Iako je u Zakonu o radu navedeno da poslodavac ne može da angažuje radnika po ugovoru o radu duže od dve godine, zakon predviđa niz izuzetaka koji poslodavac koristi, a zakoni koji regulišu rad državnih službenika i prosvetnih radnika ne predviđaju ograničenje rada na određeno.

Sa druge strane, rad na određeno vreme bi, prema Zakonu o radu, trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo, ali to, prema mišljenju doktora prava Marija Reljanovića, nije predmet nadzora inspekcije rada.

Rad kod novoosnovanog poslodavca

Radnik.rs dobio je anonimnu prijavu da radnici u fabrici „Kromberg & Šubert“ u Kruševcu rade duže od dve godine po ugovoru o radu na određeno vreme.

Budući da je Zakonom o radu definisano da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno na period koji sa prekidima ili bez prekida „ne može biti duži od 24 meseca“, Radnik.rs podneo je prijavu inspekciji rada da proveri navode iz anonimne prijave.

U obaveštenju inspekcije rada o nadzoru iz septembra 2020. navedeno je da više radnika ima ugovor o radu na određeno vreme duže od dve godine, ali da je to u skladu sa zakonom.

Prema navodima inspekcije, deset zaposlenih je tada radilo duže od dve godine na određeno „zbog korišćenja prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta“, a jedan zaposleni „ima ugovor o radu na određeno vreme u ukupnom trajanju od 36 meseci“.

Na pitanje Radnik.rs, kako zaposleni može po zakonu da bude angažovan po ugovoru na određeno vreme 36 meseci, iz inspekcije upućuju da odredba o ograničenju ugovora na određeno na 24 meseca (dve godine) ima izuzetke.

„Ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci“, navodi se u Zakonu o radu.

To znači da novoosnovani poslodavac može u prvoj godini od osnivanja firme da angažuje radnika na određeno vreme do tri godine. To je, prema navodima inspekcije, poslodavac „Kromberg & Šubert“ i učinio angažujući radnika u prvoj godini od osnivanja firme 2016. godine.

U kolumni za portal Peščanik doktor prava i naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu Mario Reljanović upravo je pisao o ovom problemu angažovanja radnika na određeno vreme u novoosnovanim preduzećima.

„Obrazloženje uvođenja ovakvog rešenja prilikom izmena Zakona o radu 2014. godine bilo je pragmatično (i ne baš uverljivo), da se kod novoosnovanog poslodavca može očekivati veća fluktuacija obima posla na početku rada, pa je potrebno da pojedini zaposleni rade u privremenom režimu i duže od opšteg pravila. Ovo je međutim dovelo do toga da se izuzetak smatra kao blanko karta novoosnovanom poslodavcu da u prve tri godine postojanja sve zaposlene drži na određeno vreme. A to nije svrha ove odredbe i takva praksa ne može biti zakonita“, navodi Reljanović za Peščanik.

Rad na određeno – izuzetak ili pravilo?

U obaveštenju inspekcije nakon nadzora u kompaniji „Kromberg & Šubert“ navedeno je da 699 zaposlenih u toj fabrici ima ugovor na određeno vreme. Prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju ove kompanije za 2019, ta kompanija ima u proseku 1.071 zaposlenog.

To znači da je veliki broj, ako ne i većina zaposlenih angažovana na određeno vreme.

Zakon o radu kaže da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme „za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba“.

Reljanović smatra veoma spornim to što, kako tvrdi, inspekcija rada ne ispituje da li je poslodavac imao osnov za angažovanje radnika na određeno vreme.

„U praksi se međutim po pravilu citirana norma retko primenjuje. A inspektori rada previše često, gotovo uvek dozvoljavaju njena kreativna tumačenja – dovoljno je da se poslodavac u ugovoru o radu pozove na povećan obim posla, bez ikakvog obrazloženja ili objektivnih dokaza koje će pružiti za tako nešto i – sve je zakonito“, navodi Reljanović u kolumni za Peščanik.

Kada je reč o konkretnom slučaju „Kromberg & Šubert“, za Reljanovića je angažovanje tako velikog broja radnika na određeno sumnjivo, naročito ako ti radnici rade u proizvodnji.

„Zakon o radu jasno definiše šta je privremena fluktuacija obima posla zbog koje se zaključuje ovaj ugovor. Poslodavac nema, dakle, slobodu da sa svima u svako doba bez realnog opravdanja zaključuje isključivo ugovore na određeno vreme“, kaže Reljanović za Radnik.rs.

Iz kompanije „Kromberg & Šubert“ do kraja rada na ovom članku nismo dobili odgovor koliko zaposlenih trenutno ima ugovor na određeno, a koliko na neodređeno vreme i koji je osnov angažovanja ovih radnika na određeno.

Rad na određeno prosvetnih radnika i državnih službenika

Radnik.rs je 2018. pisao o tome da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sadrži odredbu koja kaže – „Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme“.

Takođe, Zakonom o državnim službenicima definisano je da „radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni ili poseban stručni ispit i državnom službeniku na određeno vreme koji je zasnovao radni odnos zbog privremeno povećanog obima posla“.

Na ovaj način, prosvetni radnici i državni službenici su se našli „u procepu“ između dva zakona jer prema Zakonu o radu rad duži od dve godine prerasta u rad na neodređeno vreme.

Iz inspekcije rada su 2018. za Radnik.rs naveli da, kada je reč o prosvetnim radnicima koji rade duže od dve godine na određeno – „isti se upućuju na mesno nadležni sud“ ako se to utvrdi tokom inspekcijskog nadzora.

Kada je reč o državnim službenicima, Radnik.rs je 2018. o ovom pitanju dobio stav Ministarstva državne uprave.

Iz tog Ministarstva su naveli da državni sužbenici koji rade duže od dve godine po ugovoru na određeno vreme ili nastave da rade po ugovoru na određeno iako im je istekao ugovor, imaju pravo na ugovor na neodređeno vreme, odnosno ugovor „za stalno“.

„Stav sudske prakse je da ovim slučajevima dolazi do preobražaja radnog odnosa iz određenog na radni odnos na neodređeno vreme“, pisalo je u odgovoru dostavljenom portalu Radnik.rs.

To znači da se i državni službenici suočeni sa ovim problemom upućuju na sud.

Iz Ministarstva državne uprave su tada objasnili da odredba kojom se sprečava da ugovor na određeno preraste u ugovor na neodređeno vreme ima funkciju sprečavanja zloupotreba.

„Kod radnog odnosa na određeno vreme koji se zasniva u zakonom utvrđenim slučajevima, ne predviđa se spovođenje javnog ili internog konkursa.., pa s tim u vezi radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, jer bi na se na taj način omogućilo da u državno službeničkom sistemu, u radnom odnosu na neodređeno rade lica koja nisu prošla konkursnu proceduru“, pisalo je u odgovoru Ministarstva državne uprave i lokalne saomuprave.

U vreme kada je Radnik.rs pisao o ovom problemu bila je na snazi takozvana zabrana zapošljavanja, pa su se institucije u svom radu pozivale i na odredbe zakona koji regulišu maksimalan broj zaposlenih u javnom sektoru.

Zabrana zapošljavanja je od 1. januara 2021, prema pisanju medija, se odvija po drugačijem, fleksibilnijem modelu po kom o zapošljavanju više neće odlučivati komisija Vlade.

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u pisanom i video formatu” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.