Četrnaest beogradskih javnih preduzeća isplatila su krajem oktobra jednokratnu solidarnu pomoć svojim zaposlenima u iznosu od 41.800 dinara „radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja“.

Jedno od preduzeća koje je ispatilo ovu pomoć je i „Beogradski vodovod i kanalizacija“ gde radnici godinama rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima bez osnovnih radnih prava, a kojima pomoć nije isplaćena „jer se ne nalaze u radnom odnosu“.

Pomoć samo za radnike koji imaju ugovor o radu

„Solidarna pomoć nije isplaćena ugovorcima koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Koliko sam razumeo, tu pomoć su zaposleni dobili na osnovu kolektivnog ugovora koji se ne odnosi na nas“, kaže radnik koji, kako tvrdi, godinama radi u „Beogradskom vodovodu i kanalizaciji“ po ugovoru o privremenim i povemenim poslovima (takozani PP ugovor). On nije želeo da otkrijemo njegov identitet.

Ovaj radnik navodi i da radnici koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima imaju niža primanja od njihovih kolega koji su zaposleni po ugovoru o radu, a koja u njihovom slučaju iznose 25.000 do 33.000 dinara. U izveštaju „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“ za 2017. godinu navedeno je da prosečna plata zaposlenih u ovom javnom preduzeću iznosi 51.180 dinara.

Prema Zakonu o radu, radnik koji radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima nema prava iz radnog odnosa: pre svega, pravo na godišnji odmor i bolovanje. Po ovom ugovoru radnik/radnica može biti angažovan/a samo 120 dana godišnje, ali se u praksi dešava da poslodavac na svakih 120 dana menja ugovor radniku, pa radnici po ovom ugovoru rade godinama, kako je Radnik.rs već pisao. Radniku koji radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima poslodavac može da isplati i zaradu koja je niža od zakonom propisane minimalne zarade, koja sada iznosi 143 dinara po satu.

Prema podacima sa sajta Grada Beograda, solidarna pomoć zaposlenima je „isplaćena na osnovu Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti, koji je stupio na snagu 30. avgusta 2018. godine“. Na sajtu se takođe navodi da je „Grad Beograd izuzetno zadovoljan saradnjom sa reprezentativnim sindikatima u javnim i javnim komunalnim preduzećima“. Spisak beogradskih preduzeća koja su isplatila solidarnu pomoć nalazi se na ovom linku.

Iz preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija“, koje je isplatilo ovu pomoć, potvrdili su u odgovoru portalu Radnik.rs  da je ova pomoć isplaćena samo radnicima koji imaju ugovor o radu, ali ne i radnicima angažovanim na privremenim i povremenim poslovima.

„U skladu sa Zakonom o radu, solidarnu pomoć primila su sva lica koja se nalaze u radnom odnosu u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, što podrazumeva zaposlene na neodređeno i određeno vreme. Lica angažovana na osnovu Ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova nisu primila solidarnu pomoć, jer se ne nalaze u radnom odnosu“, piše u odgovoru ovog javnog preduzeća.

Iz „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“ navode i da je solidarna pomoć isplaćena na osnovu Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti Grada Beograda po kom je poslodavac dužan da isplati solidarnu pomoć zaposlenima „radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja, pod uslovom da za to ima obezbeđena materijalna sredstva“.

Isplata solidarne pomoći zaposlenima predviđena je i Posebnim kolektivnim ugovorom za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije iz 2018. godine. Ovaj kolektivni ugovor potpisali su predstavnici sindikata i Vlade Srbije i on se odnosi samo na zaposlene u preduzećima, odnosno radnike koji imaju ugovore o radu.

Radnik.rs je ranije objavio i da preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“ ima 245 radnika koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, a da 150 radnika radi više od dve godine po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima u ovom preduzeću bez mnogih prava iz radnog odnosa.

Broj zaposlenih u Beogradskom vodovodu i kanalizaciji po osnovu ugovora

Inspekcija rada je, kako je Radnik.rs pisao, nakon izvršenog inspekcijskog nadzora u ovom preduzeću opravdala odluku „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“ da angažuje radnike na privremenim i povremenim poslovima duži niz godina zbog zabrane zapošljavanja, ne navodeći pritom da li je preduzeće prekršilo Zakon o radu u ovom slučaju.

Sindikati: Solidarna pomoć jer nije bilo povećanja zarade

Predstavnici beogradskih komunalnih sindikata smatraju da je isplata ove solidarne pomoći opravdana.

„Vlada Srbije  je i zdravstvu i prosveti i lokalnim samoupravama povećala zarade, samo se nikada nije setila da vrati zarade radnicima u javnim komunalnim preduzećima. Govorim o 70.000 zaposlenih u javno komunalnom sistemu Srbije, a u komunalnom sistemu Grada Beograda je nepunih 18.000 zaposlenih“, kaže Zoran Jakovljević, koordinator gradskog sindikata Javnih komunalnih i saobraćajnih delatnosti „Nezavisnost“ za Beograd.

I Aleksandar Radojević, Predsednik Sindikata komunalaca Beograda, smatra da je isplaćivanje solidarne pomoći osnovano jer su plate „bedne“ i u komunalnim preduzećima nisu povećavane od 2012. godine. Radojević smatra da je rad na privremenim i povremenim poslovima veliki problem preduzeća, ali da ti radnici jednostavno nemaju pravo na solidarnu pomoć.

„Nema pravnog osnova da im se isplati solidarna pomoć. Oni su angažovani ljudi, nisu zaposleni, angažovani da se završi neki određeni posao. Mi smo se borili 2017. godine, pa je primljeno mnogo ljudi koji su radili na takozvanim PP ugovorima“, kaže on.

Grad Beograd je u decembru 2017. godine dobio odobrenje Vlade Srbije da zaposli 3.500 ljudi na neodređeno vreme. Nije poznato gde su ti novi radnici zaposleni niti je grad Beograd do danas doneo odluku o tome koliki je dozvoljen maksimalan broj zaposlenih u kom javnom preduzeću Grada.

Javna i javna komunalna preduzeća isplaćivala su solidarnu pomoć i prošle, 2017. godine u iznosu od 22.620 dinara, kako su pisali mediji.