Nakon prijave da radnici Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu godinama rade na privremenim i povremenim poslovima, Radnik.rs se obratio inspekciji rada, ali je dobio odgovor da ova inspekcija nije nadležna da kontroliše rad na VMA.

Rad u vojnim ustanovama kontroliše samo Inspektorat odbrane koji nije odgovorio na pitanja Radnik.rs zbog čega radnici godinama rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i koliko radnika radi na ovaj način, ali su odgovorili da je angažovanje ovih radnika po zakonu.

„Nemam slobodan dan. Plata mi je 19.000 dinara“

Portalu Radnik.rs obratio se radnik VMA nemedicinske struke koji tvrdi da nekoliko godina radi po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima. Ugovor, kako kaže, potpisuje na svakih šest meseci. Portalu se obratio pod zaštićenim identitetom.

„Nemam plaćeni noćni rad, a radim i praznicima, što takođe nije plaćeno“, kaže on.

Drugi radnik ove ustanove potvrdio je ove tvrdnje navodeći da je u jednom periodu radio na VMA preko omladinske zadruge „Skadarlija“. On je takođe tražio da zaštitimo njegov identitet.

„Nemam bolovanje, nemam godišnji odmor, ne plaća mi se prevoz, nemam slobodan dan. Plata mi je 19.000 dinara“, kaže on.

On navodi da mu je u prvom ugovoru o privremenim i povremenim poslovima koji je potpisao pisalo jedno radno mesto, da bi po isteku ovog ugovora potpisao drugi ugovor u kom je navedeno radno mesto sa drugim imenom, ali da radi isti posao.Obaveza isplate minimalne zarade ne postoji ka radnicima koji rade po privremenim i povremenim poslovima o čemu je Radnik.rs pisao.

Inspekcija rada nije nadležna

Radnik.rs je na osnovu žalbi radnika podneo prijavu inspekciji rada (Ministarstvu za rad) tražeći da provere da li su radnici po zakonu angažovani godinama na povremenim i privremenim poslovima na VMA.

U odgovoru Ministarstva se navodi da je prijava koju je podneo Radnik.rs prosleđena Inspektoratu odbrane, pri Ministarstvu odbrane kao nadležnom organu jer „Ministarstvo odbrane obavlja inspekcijske poslove preko Inspektorata odbrane  u vezi sa izvršavanjem zakona u oblasti i od značaja za odbranu .. te planova i mera državnih organa i organizacija Vojske Srbije“.

Radnik.rs se nakon toga obratio Ministarstvu odbrane sa pitanjem da li su kontrolisali rad na VMA, da li šalju obaveštenja podnosiocu prijave o sprovedenom nadzoru, kao i da li to što inspekcija rada ne kontroliše rad na VMA znači da ne postoji spoljna kontrola vojnih ustanova.

Na ova pitanja, Ministarstvo odbrane je prosledilo štur odgovor: „Inspektorat odbrane Ministarstva odbrane vrši inspekcijski nadzor i redovne kontrole rada i angažovanja lica u Vojnomedicinskoj akademiji. Do sada nije bilo uloženih primedbi, a angažovanje lica po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima u VMA obavlja se u skladu sa Zakonom o radu“.

Radnik.rs uputio je i dodatna pitanja: koliko radnika na VMA je angažovano na privremenim i povremenim poslovima, zbog čega su radnici angažovani na ovaj način, da li radnici rade po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima zbog primene takozvane zabrane zapošljavanja. Odgovor nismo dobili.

Radnici koji rade po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima nemaju pravo na godišnji odmor, bolovanje, naknadu za prekovremeni rad i druga prava iz radnog odnosa, kako je Radnik.rs već pisao. Takođe, Radnik.rs je pisao o angažovanju radnika po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima u javnim preduzećima i ustanovama zbog takozvane zabrane zapošljavanja, odnosno zbog ograničavanja broja zaposlenih radnika u javnom sektoru.

Sindikati: Upoznati smo sa problemom rada na pp poslovima

Dragan Motić, predsednik Sindikata Sloga VMA, za Radnik.rs kaže da je upoznat sa tim da postoji određeni broj nemedicinskih radnika koji godinama rade na VMA preko privremenih i povremenih ugovora.

„Nažalost, oni ne mogu biti članovi sindikata jer nemaju ugovore o radu. Mi im pomažemo koliko je u našoj moći. Zvanično mi im ne možemo mnogo pomoći“, kaže on.

