Da li frilenseri u Srbiji plaćanjem doprinosa imaju upisan staž kao zaposleni radnici pitanje je na koje Radnik.rs nije dobio odgovor od nadležnog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Prema mišljenju stručnjaka za poresko pravo, frilenserima se na osnovu uplaćenih doprinosa upisuje staž, ali oni ne mogu da ostvare pravo na godine staža samo na osnovu frilensing aktivnosti.
Zakon obavezuje, nejasnoće ostaju
Skupština Srbije usvojila je u aprilu 2021. izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koji regulišu plaćanje poreza i doprinosa frilensera u Srbiji.
Frilenseri, inače, rade uglavnom poslove preko interneta za strane poslodavce i nemaju ugovor o radu, već su angažovani van radnog odnosa (uglavnom na osnovu neke vrste ugovora o delu). Reč je o različitim poslovima – od predavača stranih jezika preko interneta, grafičkih dizajnera do vršenja različitih usluga preko internet platformi.
Usvojeni propisi, prema navodima Ministarstva finansija, obavezuju, između ostalog, frilensere koji su zarađivali više od 530 evra bruto (64.000 dinara) da plate poreze i doprinose za prethodni period za koji nisu izmirili te obaveze.
Do usvajanja ovih propisa došlo je nakon niza protesta frilensera zbog ranijeg upozorenja Poreske uprave da su frilenseri dužni da plate poreze i doprinose na uplate poslodavaca iz inostranstva.
Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu, pregovarao je sa Vladom Srbije o ovim propisima i u aprilu je postignut dogovor o porezu i doprinosima za penziono i zdravstveno osiguranje za frilensere.
Međutim, za mnoge je ostala nepoznanica šta se dobija uplatom doprinosa, odnosno kako će se frilenserima upisivati penzioni staž.
Pogačar za Radnik.rs kaže da se, prema njegovim informacijama, staž frilenserima upisuje na osnovu visine izmirenih obaveza.
“Postoji minimalna penziona osnovica, onda bi se računalo to na 12 meseci koliko ona iznosi i koliko je staža uplaćeno za tih 12 meseci. Ako je ispod tog nivoa, onda bi bilo manje staža naravno”, kaže on.
Pogačar, ipak, navodi da, prema njegovom tumačenju, oni koji tokom celog radnog veka rade kao frilenseri teško mogu da ostvare pravo na penziju jer doprinosi koji se uplaćuju na frilensing aktivnosti ne obezbeđuju godine staža.
“Nismo dobili od institucija konkretan odgovor u vezi sa tim”, rekao je on.
Inače, u Izveštaju o podacima iz matične evidencije kom građani mogu da pristupe uz pomoć PIN broja na sajtu Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, može se videti da se staž drugačije računa kod ugovora o radu i ugovora van radnog odnosa.
U koloni u kojoj su napisani podaci o stažu osiguranja, zaradama i visini uplaćenih doprinosa, navedeni su meseci i dani staža samo kada su zaključeni ugovori o radu. Za ugovore van radnog odnosa, kao što je ugovor o delu, naveden je iznos zarade i doprinosa, ali nema upisanih meseci i dana staža.
“Bez godina staža za frilensere”
Svetislav Kostić, profesor poreskog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kaže za Radnik.rs da, prema njegovom tumačenju propisa, frilenseri ne mogu da ostvare godine staža na osnovu uplaćenih doprinosa za frilensing aktivnosti.
“Onaj kome je frilensing jedini izvor prihoda, neće imati godine staža, prema onome što sam ja uspeo da razumem”, kaže Kostić.
Kostić navodi da se frilenserima, kada uplate doprinose, to svakako računa kada je reč o visini buduće penzije ako im frilensing aktivnosti predstavljaju dodatnu zaradu.
“Ako je neko već zaposlen, a sa strane obavlja i dopunjuje kućni budžet obavljanjem frilensing aktivnosti, njegova penzija će biti veća, zato što će se obračunati doprinosi na prihode iz frilensinga računati za potrebe buduće penzije. Ali, frilenser neće moći da ide prevremeno u penziju jer neće imati dodatnih godina staža po osnovu aktivnosti koje radi van radnog odnosa”, objašnjava on.
Kostić kaže da je jedan od problema to što se frilensing smatra dodatnim poslom, načinom da se dođe do povremene zarade, a ne kao osnovni posao kojim se obezbeđuju sredstva za život.
“Postoje dve varijante kod onih ljudi koji žive od svog rada. Jedna je da ste vi zaposleni, u radnom odnosu kod nekoga (poslodavca) gde se vama staž računa na osnovu godina koliko ste u radnom odnosu. Druga varijanta je kada ste registrovani preduzetnik gde se staž računa prema broju godina koliko ste registrovani preduzetnik”, kaže Kostić ističući da smatra da bi veliki broj frilensera trebalo da se registruje kao preduzetnik.
Kostić smatra da najveći problem koji treba rešiti pitanje frilensera koji ne zarađuju dovoljno da bi se, kako navodi, “opravdao sav teret registracije kao preduzetnika”.
Ta granica, prema njegovom mišljenju, je oko 500 evra bruto prihoda i zbog toga je ta granica postavljena kada su doneti propisi o plaćanju poreza i doprinosa.
On navodi da su moderne tehnologije omogućile pojedincima (frilenserima) da izađu i prodaju svoje usluge na globalnom tržištu, ali da su ih istovremeno ostavile bez radnih prava koja su zagarantovana klasičnim radnim odnosom kod poslodavca.
“Problem je kada je frilenser zapravo radnik koji radi za strane poslodavce. Da je poslodavac domaći (u Srbiji), oni bi bili pokriveni socijalno. Ovako se ceo teret socijalni prebacuje na društvo koje nije u stanju da to naplati od stranog poslodavca jer je on udaljen”, kaže Kostić.
Prema navodima Ministarstva finansija, udruženja frilensera bi trebalo da učestvuju u raspravi o izradi novog zakona o fleksibilnim oblicima rada koji bi trebalo drugačije da definiše status frilensera.
Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u pisanom i video formatu” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.
1 komentar
Prilicno mekan pristup prema ljudima koje je juce nazivao kriminalcima, izjavio da drzava moze da im pusti krv (tim recima) i da nije u redu da neko slobodno bira sta ce da radi ako drzava ima firme kojima treba ta radna snaga.