Republički zavod za statistiku portalu Radnik.rs obratio se sa zahtevom da objavi reagovanje na članak “Prosečna zarada u Srbiji u metodološkom jazu između 365 i 510 evra”.

Reagovanje Republičkog zavoda za statistiku koje potpisuje direktor dr Miladin Kovačević prenosimo u celosti:

Povodom teksta „Prosečna zarada u Srbiji u ‘metodološkom jazu’ između 365 i 510 evra”, Republički zavod za statistiku (RZS) podseća da je jedini relevantan izvor podataka o prosečnim zaradama Istraživanje o zaradama, koje je od 2018. godine dodatno unapređeno u pogledu metodologije i izvora podataka.

Naime, od 2018. godine prosečna zarada se izračunava na osnovu podataka iz Poreske uprave, čime su obuhvaćene sve zarade isplaćene od strane poslodavaca koji podnose Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (obrazac PPP-PD). Prelazak na novi, administrativni izvor podataka, omogućio je obezbeđivanje većeg broja statističkih pokazatelja (prosečna zarada po polu i godinama starosti, prosečna zarada prema opštini stanovanja, distribucija zarada, medijalna zarada itd.), bolji kvalitet i obuhvat podataka, racionalnizaciju troškova sprovođenja istraživanja i modernizaciju statističke proizvodnje. Suprotno navodu autora navedenog članka, obračunom prosečne zarade jesu obuhvaćeni i zaposleni koji rade nepuno radno vreme.

Autor članka pogrešno zaključuje da „Zavod poseduje i podatak o zaradi svih lica koja rade a koji se dobija iz Ankete o radnoj snazi”. Podatak o posečnoj neto zaradi iz Ankete o radnoj snazi odnosi se na kategoriju zaposlenih radnika, odnosno na lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala plaćeni posao (u novcu ili naturi) za poslodavca, ne i za samozaposlene i pomažuće članove domaćinstva. Čak ni zaposleni koji rade za poslodavca nisu u obavezi da daju ni precizan ni aproksimativni odgovor na pitanje o visini zarade.

Prema poslednjim raspoloživim podacima iz Ankete za treći kvartal 2020. godine, zaposleni koji rade za poslodavca čine 72% od ukupnog broja zaposlenih lica (koji uključuje samozaposlene i pomažuće članove domaćinstva). Od toga, 58% radnika je odgovorilo na pitanje o visini neto zarade, pri čemu je trećina njih navela tačnu zaradu dok ostali nisu želeli da navedu tačan iznos, već su izabrali jedan od ponuđenih intervala u kojem se nalazi njihova zarada. Drugim rečima, iz Ankete su raspoloživi podaci o neto zaradi za svega 42% od ukupnog broja zaposlenih lica, pri čemu je tačan iznos neto zarade raspoloživ samo za jednu četvrtinu od ukupnog broja zaposlenih. Ova četvrtina, međutim, nije reprezentativni uzorak jer se reprezentativnost ukupnog uzorka određuje prema gustini naseljenosti I teritorijalnom rasporedu domaćinstava a realizovani kontingentni poduzorci sa visokom stopom neodgovora prema nekom obeležju imaju karakter ad hock uzoraka – nereprezentativnih za pouzdano ocenjivanje.

Anketa o radnoj snazi primarno ima za cilj da obezbedi podatke o zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti, kao i o karakteristikama ovih kategorija (regionalni, obrazovni i rodni dispariteti, kvalitet zaposlenja, trajanje i razlozi nezaposlenosti, razlozi neaktivnosti i sl.), dok se istraživanje o Zaradama na bazi poreske evidencije sprovodi sa ciljem da se obezbede pouzdani i relevantni podaci o zaradama.

Sve tehnološki razvijene države koje raspolažu podacima o zaradama iz administrativnih evidencija u elektronskoj formi koriste te podatke za obračun prosečne zarade, koja je važan statistički pokazatelj, pre svega, na nacionalnom nivou.

Međunarodna organizacija rada koristi podatke iz Ankete o radnoj snazi zbog toga što su podaci iz te Ankete raspoloživi za najveći broj zemalja, uključujući i one gde ne postoji nijedan drugi izvor informacija o zaradama. Međunarodna organizacija rada, kao ni druge međunarodne organizacije, ne bi trebalo da objavljuje podatke koje ne objavljuju nacionalne statističke institucije ili za koje nije dobila bar saglasnost od strane nacionalnih statističkih institucija upravo zbog mogućih zloupotreba ili pogrešnog timačenja. S tim u vezi RZS će se potruditi da MOR skrene pažnju na ovaj problem.

Osim navedenih izvora podataka, RZS raspolaže i podacima dobijenim direktnim anketiranjem poslodavaca – Istraživanje o troškovima rada, koje se sprovodi radi sagledavanja strukture troškova poslodavca po osnovu rada, i Istraživanje o strukturi zarada, koje je međunarodno uporedivo i obezbeđuje pregled nivoa zarade u zavisnosti od zanimanja, godina staža, obrazovanja i sl.