Privremeni rad u inostranstvu po novim pravilima

Skupština Srbije usvojila je danas izmene zakona o upućivanju radnika na privremeni rad u inostranstvo koji bi trebalo da spreči da, kao do sada, bilo koja firma može da šalje radnike u inostranstvo, a da lažno prikaže da su ti radnici zaposleni u Srbiji i da se u inostranstvu samo obučavaju ili rade privremeno, o čemu je Radnik.rs pisao.

Ipak, ovim izmenama zakona ukinuta je obaveza da poslodavci moraju da dostavljaju Ministarstvu za rad obaveštenja o upućivanju radnika u inostranstvo koja su objavljivana javno na sajtu tog ministarstva. To znači da javnost više neće imati uvid u to kako firme šalju radnike u inostranstvo i da li krše zakon.

Zakon protiv lažnog privremenog rada u inostranstvu

Dosadašnji Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo nije predviđao nikakvo ograničenje za firme koje nameravaju da šalju radnike na rad van zemlje. Zakon tako nije sprečio da neko registruje firmu sa 1.000 dinara početnog kapitala i fiktivno zaposli radnike u Srbiji, a da zapravo ti radnici ne rade u Srbiji ni jedan jedini dan već se već istog dana upute u inostranstvo. Firma ih iznajmljuje drugim kompanijama u inostranstvu i zarađuje od njihovog rada iako nema dozvolu Ministarstva za rad da se bavi posredovanjem u zapošljavanju, o čemu je Radnik.rs pisao krajem prošle godine.

Izmene zakona, koje su danas usvojene u Skupštini Srbije, predviđaju da zaposleni mora da bude u radnom odnosu tri meseca u Srbiji pre nego što se uputi u inostranstvo. Međutim, Zakon predviđa izuzetke od ovog pravila: poslodavac može da uputi radnika odmah u inostranstvo ako se upućivanje vrši u okviru pretežne delatnosti firme (kako je registrovana u Agenciji za privredne registre) i ako broj upućenih u inostranstvo ne prelazi 20% od broja zaposlenih kod poslodavca.

U obrazloženju ovog zakona Ministarstvo navodi da u velikom broju slučajeva nezakonito upućivanje na rad u inostranstvo vrše poslodavci koji ne obavljaju privrednu delatnost u Srbiji, već su fiktivno u APR-u upisali osnivanje firme sa sedištem gde se nalaze agencije koje im pružaju knjigovodstvene usluge. Radnik.rs je upravo o jednom ovakvom slučaju objavio priču – na istoj adresi u Novom Sadu u kancelariji od 32 kvadratna metra bilo je registrovano čak šest firmi koje šalju radnike na rad u Slovačku, a ovim firmama zajedničko je i to što je u njihovo ime radnike u Slovačku upućivala ista osoba – Gordana Ivić, koja na istoj adresi u Novom Sadu ima registrovanu knjigovodstvenu agenciju “Ažurnost”.

U obrazloženju zakona se takođe navodi da sumnjivi poslodavci sklapaju sa radnicima ugovore o radu koji nisu iz delatnosti za koje su registrovane firme, kao i da radnici ne rade u Srbiji, već se odmh upućuju da rade u inostranstvu kao iznajmljena radna snaga.

Brojni radnici i radnice koji su kontaktirali Radnik.rs navode da su odmah nakon potpisivanja ugovora o radu sa firmom već sutradan dobili aneks ugovora kojim su upućeni u inostranstvo.

Posredovanje u zapošljavanju bez dozvole

Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo se ne odnosi na agencije za posredovanje u zapošljavanju koje moraju da imaju dozvolu da iznajmljuju radnike drugim poslodavcima. Ovu dozvolu izdaje Ministarstvo rada agencijama koje ispunjavaju tehničke i kadrovske uslove.

Pomenuti zakon su firme u Srbiji počele da zloupotrebljavaju kako bi mogle legalno da izbegnu procedure za dobijanje dozvole za posredovanje u zapošljavanju koje iziskuju vreme i novac, a da radnike šalju u inostranstvo i zarađuju kao njihovi posrednici praktično istog dana posle osnivanja firme.

Prema podacima Ministarstva rada, broj legalno upućenih radnika u inostranstvo pre donošenja zakona 2015. godine je bio 607, dok je posle donošenja zakona 2017. godine taj broj bio čak 13.916 radnika. Očekuje se da broj upućenih nastavi da raste dok je broj onih državljana Srbije koji rade na “crno” u inostranstvu verovatno višestruko veći.

Ukidanje obaveze dostavljanja obaveštenja

Pored pozitivnih promena koje donosi ova izmena zakona, Ministarstvo za rad je ovim izmenama uskratilo javnosti i medijima važne informacije. Naime, Ministarstvo je ukinulo zakonsku obavezu poslodavcu da Ministarstvu dostavlja obaveštenje o zaposlenima koje upućuje na rad u inostranstvo sa obrazloženjem da će to “smanjiti nepotrebno administriranje koje je poslodavcima propisano ovim zakonom, a samim tim će se omogućiti brže i efikasnije poslovanje.”

Kao razlog za ukidanje ove obaveze poslodavca se navodi i to da Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja raspolaže podacima o upućenim zaposlenima na privremeni rad u inostranstvo i da inspekcija rada ima pristup podacima iz registra.

Ministarstvo je čak i izračunalo kolike će biti uštede za poslodavce zahvaljujući donošenju novog zakona, te će na mesečnom nivou prosečno svaki poslodavac koji upućuje svoje zaposlene u inostranstvo uštedeti 1.037 dinara i 2,6 radnih sati.

Radnik.rs je više puta pisao o zloupotrebama zakona o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, a obaveštenja koja su poslodavci dostavljali Ministarstvu rada bili su ključni za dokazivanje da određeni poslodavci na sumnjiv način šalju radnike u inostranstvo. Na osnovu ovih obaveštenja Radnik.rs pisao je priču o firmi “Maxikong” koja je registrovana za proizvodnju motornih vozila, a upućivala je radnike u fabriku za proizvodnju Ikea nameštaja u Slovačkoj.

U obaveštenjima se nalaze podaci gde i kod kog poslodavca u inostranstvu se upućuje zaposleni, kao i ko je osoba u inostranstvu zadužena za kontakt. Pri upućivanju radnika u Slovačku često je bio slučaj da su kao poslodavci navođene agencije za iznajmljivanje radne snage (lizing agencije), a da su osobe za kontakt vlasnici tih agencija.

Na osnovu tih podataka Radnik.rs je podnosio prijave inspekciji rada. Ukidanjem ove obaveze poslodavca se gubi mogućnost građanske kontrole nad radom kompanija koje upućuju svoje radnike na privremeni rad u inostranstvo.

Hitna procedura donošenja bez javne rasprave

Ove izmene zakona su se po hitnom postupku bez održavanja javne rasprave našle u skupštinskoj proceduri. Kako je navedeno u obrazloženju zakona, održavanje javne rasprave nije predviđeno s obzirom na to da izmene zakona nisu suštinske i da one ukidaju suvišne procedure koje olakšavaju poslovanje poslodavaca, kao i Ministarstva koje se u dosadašnjoj primeni suočilo sa brojnim problemima u vezi prijema, obrade i analize obaveštenja.

U obrazloženju zakona piše i da je zakon upućen Socijalno-ekonomskom savetu na davanje mišljenja.

Predlog zakona možete pronaći ovde.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *