Skoro četvrtina radnika u JKP Čistoća u Kragujevcu na privremenim i povremenim poslovima

Oko četvrtine radnika u JKP „Čistoća“ u Kragujevcu radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima na radnim mestima koja nisu sistematizovana, piše u obaveštenju inspekcije rada upućenom portalu Radnik.rs.

Iako po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima radnici mogu da budu angažovani samo 120 radnih dana godišnje, JKP „Čistoća“ nakon 120 dana menja opis posla i ponovo zaključuje isti ugovor. Inspekcija rada tu ne uočava nikakve nepravilnosti.

Inspekcija u JKP „Čistoća“

Portalu Radnik.rs obratio se radnik Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ u Kragujevcu tvrdeći da više godina radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i da je zarada koju prima u ovom preduzeću mizerna.

Budući da se radnik, kako je naveo, bojao da sam podnese prijavu inspekciji, Radnik.rs (udruženje „Radnik“) uputio je prijavu inspekciji rada u kojoj traži da proveri ove navode i ispita da li su prava radnika u ovom preduzeću prekršena.

„Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca je 318. Po osnovu ugovora o obavljanju povremenih i provremenih poslova radno je angažovano 75 lica“, piše u obaveštenju koje je inspekcija rada uputila portalu Radnik.rs nakon izvršenog nadzora u JKP „Čistoća“ .

To znači da je oko četvrtina radnika angažovano po ovom ugovoru, a kako još piše u obaveštenju inspekcije – „na poslovima koji nisu sistematizovani“.

Radnici po ovom ugovoru zarađuju, kako navodi inspekcija, „od 135 do 145 dinara neto po radnom satu, a od pre dva meseca radno angažovanim licima poslodavac isplaćuje i naknadu na ime troškova za dolazak i odlazak s rada“.

Minimalna zarada 2017. godine, kada je sproveden nadzor iznosila je 130 dinara po satu, a ove 2018. godine je povećana na 143 dinara. Problem je u tome što se minimalna zarada ne odnosi na radnike koji rade po ugovoru o obavljanju povremenih i privremenih poslova, pa JKP „Čistoća” nije dužna da poveća zarade na 143 dinara po satu koliko trenutno iznosi “minimalac”.

Radnik koji radi po ovom ugovoru nema pravo ni na godišnji odmor ni bolovanje jer se smatra da je to privremeni posao koji se završava za najviše 120 dana.Ovako angažovan radnik može biti otpušten tokom trajanja ugovora bez ikakvih posledica za poslodavca.

Višegodišnji povremeno-privremeni poslovi

Iako je Radnik.rs prijavio inspekciji rada nedozvoljeno ponašanje poslodavca da radnicima godinama produžavaju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, inspekcija u tome ne vidi nepravilnost.

Kako piše u izveštaju inspekcije, „po isteku 120 radnih dana, poslodavac angažovanim licima menja opis poslova i zaključuje novi Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova za nove poslove koji takođe, prema opisu poslova ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini“.

Inspekcija rada uopšte nije ispitivala da li na ovaj način poslodavac možda zloupotrebljava ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova „izmišljajući“ na svakih 120 dana novo ime za radno mesto koje radnik obavlja.

U izveštaju se ne vidi da je inspektor rada ispitivao da li radnik više godina zapravo radi isti posao, dok u ugovoru piše da je reč o različitim poslovima koji traju 120 dana, što bi značilo da je poslodavac protivzakonito radniku dao ugovor o privremenim i povremenim poslovima umesto ugovora o radu i time umanjio njegova/njena prava.

