Premijer Srbije Aleksandar Vučić doneo je u januaru 2017. odluku da se formira radna grupa za sprovođenje preporuka iz takozvane „Bele knjige“ Saveta stranih investitora.
Neki od predloga Saveta stranih investitora iz „Bele knjige“ su: smanjiti prekršajne kazne za poslodavce, uvesti mogućnost da trudnice budu „tehnološki višak“ i produžiti trajanje ugovora na određeno.
Uticajna „Bela knjiga“
Savet stranih investitora je poslovno udruženje koje je 2002. godine osnovalo četrnaest stranih investitora kako bi u dijalogu sa vladom rešili određene probleme koji se tiču poslovne klime u Srbiji. Savet od 2003. svake godine izdaje takozvanu „Belu knjigu“ u kojoj upućuju preporuke vladi kako da se poprave uslovi poslavanja u Srbiji. „Bela knjiga“ ima veliki uticaj na izmenu propisa u Srbiji zahvaljujući kvalitetu i relevantnosti, piše na sajtu ovog udruženja.
Mediji su u januaru nekritički preneli vest da je premijer Srbije osnovao radnu grupu kako bi se sprovele preporuke iz „Bele knjige“ Saveta stranih investitora i da je cilj ove radne grupe „poboljšavanje poslovne klime u Srbiji“. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevac Jugoslav Ristić je za Radnik.rs upozorio da preporuke iz te knjige nisu uvek u interesu radnika i da sastav te radne grupe nije obećavajući za ljude u Srbiji.
„Bela knjiga nije nikakav zvanični dokument koji je usvojio bilo koji organ u Republici Srbiji, već su to želje stranaca kako treba da izgleda naša zemlja”, kaže Jugoslav Ristić.
„Bela knjiga” ima više poglavlja u okviru kojih Savet iznosi preporuke o tome kakve promene očekuju u određenom sektoru.
Pored Aleksandra Vučića, koji je predsednik ove radne grupe, članovi Vlade u ovoj radnoj grupi su: ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović (potpredsednica radne grupe), ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar finansija Dušan Vujović, ministar privrede Goran Knežević, ministarka državne uprave i lokalne samouprava Ana Brnabić, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.
Članovi ove radne grupe su i predstavnici Saveta stranih investitora: Dimitrije Knjeginjić, generalni direktor Lafarge Srbija, Đorđe Koprivica, direktor finansija Karlsberg Srbija, Ivan Rakić, rukovodeći partner za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu Ernst & Young, Vladislav Lalić, regionalni direktor za razvoj IKEA Srbija, Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Societe Generale Bank i Ana Firtel, izvršni direktor Saveta stranih investitora.
U radu radne grupe mogu učestvovati i predstavnici Nestle Adriatic, Delhaize Serbia, British American Tobacco, FCA Srbija, PepsiCo West Balkans i Telenor.
U radnoj grupi nema nijednog predstavnika/predstavnice sindikata.
Ovo su neki od predloga Saveta stranih investitora koji, ukoliko budu usvojeni, mogu uticati na položaj radnika i radnica:
Trudnice kao „tehnološki višak“
Na zahtev da nam obrazlože ovaj stav, iz Saveta stranih investitora su odgovorili:
„Navedeni predlog proistekao je iz prakse naših kompanija članica. Naime, u pojedinim slučajevima utvrđivanja viška zaposlenih („tehnološki višak“) sa isplatama stimulativnih otpremnina (često znatno viših od zakonom predviđenih) pojedine zaposlene trudnice, kao i zaposlene na odsustvu radi nege deteta izrazile su želju da budu utvrđene kao višak (iz njihovih privatnih razloga više im je odgovaralo da im prestane radni odnos uz isplatu stimulativne otpremnine nego da nastave da rade u kompaniji).
S tim u vezi javio se problem budući da tim kategorijama zaposlenih radni odnos ne može prestati kao višku zaposlenih, već samo sporazumno. Smatramo da bi uvođenje mogućnosti da ove zaštićene kategorije zaposlenih budu utvrđene kao višak zaposlenih (uz svoj pristanak) u ovakvim situacijama bilo u interesu zaposlenih, budući da bi iskoristili pravo na isplatu stimulativne otpremnine, a takođe i zadržali prava za slučaj nezaposlenosti.
Naravno, pristanak zaposlenih mora biti dat dobrovoljno, bez pretnji, prinuda ili drugih mana volje“.
Ovim predlogom Savet stranih investitora želi da uvede mogućnost da i trudnice i osobe na porodiljskom odsustvu mogu dobiti otkaz, odnosno biti proglašene „tehnološkim viškom“, što je sadašnjim Zakonom o radu zabranjeno. Na ovaj način se mogu otpustiti trudnice koje ne pristaju na sporazumni raskid ugovora. Mnoge trudnice ne pristaju, između ostalog, i zato što u slučaju „sporazumnog otkaza“ nemaju pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti (koju isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje). Ovo je pokušaj da se radnicama „olakša“ napuštanje poslodavca tako što bi teret tog „sporazumnog otkaza“ snosila država – ideja je da trudnice od države primaju naknadu kao da su otpuštene, a zapravo su pristale na otkaz.
