika. Na svu sreću neko je posle toliko vremena prepoznao da je to jako loše i krajem decembra prošle godine primljeno je 470 ljudi“, navodi predsednik ovog sindikata Radule Ristić.

Potpredsednik izvršnog odbora ovog sindikata Aleksandar Praizović kaže da radnici koji rade po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima ne mogu da budu članovi ovog sindikata, pa samim tim sindikat ne može da štiti njihova prava.

„Mi smo sindikat zaposlenih u preduzeću, a oni nisu zaposleni. Njima niko ne može da zabrani da oni imaju svoj sindikat. Čak su i mnoge nevladine organizacije, one koje se bave problemima rada to sugerisale, da oni osnuju svoj sindikat“, navodi on.

Sadržaj ovog teksta ne predstavlja zvanično mišljenje Evropske unije. Odgovornost za informacije I stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta.

Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenja izvora Radnik.rs.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *