Radnici RGZ-a više od deceniju rade na određeno vreme

Više od stotinu ljudi u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) rade po ugovoru na određeno vreme u periodu od preko deset godina, što je dozvoljeno Zakonom o državnim službenicima, ali nije u skladu sa Zakonom o radu, navodi izvršni sekretar sindikata „Nezavisnost“ RGZ-a Nebojša Pejčinović.

Stav suda je da državni službenik koji radi duže od dve godine po ugovoru na određeno vreme ima pravo na ugovor na neodređeno vreme, navode iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave za Radnik.rs.

RGZ odbio da dostavi podatke o angažovanju radnika

Udruženje „Učitelj neznalica i njegovi komiteti“ je u saradnji sa portalom Radnik.rs uputilo zahteve na adrese četrdeset institucija i javnih preduzeća, između ostalih i Republičkog geodetskog zavoda, tražeći informacije o tome koliko imaju zaposlenih po ugovoru o radu na neodređeno i određeno vreme, koliko radnika ima ugovor o delu, privremenim i povremenim poslovima, a koliko radnika se „iznajmljuje“ preko agencije ili omladinske zadruge. Na ovaj način, pokušavamo da utvrdimo da li institucije zbog takozvane „zabrane zapošljavanja“ angažuju veliki broj radnika po ugovoru na određeno, na privremenim i povremenim poslovima i preko lizing agencija/omladinskih zadruga.

Republički geodetski zavod odbio je da dostavi ove informacije sa obrazloženjem da „tražena informacija nije sadržana u dokumentu koji već postoji“, a da po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne postoji obaveza organa vlasti „da daje odgovore na postavljena pitanja ukoliko ona nisu sadržana u nekom dokumentu“.

Na ovaj odgovor upućena je žalba Povereniku za informacije od javnog značaja.

U informatoru o radu Republičkog geodetskog zavoda koji je objavljen avgusta 2018. godine su navedeni podaci o broju zaposlenih i radno angažovanih lica stari godinu dana, iz jula 2017. godine. U informatoru stoji da RGZ ima 2120 zaposlenih na neodređeno vreme, 188 na određeno vreme i čak 561 „ugovoraca“ koji rade na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Čekajući ugovor na neodređeno vreme

Pošto je Republički geodetski zavod uskratio informacije o svojim radnicima i oblicima njihovog angažovanja, Radnik.rs je odgovore potražio od sindikata u Geodetskom zavodu. Od više sindikata od kojih su potraženi odgovori odgovori su dobijeni samo od jednog, sindikata „Nezavisnost“ RGZ.

Prema rečima izvršnog sekretara sindikata „Nezavisnost“ RGZ-a Nebojše Pejčinovića, RGZ ima 2.650 zaposlenih prema uredbi Vlade Srbije o maksimalnom broju zaposlenih. U ovaj broj nisu uračunati radnici koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i ugovoru o delu. Prema njegovim rečima, u toku je konkurs za popunu 450 radnih mesta i, kako kaže, „i ima još stotinu i nešto radnih mesta za koji će biti raspisan konkurs sledeće godine“.

„Mi u Geodetskom zavodu prema mojoj evidenciji imamo više od stotinu ljudi koji rade na određeno vreme bez prekida u periodu od preko 10 godina. Ti ljudi su angažovani jer su stručni i jer nema nikog drugog da radi te poslove. Osim njih imamo desetak godina i jednu veliku grupu ljudi koji su angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Nama su ti ljudi potrebni. Postoji zabrana zapošljavanja, a neke organizacione jedinice ne bi funkcionisale da nije bilo ljudi koji rade po tim ugovorima, a rade na istim poslovima kao i stalno zaposleni“, navodi Pejčinović.

On dodaje da je RGZ-u Vlada Srbije dozvolila da zaposli radnike po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima u procentu većem od 10%  zbog preuzetih obaveza koje se finansiraju iz kredita Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

„Ljudi koji rade na određeno vreme imaju prosečno manje plate jer im je onemogućeno napredovanje, ne mogu da napreduju u viši platni razred. Na primer oni koji ovako rade 15 godina oni su prvi platni razred bez obzira koje poslove rade“, kaže Pejčinović.