Motić navodi i da sindikati, kao i novinari, ne mogu da dobiju mnogo informacija od VMA.

„Ne možemo da dođemo do informacija ni koliko ima radnika jer je VMA pri Ministarstvu odbrane. Mi smo tražili različite informacije, ali nam je VMA retko kada odgovarao“, tvrdi on.

Prema njegovim saznanjima, inspekcija rada nikada nije kontrolisala VMA, dok sa radom Inspektorata odbrane nije upoznat.

Prema rečima Miše Kraga, predsednika Sindikalne grupe VMA Vojni Sindikat Srbije, tačno je da određeni broj radnika na VMA rade više godina pod teškim uslovima na povremenim i privremenim poslovima.

„Oni koji rade po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima na VMA su čistačice, domari, fizički radnici, dakle, nemedicinski radnici. Koliko znam bili su angažovani putem omladinske zadruge do prošle godine, dok sada rade direktno za VMA“, kaže on.

Krag navodi i da ovi radnici nemaju osnovna prava, kao što je bolovanje i godišnji odmor, kao radnici koji rade po ugovoru o radu.

„Koliko znam njihove plate su od 17 do 22.000 dinara. Oni ne dobijaju naknadu za prevoz, a neke od njih prevoz košta i po 6.000 dinara mesečno jer dolaze da rade na VMA iz mesta van Beograda međugradskim prevozom“, objašnjava on.

On kaže i da je Vojni sindikat više puta zahtevao od Ministarstva odbrane da reguliše njihov status jer oni koji imaju oko 30 godina, u godinama su kada trebaju da formiraju porodicu kada nemaju ni stalan posao.

„Naši zahtevi nisu prihvaćeni“, kaže Krag.

VMA bez spoljne kontrole

„Ovo nije prvi put da se Ministarstvo odbrane, odnosno VMA, poziva na Zakon o odbrani da bi onemogućilo spoljni inspekcijski nadzor“, kaže istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Katarina Đokić.

Ona navodi da je Ombudsman u Godišnjem izveštaju iz 2016. godine (str. 253)  ukazao na sličan problem spoljne kontrole na VMA.

„Zaštitnik građana je na osnovu navoda iz pritužbi građana saznao da je VMA onemogućila sprovođenje nadzora zdravstvenom inspektoru jer je ‘nakon izmena Zakona o odbrani, sprovođenje nadzora prešlo u nadležnost Inspektorata odbrane’. Tada je Zaštitnik preporučio da se postojeće rešenje u Zakonu o odbrani promeni, do čega nije došlo i ta preporuka se ponavlja u izveštaju Zaštitnika za 2017. godinu“, kaže ona.

Đokić kaže je Zakonom o odbrani dato mnogo nadležnosti Inspektoratu odbrane za koji se postavlja pitanje da li ima kapaciteta da kontroliše sve – od diskriminacije do operativnih sposobnosti jedinica Vojske Srbije.

„Osim toga, ako detaljnije pogledamo sporni član 16 Zakona o odbrani, on samo propisuje šta bi Inspektorat odbrane kao organ unutrašnje kontrole trebalo da radi, što ne znači automatski da to izdvaja Ministarstvo odbrane iz nadležnosti svih drugih inspekcija (rada, budžetske, zdravstvene, itd). Ovakvo tumačenje može u tom smislu da bude opasan presedan koji vraća sistem odbrane u vreme pre uvođenja civilne kontrole“, navodi ona.

Đokić kaže i da je Beogradski centar za bezbednosnu politiku podneo zahtev Ministarstvu odbrane da dostave informaciju o broju zaposlenih u Inspektoratu odbrane. U odgovoru tog Ministarstva navodi se da je ta informacija ima oznaku „strogo poverljivo“, te se ne može dostaviti ovoj nevladinoj organizaciji.

„Inače, Poverenik za informacije od javnog značaja podneo je zahtev za ocenu ustavnosti člana 102. Zakona o odbrani na koji se Ministarstvo odbrane pozvalo kada je odbilo naš zahtev i proglasilo broj zaposlenih u inspektoratu tajnom“, kaže Đokić.

Sadržaj ovog teksta ne predstavlja zvanično mišljenje Evropske unije. Odgovornost za informacije I stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta.

Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenja izvora Radnik.rs.