Iznajmljivanje radnika u Slovačkoj uz pomoć „rupe u zakonu“

Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo je omogućio da bilo koja firma u Srbiji može da raspisuje oglase za posao i upućuje radnike na rad u inostranstvo bez obzira na to što nema dozvolu Ministarstva za rad da se bavi zapošljavanjem radnika.

Tako Ikeina fabrika u Slovačkoj, kako su iz „Ikee“ potvrdili, zapošljava 22 radnika iz Srbije preko firme „Maxikong“, koja je registrovana za proizvodnju motornih vozila u Srbiji.

Posao u Slovačkoj, prijava u Srbiji

Radnici u Srbiji koji traže posao u inostranstvu mogu svakodnevno da naiđu na oglase firmi koje nude posao u Slovačkoj, ali platu i doprinose radnici primaju u Srbiji. U ovim oglasima se obično ističe da je to legalan posao u inostranstvu.

Problem je u tome što ove firme uglavnom nemaju dozvolu da upućuju radnike na rad u Slovačkoj, već Ministarstvu za rad predstavljaju da već imaju radnike u Srbiji koje samo privremeno šalju u Slovačku zbog izvođenja radova, obuke ili stručnog usavršavanja.

Jedna od firmi koja objavljuje oglase za posao u Slovačkoj, a radnike prijavljuje u Srbiji je „Maxikong“, registrovana za proizvodnju motornih vozila. Iako radnicima nude posao u Slovačkoj, ova firma prvo zaposli radnika u Srbiji, pa onda zaključuje aneks ugovora i šalje radnika na rad u inostanstvo. Iz ove firme tvrde da oni ne iznajmljuju radnike drugim firmama u Slovačkoj, već ih šalju, kako tvrde, na usavršavanje da bi mogli da rade u Srbiji.

„Imamo veliki problem što u Srbiji imamo mali broj obučenih ljudi jer zaostajemo u toj industrijskoj proizvodnji. Ti koji nauče da rade biće obučena radna snaga i oni koji su kod nas zaposleni nisu ugroženi“, navodi Jelena Krstić iz „Maxikonga“.

Međutim, ona navodi da „Maxikong“ ima i „mali pogon za proizvodnju u Srbiji“ i da tu radi „veoma malo ljudi“. Na pitanje gde se pogon nalazi, ona navodi da je u Dobanovcima, ali nije rekla tačnu adresu.

Radnici proizvođača motornih vozila u Ikei

Posebno problematično je to što je firma „Maxikong“ raspisala konkurs za posao u Ikeinoj fabrici u Slovačkoj imajući u vidu da je “Maxikong” registrovana za proizvodnju motornih vozila, pa je nejasno zašto bi njihovi radnici radili i usavršavali se u kompaniji za proizvodnju nameštaja „Ikea“.

Oglas firme “Maxikong”

Krstić je odgovorila da je “Maxikong” u slučaju „Ikee“ zaista „izigravao posrednika“ na molbu nekog drugog, ali da u „Ikei“ ne rade radnici „Maxikonga“.

Iz kompanije „Ikea“ su jasnije odgovorili na pitanje da li su angažovali radnike iz Srbije preko ove firme.

„Fabrika u Slovačkoj IKEA Industry Malacky Flatline se bavi proizvodnjom nameštaja iz IKEA asortimana. Trenutno preko agencije Maxikong zapošljavaju 22 radnika iz Srbije, svi su angažovani na poslovima pakovanja proizvoda“, navode iz kompanije „Ikea“.

Zanimljivo je to da iz kompanije „Ikea“ firmu „Maxikong“ nazivaju agencijom iako ona nije registrovana niti ima dozvolu Ministarstva za rad da radi kao agencija za zapošljavanje.

Zakon nedorečen, Ministarstvo ne reaguje

Ministarstvo za rad je pravilnikom utvrdilo niz uslova koje firme treba da ispune da bi mogle da se bave posredovanjem u zapošljavanju radnika, između ostalog, da firma ima stručno osposobljene zaposlene i prostorno-tehničke mogućnosti.

Međutim,po drugom zakonu (Zakonu o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti) firme mogu da šalju svoje zaposlene u inostranstvo i te firme ne moraju da ispunjavaju nikakve posebne uslove. Ovaj zakon je pre svega namenjen poslodavcima koji imaju poslove u inostranstvu, pa privremeno šalju svoje radnike da izvedu radove van zemlje ili da se obuče. Međutim, zakon je napisan tako da ne sprečava da neko registruje firmu sa 1.000 dinara početnog kapitala i fiktivno zaposli radnike u Srbiji, a zapravo ti radnici ne rade u Srbiji ni jedan jedini dan. Firma ih iznajmljuje drugim kompanijama u inostranstvu i zarađuje od njihovog rada iako za to nije dobila dozvolu.

Zakon formalno zabranjuje ovakav lizing radnika, pa u spomenutom zakonu o privremenom zapošljavanju u inostranstvu je navedeno da „poslodavac ne može ugovorom zaključenim sa stranim licem predvideti ustupanje zaposlenih tom ili nekom drugom stranom licu“. Međutim, to znači da poslodavci ne smeju da napišu u ugovoru da iznajmljuju radnike, ali faktički to mogu da čine.

Uputili smo pitanje Ministarstvu za rad na koji način je zakonom sprečeno da ne dođe do potencijalnih zloupotreba pri upućivanju radnika u inostranstvo. Dobili smo štur odgovor da Ministarstvo, preko inspekcije rada kontroliše, između ostalog, primenu propisa koji se odnose na prava zaposlenih kada je u pitanju upućivanje zaposlenih na rad u inostranstvo.

Iz Ministarstva su nas uputili da pogledamo kontrolne liste koje inspekcija popunjava prilikom kontrole poslodavaca. Poražavajuće je da, prema kontrolnoj listi koja se koristi prilikom kontrole privremenog zapošljavanja u inostranstvu, inspektor samo proverava da li je sklopljen ugovor o ustupanju radnika sa kompanijom u inostranstvu, što bi onda predstavljalo prekršaj. Dakle, poslodavac bi bio u prekršaju samo ukoliko u ugovoru sam napiše da se (bez dozvole) bavi iznajmljivanjem radne snage. U suprotnom, inspektor smatra da je sve po zakonu.

Reljanović: I kiosk sa viršlama može da upućuje u inostranstvo

Profesor radnog prava Pravnog fakulteta Union Mario Reljanović kaže da je zakon o privremenom zapošljavanju u inostranstvu toliko loš da „svaki poslodavac, pa i kiosk sa viršlama, može da upućuje nekog u inostranstvo“.

Reljanović smatra da je problem i do procedure državnih institucija:
“Ministarstvo rada bi trebalo da kontroliše dokumentaciju koju poslodavac dostavlja pre nego što se radnik uputi u inostranstvo, a ne kao što sada radi tek kada se neko od radnika povredi ili pogine na radnom mestu”.

„Nigde u zakonu ne piše da radnik mora da bude zaposlen neko vreme kod poslodavca, pa da onda može biti upućen privremeno u inostranstvo. Bukvalno poslodavac može danas da zaposli nekog kao radnika i da ga sutra šalje dalje u inostranstvo“, kaže on.

Za razliku od srpskog koji nema nikakva ograničenja, hrvatski zakon o privremenom zapošljavanju u inostranstvu sadrži i određene uslove koji sprečavaju zloupotrebe. Jedan od uslova koji firma u Hrvatskoj mora da ispuni da bi slala radnike u inostranstvo je da bar 25% radnika firme radi u Hrvatskoj, ne računajući administrativne radnike.

Related posts:

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *