Privredna komora Srbije, u ime poslodavaca u Srbiji, predložila je u junu ove godine Ministarstvu za rad da izmeni Zakon o radu tako da se poslodavcu omogući da, kada je više od 10% radnika na bolovanju, zatraži izveštaj od nadležne zdravstvene ustanove i utvrdi da li njegovi zaposleni osnovano koriste bolovanje.

Ministarstvo za rad je u odgovoru na dopis navelo da će Privredna komora Srbije biti uključena u izradu novog Zakona o radu, koji bi trebalo da se nađe pred Skupštinom Srbije 2020. godine.

 „Učestala bolovanja radnika u vreme poljoprivrednih radova“

Ministarstvo za rad i Ministarstvo zdravlja su, prema pisanju Dnevnika, u oktobru 2017. godine najavili „pojačanu kontrolu bolovanja zaposlenih“. Ministar za rad Zoran Đorđević je, kako se navodi, zaključio da je bolovanje veliki problem poslodavaca u Srbiji „posle razgovora sa kineskim i turskim investitorima, sindikatima i Unijom poslodavaca Srbije“.

Privredna komora Srbije, prema dokumentaciji objavljenoj na njihovom sajtu, u junu ove godine podnosi dopis Ministarstvu za rad u kom predlaže dopunu člana 103. Zakona o radu. Ovaj član Zakona o radu se, inače, odnosi na obaveštenja i način prijave bolovanja (privremene sprečenosti za rad).

U dopisu Ministarstvu Privredna komora Srbije predlaže da se ovaj član zakona dopuni tako da poslodavac može da zatraži izveštaj zdravstvene ustanove na osnovu kog bi se utvrdila osnovanost privremene sprečenosti za rad svakog zaposlenog „ukoliko je u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji su odsutni zbog privremene sprečenosti za rad veći od 10%“.

Ukoliko se utvrdi da je došlo do zloupotrebe prava na bolovanje, kako piše u predlogu Privredne komore, poslodavac može da zaposlenom da otkaz. Takođe, ukoliko se utvrdi da je lekar izdavao potvrde o privremenoj sprečenosti za rad koje nisu bile osnovane, „pokrenuće se postupak pred Ministarstvom zdravlja radi izricanja disciplinske mere protiv nadležnog lekara“, piše u predlogu dopuna zakona.

Inače, u važećem Zakonu o radu, u spomenutom članu 103. već piše da „ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom“.

Privredna komora Srbije u junu ove godine objavljuje i odgovor Ministarstva za rad na njihov predlog u kom piše da je u planu Vlade Srbije da se novi Zakon o radu predloži Skupštini Srbije u drugom kvartalu 2020. godine.

„Privredna komora Srbije biće uključena u postupak izrade teksta Zakona o radu kroz učešće u radu radne grupe i tom prilikom će moći da iznosi svoja mišljenja, predloge i sugestije“, piše u dopisu.

Ni iz Privredne komore Srbije, ni iz Ministarstva za rad nisu odgovorili na pitanja Radnik.rs o ovom predlogu koji je podnela Privredna komora.

Radnik.rs nije dobio ni odgovor na pitanje koji poslodavci u Srbiji su inicirali i podržali ovaj predlog Privredne komore.

Prema podacima sa sajta Privredne komore, jedan od poslodavaca koji je ukazao na problem nezakonitih bolovanja je kompanija „Magna seating“ u Odžacima.

U tekstu iz oktobra 2017. se navodi da su predstavnici firme „Magna seating“ na sastanku sa predstavnicima Privredne komore  istakli da su problem „učestala bolovanja radnika kada u određenom periodu, obično u vreme poljoprivrednih radova, odsustvuje i po 10 odsto radnika bez opravdanih razloga“.

U fabrici „Magna seating“, u vlasništvu austrijske firme Magna Metalforming AG koja posluje u okviru kanadske korporacije Magna International Inc, pre nedelju dana, prema pisanju medija, održan je štrajk zbog nenajavljenog umanjenja zarada.

„Magna seating“ je, prema izveštavanju TV N1, dobila subvenciju države od 4,5 miliona evra.  Prema podacima sa sajta Ministarstva privrede, ovoj fabrici je za proširenje proizvodnje država na ime subvencija u Odžacima isplatila ukupno 2.250.000 evra.

Sindikat Nezavisnost: Vršenje pritiska na lekare

Dragica Mišljenović viši savetnik za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje sindikata UGS Nezavisnost za Radnik.rs navodi da je od novinara našeg portala prvi put čula za ovaj predlog Privredne komore da se dopune odredbe zakona koje se odnose na bolovanje, ali da je ranije bilo sličnih predloga.

„Unija poslodavaca Srbije je još tokom izmena Zakona o radu 2014. godine započela incijativu koja se odnosi na bolovanja, čak sa idejom da se bolovanja za prvih tri do pet dana ne plaća. Naveli su da se izgubi mnogo radnih sati zbog zloupotrebe bolovanja. Prošle godine je kineska kompanija Hestil, koja je vlasnik Železare u Smederevu, tražila da se pooštre mere u vezi sa odobravanjem bolovanja. Ne znamo šta su tačno predložili, ali su zahtevali da se smanji broj bolovanja“, kaže ona.

Mišljenović smatra da je ova inicijativa Privredne komore usmerena na rad lekara i da je nejasno zašto se predlažu izmene Zakona o radu.

„I trenutnim rešenjem u Zakonu o radu poslodavac može da formira komisiju i da proveri da li je zaposleni stvarno na bolovanju ili ga zloupotrebljava. To se često radi u sezoni poljoprivrednih radova kada se sumnjalo da radnici zloupotrebljavaju bolovanje.Tu komisiju formira poslodavac, a čine je i članovi komisije. Oni bi zajedno proveravali da li je taj radnik kod kuće. Ovde se u pitanje dovodi rad lekara i vrši pritisak na lekare“, navodi ona.

Mišljenović dodaje da je veoma iznenađena odgovorom Ministarstva da će Privredna komora biti u radnoj grupi koja radi na izradi Zakona o radu.

„Privredna komora Srbije nije socijalni partner i ne može biti jer je članstvo i članarina u Privrednoj komori za poslodavce obavezno. Unija poslodavaca je, prema Zakonu o radu, socijalni partner koji učestvuje u pregovorima i tripartitnom dijalogu u Socijalno-ekonomskom savetu jer je članstvo u njoj dobrovoljno“.

Samostalni sindikat: Neozbiljna inicijativa

Dušan Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da ni Samostalni sindikat nije znao za inicijativu Privredne komore dok ga nije kontaktirao portal Radnik.rs. Prema njegovom mišljenju, ovakva inicijativa nije utemeljena u činjenicama.

„Privredna komora Srbije mora da dokaže putem statističkih podataka da se zloupotrebljavaju bolovanja tako što bi navela da je u toj ili tim firmama bilo toliko i toliko radnika i da je bilo toliko bolovanja, o kojim bolestima se radi i koje institucije su izdale rešenja za bolovanje. Ovo je neozbiljno, način na koji se proturaju određene dezinformacije kako deo zaposlenih neće tobože da radi, nego zloupotrebljava bolovanje u dosluhu sa lekarima i onda prikupljaju te potvrde“, zaključuje Vuković.