Zaposleni koji rade na uplatnim mestima u sportskim kladionicama „Admiral Bet“ će, prema odluci poslodavca, a zbog prekida poslovanja ovih objekata, koristiti ceo godišnji odmor za 2019. i 2020. godinu tokom vanrednog stanja zbog pandemije virusa Covid-19.
Iz Ministarstva za rad za Radnik.rs navode da ne postoji zakonska smetnja da se tokom vanrednog stanja iskoristi ceo godišnji odmor za ovu godinu na osnovu rešenja poslodavca.
Zahtev zaposlenog ili poslodavca?
Portalu Radnik.rs obratio se anonimno zaposleni u firmi „Millennium Bet“, koja posluje pod brend imenom „Admiral“, tvrdeći da je zaposlenima poslodavac poslao da potpišu zahtev za korišćenje celog godišnjeg odmora za vreme vanrednog stanja.
U primeru zahteva koji je radnik poslao našem portalu navedeno je: „Želim da za vreme vanrednog stanja prouzrokovanog corona virusom iskoristim sve dane godišnjeg odmora iz 2019. i 2020. godine. O odobrenom odmoru izvestite me elektronskom poštom“, a ispod toga je ostavljen prostor za potpis zaposlenog.
On tvrdi da su zaposleni koji rade u kladionici prinuđeni da potpišu ovaj zahtev kako ne bi dobili otkaz iako radnici nisu tražili da iskoriste ceo odmor tokom vanrednog stanja. Rad kladionica, kao i kockarnica i automat klubova, zabranjen je Odlukom Vlade Srbije tokom vanrednog stanja.
Radnik.rs se povodom ove prijave obratio poslodavcu „Millennium Bet“ i uputio pitanja da li je zaposlenima poslat na potpis zahtev za korišćenje celog godišnjeg odmora, kao i da li su zaposleni obavezani da koriste celokupan godišnji odmor tokom vanrednog stanja ili su im ponuđene i druge opcije.
Iz firme „Millennium Bet“ za Radnik.rs navode da su odlučili da one zaposlene koji svoj posao mogu da obavljaju na taj način upute da rade od kuće, a, kako se navodi u odgovoru, „zaposlene koji direktno pružaju usluge našim korisnicima na uplatnim mestima, uz njihovu saglasnost, odnosno zahtev, uputi na godišnji odmor, takođe uz punu zaradu“.
„Zaposleni će prvo koristiti preostali deo godišnjeg odmora za 2019. godinu, ukoliko ga nisu iskoristili, a zatim će otpočeti sa korišćenjem godišnjeg odmora za 2020. godinu“, piše u odgovoru.
Iako iz ove firme u prvom delu odgovora navode da se zaposleni upućuju na godišnji odmor „uz njihovu sagasnost ili zahtev“, u daljem odgovoru navode da u skladu sa Zakonom o radu „poslodavac u zavisnosti od potrebe posla odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim, pa čak iako se zaposleni sa tim ne slaže“.
„Prema tome, poslodavac je postupio zakonito kada je odlučio da će zaposleni koristiti godišnji odmor za vreme vanrednog stanja“, piše u odgovoru.
Iz firme „Millennium Bet“ takođe navode da su ovu odluku doneli u interesu svojih zaposlenih „kako zaposlene ne bi upućivao na takozvane prinudne odmore jer je to nepovoljnije za njih, uz isplatu naknade zarade od 60% zarade“.
Iz ove firme u odgovoru ističu i da su, iako ih propisi na to ne obavezuju, produžili trajanje ugovora za mesec dana radnicima koji imaju ugovore o radu na određeno vreme i koji su istekli.
Firma „Millennium Bet“ u vlasništvu je austrijske firme „Novomatic“.
Mediji su u martu pisali da je „Novomatic“ donirao 10 miliona dinara Srbiji za borbu protiv virusa Covid-19 i zadržao sve zaposlene tokom vanrednog stanja.
Ministarstvo: Radnici mogu koristiti ceo godišnji odmor
U Zakonu o radu je navedeno da „u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog“. Međutim, u zakonu nije navedeno da li je saglasnost zaposlenog neophodna za utrđivanje rasporeda korišćenja godišnjeg odmora.
Povodom ovog slučaja Radnik.rs uputio je pitanje i Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja da li poslodavac može da naloži svojim zaposlenima da iskoriste ceo godišnji odmor za 2019. i 2020. godinu tokom vanrednog stanja ili je neophodno da poslodavac dobije saglasnost ili zahtev zaposlenih za korišćenje godišnjeg odmora.
U odgovoru se navodi da je Zaključkom Vlade iz 2020. preporučeno poslodavcima da zaposlenima koji imaju obavezu redovnog obavljanja radnih zadataka u uslovima vanrednog stanja omoguće korišćenje dela godišnjeg odmora za 2019. godinu zaključno sa 31. decembrom 2020. godine, a ostalim zaposlenima do 30. juna 2020. godine, u skladu sa Zakonom o radu.
„Prema tome, poslodavci treba, pre svega, da omoguće zaposlenima da koriste preostali deo godišnjeg odmora iz prethodne godine zaključno sa 30. junom tekuće godine, u skladu sa Zakonom o radu i navedenim zaključkom Vlade. Nema smetnji da se pripadajući godišnji odmor za 2020. godinu koristi za vreme vanrednog stanja, na osnovu rešenja poslodavca donetog u skladu sa Zakonom o radu“, piše u odgovoru.
Iz ovog odgovora može se zaključiti da se tokom vanrednog stanja može koristiti ceo godišnji odmor, ali se u ovom odgovoru implicira da se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, odnosno da poslodavac treba da omogući zaposlenom to korišćenje godišnjeg odmora.
U slučaju smanjenog obima posla ili ako poslodavac u potpunosti prekine rad tokom vanrednog stanja, zaposleni se mogu uputiti i na tzv. prinudni godišnji odmor u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom. U tom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ona ne može biti manja od minimalne zarade.
Dopuna: U Zakonu o radu je navedeno da se rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ali, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje se može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora. U tom smislu, poslodavac u skladu sa zakonom nije mogao da pošalje radnika na godišnji odmor već sledećeg dana, ali to može da uradi ako radnik to zahteva.
Fotografija: Ilustracija, Izvor: Pixabay
1 komentar
Mnoge stvari su dobre,kao na primer redovna I korektna Plata,Ali zato postoje stvari koje nisu korektne.Otkaz se dobije bez ikakvog razloga,tj.ne produzi se ugovor Koji je na Tri meseca Mislim da se ne ceni rad I trud,nego se iskljucivo gledaju godine zaposlenog,a ne rezultati koji isti ostvaruje.Nazvala bih to na neki nacin diskriminacijom