Radniku firme „Drekslmajer“ koji na posao dolazi svojim automobilom poslodavac je ponudio da potpiše saglasnost da mu se na ime troškova za dolazak i odlazak sa rada isplaćuje 68% od cene karte u javnom prevozu.

Dok iz Ministarstva za rad navode da je poslodavac dužan da zaposlenom nadoknadi troškove prevoza u visini cene prevozne karte ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz, iz „Drekslmajera“ navode da, ukoliko radnik odbije javni prevoz, može da pregovara o visini isplate za prevoz.

Ako radnik dolazi automobilom – pregovaramo o visini naknade

Zaposleni u kompaniji „Drekslmajer“, koji je tražio da ne otkrivamo njegov identitet, poslao je portalu Radnik.rs saglasnost koju mu je poslodavac ponudio da potpiše. U saglasnosti se navodi da će mu poslodavac, počev od 1. septembra 2019. godine, na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa posla isplatiti „vrednost u visini od 68% od aktuelne cene mesečne karte u javnom saobraćaju“.

„Zaposleni istovremeno izjavljuje da ne želi da koristi mesečnu kartu u javnom saobraćaju“, piše u tekstu saglasnosti.

Ovaj radnik tvrdi da poslodavac nema organizovan prevoz u mestu gde živi i da na posao, od početka rada u toj firmi, dolazi svojim automobilom. Ipak, kako tvrdi, do potpisivanja ove saglasnosti poslodavac mu je isplaćivao naknadu u visini pune mesečne karte.

U vezi sa ovim slučajem Radnik.rs kontaktirao je predstavnike Samostalnog i Industrijskog sindikata u „Drekslmajeru“. Oni tvrde da nisu čuli za spomenutu saglasnost.

Ivan Subin iz Industrijskog sindikata navodi, iako nema informacije o tom slučaju, da se „Drekslmajer“ „drži zakona“.

Goran Vašaš iz Samostalnog sindikata kaže da je za većinu radnika „Drekslmajer“ obezbedio sopstveni prevoz koji su radnici dužni da koriste.

Na pitanja Radnik.rs o ovom slučaju, iz kompanije „Drekslmajer“ odgovorili su da je radnicima koji rade u Zrenjaninu obezbeđen prevoz do posla.

„Ovim bespatnim autobuskim prevozom pokriven je grad Zrenjanin i naseljena mesta u sastavu grada Zrenjanina, kao i opštine Žabalj, Kikinda, Novi Bečej, Sečanj, Opovo, Kovačica, Plandište, Titel, Nova Crnja i Žitište“, piše u odgovoru.

Kako dalje navode, „u retkim slučajevima kada poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi besplatan prevoz“, zaposleni dobijaju mesečnu kartu za javni prevoz.

„Ukoliko zaposleni svojom voljom odbije da koristi i organizovani prevoz kod poslodavca i ponuđenu mesečnu kartu za javni prevoz, zaposleni ima mogućnost da sa poslodavcem pregovara i sporazumom dogovori visinu isplate za prevoz. Ovo su slučajevi kada zaposleni ne želi da se vozi autobusom, već želi na posao da dolazi isključivo svojim privatnim automobilom“, navodi se u odgovoru.

Nemačka kompanija „Drekslmajer“ (DRÄXLMAIER Group) na srpskom tržištu je od 2007. godine sa sedištem u Zrenjaninu i bavi se proizvodnjom električnih sistema za automobilsku industriju. „Drekslmajer“ je jedan od proizvođača delova koje koristi Fiat pri proizvodnji automobila u fabrici u Kraguejvcu. Prema podacima Agencije za privredne registre, zrenjaninski „DAD DRAXLMAIER AUTOMOTIVE“ ima više od šest hiljada zaposlenih.

Ministarstvo: Ukoliko nije obezbeđen prevoz, isplaćuje se iznos prevozne karte

Radnik.rs uputio je pitanje Ministarstvu za rad – da li je dokument kojim je zaposleni saglasan da mu se na ime prevoza isplaćuje 68 odsto od aktuelne cene mesečne karte u javnom saobraćaju za neseljeno mesto u skladu sa propisima.

Iz Ministarstva navode da je Zakonom o radu regulisano da „zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za  dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz“, što znači da poslodavac, ukoliko nije obezbedio prevoz, nema opravdanje za isplatu nižeg iznosa od visine cene prevozne karte, bez obzira na vrstu prevoza koju koristi zaposleni.

Ministarstvo takođe u odgovoru napominje da zaposleni imaju pravo na nadoknadu troškova prevoza „samo ako su takve troškove imali“.

Ovaj deo odgovora upućuje na mišljenje Ministarstva finansija iz februara 2019, o kom su mediji pisali, a u kome se navodi da poslodavac da bi zaposlenom nadoknadio trošak prevoza mora da ima verodostojnu računovodstvenu ispravu, odnosno dokaz da zaposleni koristi prevoz.

Portal Ekapija objavio je i da je Američka privredna komora tražila objašnjenje od Ministarstva finansija na koji način zaposleni mogu da pravdaju troškove prevoza. Kako se navodi, zaposleni, ukoliko automobilom dolazi na posao, trošak prevoza pravdaju fiskalnim računom za kupljeno gorivo; za dolazak javnim prevozom dokaz je kupljena mesečna ili dnevna pretplatna karta; za prevoz taksijem dokaz je taksi račun. Uz ove račune zaposleni podnosi izjavu da se računi odnose na troškove za dolazak i odlazak sa rada. Troškovi prevoza mogu se opravdati, prema Zakonu o porezu na dohodak građana, najviše u visini od 3.914 dinara mesečno.

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.