„Neverovatno je da poslodavci trudnice i osobe na porodiljskom odsustvu ubrajaju u višak zaposlenih budući da ih u tom periodu ne finansiraju poslodavci, već država“, kaže profesor radnog prava Univerziteta Union Mario Reljanović. On dodaje da je „najlakše proglasiti radnicu tehnološkim viškom što poslodavci često urade odmah prvog dana čim radnica dođe sa porodiljskog odsustva“.
Manje kazne za poslodavce
Pitali smo Savet stranih investitora da nam obrazlože zašto treba smanjiti prekršajne kazne za poslodavce.
Iz Saveta za Radnik.rs kažu da su prekršajne kazne u visokim iznosima predviđene za male propuste poslodavaca koje oni čine iz neznanja. Iz Saveta smatraju da bi aktivnosti inspekcije trebalo da budu takve „da se poslodavci informišu o svojim obavezama i dobrom praksom kako da se te obaveze izvrše, a ne na pukom sankcionisanju svake greške poslodavca“.
Ipak, ako pogledamo izveštaj inspekcije rada za 2016. godinu, videćemo da je inspekcija izvršila ukupno 53.069 inspekcijskih nadzora, a u petini slučajeva utvrdila je nepravilnosti i donela rešenja o otklanjanju tih nepravilnosti. Ipak, inspekcija je donela ukupno 3.571 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, 1.084 prekršajnih naloga i 62 krivične prijave. Dakle, iako je u 20% slučajeva uočila nepravilnosti, samo u 9% slučajeva inspekcija je pokrenula postupak pred prekršajnim sudom ili pokrenula prekršajni nalog.
Iz Saveta stranih investitora dalje smatraju „da su za pojedine lakše prekršaje predviđene kazne u najvišem iznosu (dakle u višem iznosu nego za neke daleko ozbiljnije prekršaje). Na primer, za nedostavljanje obračuna zarade u zakonom propisanom formatu (dakle čak i ako je zarada isplaćena i obračun dostavljen, ali ne u odgovarajućem formatu) predviđena je kazna u iznosu do 2 miliona dinara, dok je s druge strane za određivanje prekovremenog rada suprotno zakonom predviđena kazna u iznosu do 1,5 milion dinara, a za nedostavljanje primerka ugovora o radu samo 1 milion dinara“.
Međutim, prema rečima profesora Reljanovića, nedostavljanje obračuna zarade u odgovarajućem formatu nije nimalo bezazlen prekršaj i često dovodi radnike u situaciju da ne mogu da naplate svoja dugovanja.
„Obračun zarade služi kao izvršna isprava, odnosno radnici mogu na osnovu tog obračuna da pokrenu postupak izvršenja i naplate neisplaćene zarade za kratko vreme. Kada poslodavac ne daje radniku ove obračune, radnik mora da pokrene radni spor koji često traje više godina. U velikim firmama gde radi više stotina radnika, poslodavcu koji ne isplaćuje zarade se više isplati da plati kaznu zbog nedostavljanja obračuna, nego da poštuje zakon i da radnici onda mogu da naplate svoja dugovanja preko izvršitelja“, navodi Reljanović.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nisu odgovorili na pitanje Radnik.rs da li će preporuke Saveta stranih investitora biti sprovedene.
Ali, iz Ministarstva su naveli da je izrada novog Zakona o radu planirana do kraja 2018. godine.
„Kao što je to bio slučaj i do sada, radnu verziju Zakona o radu sačiniće radna grupa sastavljena od socijalnih partnera, predstavnika Vlade i drugih zainteresovanih strana. Prilikom izrade ovog nacrta uzeće se u obzir svi predlozi zainteresovanih strana koji su u skladu sa međunarodnim standardima i pravnim tekovinama EU, i koji će doprineti stabilnom i održivom trendu zaposlenosti, boljim uslovima rada i stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja”, naveli su u odgovoru.
Produžiti trajanje ugovora na određeno
Savet stranih investitora predlaže da se radni odnos na određeno vreme ugovara na najviše tri godine, umesto sadašnjih dve (24 meseca). Osim toga, predlog je da poslodavac može posle tri godine ponovo da sklopi ugovor na određeno sa radnikom, samo za drugo radno mesto. Ovakav predlog ostavlja veliki prostor za zloupotrebu jer poslodavac tako može da na svakih dve ili tri godine „izmisli“ novo radno mesto za radnika. Jasno je da se na ovaj način omogućava poslodavcima da duži niz godina angažuju radnike po ugovoru na određeno, iako radnici ne rade na određenom projektu, ne rade sezonski posao, niti su angažovani privremeno, zbog povećanja obima posla.
Savet stranih investitora izneo je i niz drugih predloga koji se odnose na oblast radnog prava, između ostalog, da se proširi mogućnost uvođenja prekovremenog rada, produži otkazni rok u slučaju da zaposleni da otkaz, da se produži rok za trajanje mere udaljenja sa rada, itd. „Belu knjigu“ za 2016. godinu u celini možete pronaći OVDE.
1 komentar
[…] VIDI ŠTA NAM SE SPREMA ! […]