Kada je reč o radnicima na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima u “katastru”, oni, kako kaže, imaju ugovorenu zaradu po satu rada koja nije visoka i mogu biti otpušteni svakog trenutka.

„Niko od radnika koji rade na povremenim i privremenim poslovima ne ostvaruje pravo na nadoknadu za prevoz, neki putuju 30-40 kilometara do posla o svom trošku svaki dan. Od tih 25,26 hiljada dinara koje primaju, kada plate prevoz, ostane malo novca. Što se tiče bolovanja, oni su osigurani zdravstveno preko Nacionalne službe za zapošljavanje, računaju se kao nezaposleni. Mi smo insistirali da žene koje su zatrudnele pređu sa privremenih i povremenih poslova na određeno i to se trenutni direktor Geodetskog zavoda potrudio. Ali, to je veoma mali broj zaposlenih“, kaže on.

Inspekcija rada ne kontroliše rad državnih službenika

Na pitanje portala Radnik.rs da li je kontrolisala da li je angažovanje radnika u Republičkom geodetskom zavodu u skladu sa zakonom, iz inspekcije rada su odgovorili da nisu nadležni.

„Inspekcija rada nije ovlašćena da vrši nadzor u Republičkom geodetskom zavodu iz razloga što se radi o organizaciji u sastavu državnog organa gde je, kada se radi o tim stvarima, propisana nadležnost Upravne inspekcije, te stoga ne može da bude pozvana da odgovara na postavljena pitanja“, piše u odgovoru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u okviru kojeg funkcioniše inspekcija rada.

Državni službenik na određeno vreme – između dva zakona

Prema rečima Pejčinovića, postoji razlika u tumačenju Zakona o radu i Zakona o državnim službenicima da li radnik može da radi duže od dve godine po ugovoru na određeno vreme.

Zakonom o državnim službenicima definisano je da „radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni ili poseban stručni ispit“. To je dovelo do toga da radnici godinama rade po ugovoru na određeno vreme jer se zbog zabrane zapošljavanja konkursi za popunjavanje radnih mesta na neodređeno vreme nisu raspisivani.

Ipak, Zakonom o radu uređeno je da ugovor o radu na određeno vreme ne može da bude duži od 24 meseca, kao i da „ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme“.

Pejčinović navodi da, prema njegovim informacijama, nijedan radnik RGZ-a nije tužio poslodavca zbog višegodišnjeg rada po ugovoru na određeno vreme.

„U RGZ nije došlo do tužbi zato što su sva rukovodstva obećavala tim ljudima da će biti primljeni na narednom konkursu“, kaže on.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave za Radnik.rs navode da se spomenutom odredbom Zakonom o državnim službenicima sprečavaju zloupotrebe.

„Kod radnog odnosa na određeno vreme koji se zasniva u zakonom utvrđenim slučajevima, ne predviđa se spovođenje javnog ili internog konkursa (izuzev pri prijemu pripravnika kad položi državni ili poseban stručni ispit), pa s tim u vezi radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, jer bi na se na taj način omogućilo da u državno službeničkom sistemu, u radnom odnosu na neodređeno rade lica koja nisu prošla konkursnu proceduru“, navodi se u odgovoru Ministarstva državne uprave i lokalne saomuprave.

Ipak, Ministarstvo je stava da državni sužbenici koji rade duže od dve godine po ugovoru na određeno vreme ili nastave da rade po ugovoru na određeno iako im je istekao ugovor, imaju pravo na ugovor na neodređeno vreme, odnosno ugovor „za stalno“.

„Stav sudske prakse je da ovim slučajevima dolazi do preobražaja radnog odnosa iz određenog na radni odnos na neodređeno vreme“, piše u odgovoru dostavljenom portalu Radnik.rs.

Sadržaj ovog teksta ne predstavlja zvanično mišljenje Evropske unije. Odgovornost za informacije I stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta.

Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenja izvora Radnik.rs.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *