Tokom štrajka u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) Vlada Srbije donela je odluku da su usluge katastra nepokretnosti „od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije“, čime je primorala štrajkače u RGZ-u da poštuju minimum procesa rada, odnosno da, prema kasnijoj odluci, najmanje 30% zaposlenih tokom štrajka mora da radi.

Nakon uvođenja minimuma procesa rada, štrajkački odbor objavio je na tviteru dopis kojim rukovodstvo RGZ-a preti zaposlenima u štrajku da im neće isplatiti zaradu bez obzira na to što rade.

Od usluga od značaja za odbranu do minimuma procesa rada

Štrajk u RGZ-u je, prema rečima predsednice Jedinstvene organizacije sindikata RGZ-a Dijane Konstantinović, ušao u 41. dan kada je Vlada Republike Srbije 4. aprila 2019. donela Odluku o dopuni Odluke o određivanju proizvoda i usluga od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije kojom su, između ostalih, usluge katastra uvrštene u usluge „od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije“. Iako je predviđeno da ova odluka počne da se primenjuje tek nakon osam dana, istog dana, 4. aprila, na osnovu ove odluke, Vlada Srbije je donela Uredbu o minimumu procesa rada u RGZ-u.

„Kada je počeo štrajk, mi nismo bili važni za bezbednost zemlje, pa je bilo dovoljno pet dana da prijavimo štrajk. Mi smo to regularno uradili. Niko nas nije zvao da pregovaramo o minimumu procesa rada jer mi po Zakonu o štrajku nemamo minimum procesa rada. Neverovatno je da vi u toku štrajka koji traje 41 dan donosite Uredbu o minimum procesa rada koju morate da poštujete“, navodi ona.

Prema Uredbi o minimumu procesa rada, zaposleni, između ostalog, moraju da obezbede prijem zahteva u službi katastra, da omoguće strankama da podnesu zahtev za upis, izdavanje podataka, izdavanje lista nepokretnosti, posedovnog lista, kopije plana i uverenja. Na osnovu ove Uredbe, Republički geodetski zavod je doneo Odluku o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada prema kojoj minimum 30% zaposlenih mora da radi tokom štrajka u svakoj užoj organizacionoj jedinici katastra.

Prema Zakonu o štrajku, pri utvrđivanju minimuma procesa rada, direktor je obavezan da uzme u obzir mišljenje, primedbe i predloge sindikata. Predstavnica JOS-a navodi da je odluka o minimalnom procesu rada doneta bez sindikata.

„Direktor nas je pozvao da se izjasnimo o minimumu procesa rada. Uredba tada još nije počela da se primenjuje, pa smo odgovorili da ćemo mu se obratiti kad ta uredba stupi na snagu. Drugo, mi smo smatrali da ta uredba ne može da se donosi za ovaj štrajk koji već traje 41 dan. Direktor je na kraju odluku doneo sam“, navodi Konstantinović.

Uvođenje minimalnog procesa rada bio je i jedan od razloga da sindikat „Nezavisnost“ istupi iz štrajka, a u štrajkačkom odboru su ostala dva sindikata – Jedinstvena organizacija sindikata (JOS) i Asocijacija nezavisnih sindikata Srbije (ASNS).

„Stav sindikata Nezavisnost je sama uredba koja je doneta na jedan veoma pravno sporan način nije ambijent u kom štrajk može da se nastavi na regularan način. Ovakvo definisanje obima posla u neki poslovnim jedinicama faktički znači da štrajka neće ni biti jer u onim službama u kojim ima, na primer, šestoro ljudi koji rade, a definisani su poslovi koji moraju da se pokriju, od šestoro ljudi, petoro će biti angažovano“, kaže Nebojša Pejčinović, izvršni sekretar sindikata “Nezavisnost” RGZ-a.

Pejčinović smatra da je odluka o tome da su usluge katastra od značaja za odbranu zemlje manevar Vlade Srbije i da ona nema nikakvog osnova da bude doneta u ovom trenutku.

„Geodetski zavod jeste preuzeo vođenje katastra vojnih instalacija i vodova pošto Ministarstvo odbrane više nema svoj katastar. Ali to je jedan mali deo našeg posla. Pitanje bezbednosti i odbrane nije moglo da bude ugroženo dosadašnjim štrajkom jer mi smo završavali svoj deo posla za one projekte koji su od kapitalnog značaja“, kaže Pejčinović.

Stav saradnika na Institutu za uporedno pravo Dr Marija Reljanovića je da je potpuno jasno zbog čega je Vlada Srbije baš tokom štrajka odlučila da je katastar bitan za odbranu zemlje.

„Ovo je očigledna politička zloupotreba pravnog sistema. Vladi treba formalno bilo kakav pravni osnov da bi minirali štajk u RGZ-u. Ovako se stvara veoma opasan trend tumačenja zakona koji državni organi primenjuju na dogmatski način“, kaže Reljanović.

Zahtevi štrajkača

Posle početka primene minimuma procesa rada u skladu sa Uredbom Vlade Boško Drašković direktor RGZ-a je gostujući na RTS-u 17.4.2019. rekao da je RGZ podneo krivične prijave protiv organizatora štrajka jer nisu definisali šta je cilj štrajka.

„Nije socijalne prirode i razlozi nisu radnička prava ili bilo kakva solidarnost“, rekao je on.

Dijana Konstantinović iz JOS-a ističe da je štrajkački odbor u RGZ-u istakao jasne zahteve i da pošto oni nisu ispunjeni od strane poslovodstva štrajk i dalje traje. Ona ističe da je prvi zahtev poštovanje sporazuma od strane poslovodstva koji je sklopljen sa sindikatima pri okončanju prethodnog štrajka u januaru ove godine, kao i ukidanje ovlašćenja kojima je direktor prebacio odgovornost za isplatu zarada na načelnike odeljenja katastra nepokretnosti.

„Sledeće je bilo da se utvrdi njegova(direktorova) odgovornost – smena ili ostavka. Tražili smo da nam objasne zašto na našim automobilima piše Geosrbija iako smo mi Republički geodetski zavod. Peta tačka je da se konačno uredi pravo na rad sindikata jer nam direktor nije dozvoljavao da koristimo službene prostorije za sastanke.

Minimum procesa rada, ali radnici bez prava na zaradu

Štrajkački odbor RGZ-a, koji čine predstavnici JOS-a i ASNS-a, objavio je 15. aprila na društvenoj mreži Tviter dopis u kom Sonja Rakić, pomoćnica direktora, opominje koleginicu da „kolege koje štrajkuju neće dobiti platu a ni prekovremene sate bez obzira da li rade, a izjašnjavaju se za štrajk“.

Ovako se preti zaposlenima u RGZ-u od strane rukovodstva na svakodnevnom nivou iz sata u sat !! pic.twitter.com/0ZCPISIESY

— SINDIKATI RGZ-a (@OdborRgz) April 15, 2019

U vezi sa ovim dopisom Radnik.rs se obratio Sonji Rakić i predstavnici službe za odnose s javnošću RGZ-a. Iz RGZ-a smo dobili odgovor u kom se citira Zakon o štrajku u delu u kom se navodi da „zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu“. Na ovaj način, RGZ nije dužan da isplaćuje zaradu radnicima koji štrajkuju.

Predstavnica JOS-a Dijana Konstantinović kaže da su radnici do sada primali punu zaradu tokom tekućeg i prošlog štrajka, ali da im se sada iz nekog razloga preti ukidanjem plate.

„Ja mogu samo da pretpostavim šta je poenta te priče – da bi ljudi odustali od štrajka jer svi imaju kredite. Naše plate nisu velike“, kaže Konstantinović.

Pejčinović iz sindikata „Nezavisnost“ navodi da su zarade veliki problem ovog štrajka u RGZ-u.

„Prema Zakonu o štrajku, tokom štrajka vi kao zaposleni nemate pravo na zaradu. Možete dobiti samo naknadu zarade ako sa poslodavcem potpišete sporazum, mi u RGZ-u to u ovom trenutku nemamo“, kaže Pejčinović.

Ovaj tekst urađen je u okviru projekta „Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima“ koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta.

Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.