Na sličan način, inspekcija rada je konstatovala je da je radnik Aleksandar Ivić na Aerodromu „Nikola Tela“ u Beogradu po zakonu radio osam i po godina bez odmora i bolovanja po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

Aerodrom „Nikola Tesla“ je na isti način kao JKP „Čistoća“ na svakih 120 dana menjao opis posla, te izgleda kao da je radnik na svakih 120 dana radio drugi posao. U tom slučaju, inspekcija ne reaguje jer, kako su iz Ministarstva za rad tada naveli za Radnik.rs, „jedno lice može da radi kod istog poslodavca više meseci u toku jedne kalendarske godine, prelazeći sa jednog na drugi privremeni, odnosno povremeni posao“.

Povremeni i privremeni poslovi zbog zabrane zapošljavanja

U obaveštenju o inspekcijskom nadzoru navodi se da JKP Čistoća ima potrebu za većim brojem izvršilaca, ali zbog zabrane zapošljavanja i propisanog postupka za pribavljanje saglasnosti za prijem u radni odnos „nisu mogućnosti da za potrebe obavljanja poslova zasnuju radni odnos na određeno odnosno na neodređeno vreme“.

Poslodavac se obraćao Vladi i Komisiji za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje „molbom za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje“, ali do dana vršenja nadzora nije dobio odgovor, piše takođe u ovom obaveštenju.

Inspekcija rada na ovaj način posredno priznaje da radnici u preduzeću JKP „Čistoća“ rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima zbog zabrane zapošljavanja, odnosno ti radnici bi trebalo, u skladu sa zakonom, da imaju ugovore o radu.

To bi značilo da je kršenje Zakona o radu dozvoljeno zbog zabrane zapošljavanja budući da, prema ovom obaveštenju koje je dostavljeno portalu Radnik.rs, nije izrečena nikakva kaznena mera preduzeću JKP „Čistoća“.

Zapošljavanje u javnom sektoru ograničeno je Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Grafika, izvor: www.flaticon.com

2 Comments

  1. Aleksandar Petrović

    To je sistem koji je prisutan u svakoj većoj JKP firmi, npr Beogradski Vodovod. Sistem za muženje novca iz JKP. Verovatno radnici nisu ni direktno zaposleni, nego su zapravo agencijski radnici, pa agencija zapravo dobija lavovski deo njihove plate.

    Isto funkcioniše još od Đinđića, ako ne i ranije. Lopov bio, lopovi ostali.

    Reply
  2. Mile

    Противградни стрелци са РХМЗ закључују уговоре о обављању привремених и повремених послова на испаљивању противградних ракета на 6 месеци.
    Уговор о обављању привремених и повремених послова може по закону да траје најдуже 120 дана сходно члану 197 Закона о раду,пошто стрелци и након истека 120 дана раде и даље , то РХМЗ није са стрелцима закључио уговор о обављању привремених и повремених пословима већ је закључио уговор о раду.,доводе у правну заблуду раднике.Стрелци обављају послове са повећаним ризиком јер је рукују са експлозивним материјама,противградним ракетама сходно члану 3 Закона о експлозивним материјама,запаљивим течностима и гасовима и сходно члану 38 Закона о раду.Обзиром да стрелци обављао послове са повећаним ризиком код РХМЗ имају право на скраћено радно време 10 часова недељно у складу са чланом 52 Закона о раду.Запослени који ради скраћено радно време има сва права из радног односа као да ради са пуним радним односом.РХМЗ им исплаћује за 6 месеци рада 24000.дин што је мање од минималне цене рада.Не уплаћују им обавезне доприносе и порез на доходак у складу са Законом о раду,Законом о обавезном социјалном осигурању,Законом о пензијском и инвалидском осигурању као и Законом o порезу на доходак грађана.Зарада им није увећана за приправност од основне минималне зараде у РС , у складу са чланом 50 Закона о раду,обзиром да сваке године од 15.05.2015 до 15.10.2017 су у приправности 24 сата и у обавези да се јављају на мобилну радио станицу, седам дана у недељи укључујући и празнике .Немају бу накнаду ѕа сразмерни део годишњег одмора, стрелци уговором морају да одржавају лансирно место и да чисте и косе траву.

    Reply

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *