Narodno pozorište u Beogradu, umesto zapošljavanja umetnika, preko tendera naručuje usluge približno 400 glumaca, režisera, dirigenata, solista, baletskih umetnika, muzičara i drugih umetničkih stvaralaca na godišnjem nivou.

Iako u tekstu tendera piše da se umetnici angažuju na ovaj način radi „efikasnog i modernog obavljanja posla“, iz Samostalnog sindikata Narodnog pozorišta navode da se umetnici angažuju „na lizing“ zbog zabrane zapošljavanja.

Iznajmljivanje umetnika – „moderno obavljanje posla“

Prema podacima sa sajta Narodnog pozorišta u Beogradu, ova institucija je u junu ove godine raspisala tender u okviru koga nabavlja usluge privremenog zapošljavanja i ustupanja ljudskih resursa: stvaralaca, izvođača i umetničkih saradnika.

Naime, ovim tenderom pozorište traži agenciju preko koje će iznajmljivati glumce, muzičare, scenografe, režisere i druge umetnike koji učestvuju u kreiranju drame, opere, baleta. Na ovaj način pozorište umesto da zapošljava umetnike koji su joj neophodni za rad na predstavama putem konkursa, ona ih iznajmljuje kao uslugu to jest „ljudski resurs“. Tenderom je predviđeno i kolike će biti naknade umetnika koje variraju u zavisnosti od vrste posla ili angažmana. Na primer, predviđena naknada za glumca koji igra glavnu ulogu je od 80 do 110 evra po izvođenju, dok je za druge glumce od 15 do 80 evra. Sa druge strane, muzički producent u studiju plaća se mesečno 40.000 din.

Uredbom Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru Narodno pozorište u Beogradu može imati najviše 675 zaposlenih, dok putem tendera traži još 400 zaposlenih.

Razlog da ova kulturna institucija raspiše tender kojim se iznajmljuju umetnici, kako se navodi u tekstu tendera, leži u „potrebi efikasnog i modernog obavljanja posla“.

„U situaciji u kojoj naručilac obavlja delatnost koja je po svojoj prirodi složena, dinamična, kreativna postoji visoko izražena potreba za logistikom koja obezbeđuje visoke standarde u obavljanju posla: poštovanje rokova, ekspeditivnost, ažurnost i brzo reagovanje“, dodaje se u tekstu ovog tendera.

Zanimljivo je i da je ovim tenderom predviđeno da Narodno pozorište u Beogradu može da naloži agenciji angažovanje određenog lica za izvršenje određene usluge. To znači da pozorište u nekim slučajevima samo odabira umetnika koji će biti angažovan i upućuje ga agenciji. To otvara mogućnost za zloupotrebe imajući u vidu da pozorište ne raspisuje konkurs za umetnike, već ih može odabrati bez ikakve procedure i jednostavno uputiti agenciji da ih angažuje.

Jedan od uslova za učešće na tenderu je da agencija koja aplicira ima dozvolu za obavljanje poslova zapošljavanja koju izdaje Ministarstvo za rad. Ovaj uslov nije uvek obavezan na tenderima, pa su tako na tenderima za zapošljavanje radnika u nekim javnim preduzećima pobeđivale i firme koje nemaju nikakve dozvole za bavljenje tom delatnošću, kako je Radnik.rs ranije pisao.

Tri ponuđača na tenderu, dva na istoj adresi

Isti tender za iznajmljivanje umetnika Narodno pozorište je raspisalo prošle 2017. godine.

Na tenderu je pobedila firma „Kadarplus doo“, a na ovaj tender javile su se i firme „Inter Safe Business do..o“ i „Respect legal d.o.o“.

„Kadarplus d.o.o“ i „Inter Safe Business d.o.o“ se nalaze na istoj adresi Ljutice Bogdana 1a u Beogradu, ali nemaju iste vlasnike i direktore. Inače, na adresi istoj adresi se nalazi stadion fudbalskog tima „Crvena Zvezda“. Na ovom tenderu „Inter Safe Business“ ponudila je oko 28 puta veću cenu nego druge dve agencije: dok su „Kadarplus doo“ i „Respect legal“ ponudile da izvrše posao s provizijom od oko 0,6%, „Inter Safe Business“, čija je pretežna delatnost – delatnost privatnog obezbeđenja, tražila je proviziju od 18%.

Samostalni sindikat Narodnog pozorišta: Iznajmljivanje umetnika zbog zabrane zapošljavanja

Vladan Joksić predsednik Samostalnog sindikata Narodnog pozorišta je izjavio za portal Radnik.rs da je ovaj tender raspisan zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.

„Zaposleni odlaze u inostranstvo i odlaze u penziju pa postoje slobodna radna mesta u Narodnom pozorištu. Poslodavac stalno podnosi zahteve vladinoj komisiji za novo zapošljavanje, ali ne dobija odobrenje od komisije.  Ima oko 10% manje radnika nego što je maksimum koji je propisan od strane Vlade, ali bez njene saglasnosti nema novog zapošljavanja“, navodi on.

„Pošto nema novog zapošljavanja imamo zaposlene koji rade preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a oni nemaju pravo na naknadu za noćni rad, bolovanje, godišnji odmor i ostala prava iz radnog odnosa. Taj problem je najizraženiji u baletu gde nosioci predstava rade preko tih ugovora“, ističe predsednik samostalnog Sindikata u Narodnom pozorištu Vladan Jokić.

Predstavnik jednog od ponuđača koji je učestvovao na tenderu Narodnog pozorišta, a koji je dao izjavu pod uslovom da ostane anoniman je izjavio da se ovakvi tenderi za posredovanje u zapošljavanju raspisuju zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, jer radnici zaposleni putem takozvanih „lizing agencije“ ne ulaze u broj zaposlenih. Kako on tvrdi, ovi tenderi su najčešći u javnim ustanovama, preduzećima i bolnicama.

Dnevne novine Kurir su ove godine pisale o navodnom političkom zapošljavanju u Narodnom pozorištu.

Narodno pozorište u Beogradu nije odgovorilo na postavljena pitanja portala Radnik.rs o razlozima za raspisivanje tendera za iznajmljivanje 400 umetnika, kao i da li je spomenuti tender raspisan zbog zabrane zapošljavanja.

Sadržaj ovog teksta ne predstavlja zvanično mišljenje Evropske unije. Odgovornost za informacije I stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta.

Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenja izvora Radnik.rs.