Po prijavi portala Radnik.rs, inspekcija rada je u oktobru sprovela nadzor u kompaniji “Konfekcija Lisca” u Babušnici i konstatovala da pojedini zaposleni imaju zaradu nižu od minimalne, ali nije ustanovila da je reč o nepravilnosti.
Iz kompanije “Konfekcija Lisca” su za Radnik.rs naveli da se zarada niža od minimalne isplaćuje kada radnici ne ostvaruju standardni učinak. Prema mišljenju dr Marija Reljanovića sa Instituta za uporedno pravo, takva praksa je nezakonita.
Inspekcijski nadzor zbog zarade niže od minimalne
Radnik.rs primio je anonimnu prijavu da u firmi “Konfekcija Lisca” u Babušnici pojedinici radnici po ugovoru o radu primaju zaradu nižu od minimalne zarade. Minimalna zarada je, inače, propisana Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta, tela koje čine predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade. i 2020. iznosi 172.5 dinara po satu ili oko 30.000 dinara na mesečnom nivou za puno radno vreme.
Inspekcija rada je ubrzo poslala obaveštenje o tome da je sprovela nadzor 1. oktobra 2020. u kome se potvrđuju navodi iz anonimne prijave.
“Nadzorom je utvrđeno da određeni broj radnika ne ostvari propisanu normu .. pa je samim tim i isplata zarada niža od minimalne zarade”, piše u obaveštenju.
Ipak, u obaveštenju se ne navodi da je ovde reč o nepravilnosti ili nezakonitoj praksi. Kako se navodi, zaposlenima se utvrđuje osnovna zarada u bruto iznosu za 100% ostvarenu normu i puno radno vreme.
“Osnovna zarada se se uvećava ili namanjuje zavisno od povećanja ili namanjenja radnog učinka zaposlenog i vrednosti boda za mesec za koji se vrši obračun zarada”, piše u obaveštenju.
U obaveštenju se takođe zaposleni koji smatraju da su njihova prava povređena savetuju da se obrate nadležnom sudu.
Mišljenje Ministarstva za rad: Minimalna zarada se može smanjiti po osnovu radnog učinka
Inspekcija rada je uz spomenuto obaveštenje portalu Radnik.rs dostavila i Mišljenje Ministarstva za rad iz marta 2009. u kom Ministarstvo navodi da osnovna zarada zaposlenog ne može biti niža od minimalne, dok se “po osnovu radnog učinka tako utvrđena osnovna zarada zaposlenog može uvećati ili umanjiti za određeni procenat, u skladu sa opštim aktom”.
Iako se u prvom delu ovog iskaza navodi da zarada ne može biti niža od minimalne, u drugom delu se ovaj stav praktično poništava i tvrdi da se takva zarada može povećati i smanjiti.
U daljem tekstu mišljenja iz Ministarstva navode pod kojim uslovima poslodavac može da uvede isplatu minimalne zarade.
Naime, poslodavac zaposlenima isplaćuje minimalnu zaradu onda kada nastupe negativni poslovno-finansijski rezultati poslodavca, nedostatak posla i drugi problemi, te on nije u stanju da isplaćuje punu, ugovorenu zaradu.
U tom slučaju poslodavac donosi odluku o uvođenju minimalne zarade, a po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
Dakle, isplata minimalne zarade je izuzetak, a ne bi trebalo da bude pravilo u poslovanju.
Sa druge strane, kako se navodi u mišljenju, u slučaju uvođenja minimalne zarade, “zaposleni ima pravo na pun iznos minimalne zarade samo ako je ostvario standardni učinak i puno radno vreme”. Na osnovu ovoga, može se zaključiti da radnici koji ne ispunjavaju standardni učinak mogu imati zaradu i nižu od minimalne.
Ono što pak ostaje nejasno je da li je ovo mišljenje Ministarstva uopšte relevatno za slučaj kompanije “Lisca” u Babušnici budući da ova kompanija, prema navodima njihovih predstavnika, nije donela odluku o uvođenju minimalne zarade.
Konfekcija Lisca: Veoma mali broj radnika sa zaradom ispod minimalne
Portal Radnik se u vezi sa ovim slučajem obratio kompaniji “Konfekcija Lisca” u Babušnici.
Iz kompanije u odgovoru navode da zaradu nižu od minimalne primi vrlo mali broj zaposlenih, jer postoje još i dodatne stimulacije na platu (stimulacija za redovnost, stimulacija na ostvarenje norme, starosna stimulacija od 10%, itd).
U odgovoru takođe piše da odluka o minimalnoj zaradi nije doneta, ali:
“Minimalna cena rada je ugovorena sa proizvodnim radnicima za standardni učinak”, navodi se u odgovoru, što otvara pitanje kako je ugovorena minimalna zarada bez odluke o tome.
Takođe, iz kompanije ističu da u proseku 30 – 50% zaposlenih u proizvodnji ne ostvari 100% norme, ali da njihova zarada uglavnom nije niža od minimalne zahvaljujući stimulacijama.
“Zbog specifičnosti izrade, dosta vremena treba da se radnici obuče na svim fazama izrade proizvoda. Radni nalozi su sve manji, raznovrsnost modela sve veća, isti artikli se retko ponavljaju – zbog toga, neki zaposleni ne ostvaruju planiranu normu”, navodi se u obrazloženju kompanije.
U odgovoru kažu da se kompanija suočava i sa problemom korišćenja bolovanja, pogotovo sada, u periodu pandemije kada je, kako tvrde, osmoro zaposlenih zaraženo korona virusom, deset u izolaciji i još deset sa simptomima.
“Na ovih 28 odsutnih imamo i još 30 odsutnih po drugim osnovama. Tako da nama trenutno skoro 30% zaposlenih nije na poslu. Inače, bolovanja su stari i ogroman problem naše firme već duži period. Jednostavno, u drugim privatnim firmama izgleda to rešavaju efikasnije”, piše u odgovoru.
Kompanija “Konfekcija Lisca” bavi se proizvodnjom rublja i u većinskom je vlasništvu slovenačke firme “Lisca”. Prema podacima iz obaveštenja inspekcije rada, ova kompanija u Babušnici zapošljava 206 radnika.
Da li zarada može biti niža od minimalne po ugovoru o radu?
Prema mišljenju Marija Reljanovića sa Instituta za uporedno pravo, to nije u skladu sa Zakonom o radu.
“Prvi put vidim u ovom slučaju da je inspektor rada to aminovao. Uglavnom inspektori rada ne dopuštaju, to jest utvrđuju da je prekršen zakon kada se umanjuje od minimalne zarade”, kaže on.
On kaže da je i isplaćivanje minimalne zarade nezakonito ako minimalna zarada nije uvedena, a da je isplaćivanje zarade niže od toga još problematičnije.
“Nigde ne piše da se sme smanjiti osnovna zarada na osnovu radnog učinka jer osnovna zarada ne zavisi od radnog učinka. Zarada za radni učinak je dodatak na osnovnu zaradu”, kaže Reljanović.
On tvrdi da ukoliko neko od radnika ne ispunjava ni 50% norme na radnom mestu može da dobije upozorenje, dodatnu obuku ili, na kraju krajeva, otkaz, ali ne smanjenje plate ispod minimalne.
“Ako recimo pola od 200 radnika ne ispunjava normu onda nešto sa njom (normom) nije u redu”, kaže Reljanović.
Reljanović takođe smatra da Mišljenje Ministarstva iz 2009. koje je inspekcija citirala ne može da se primeni ako poslodavac nije uopšte uveo minimalnu zaradu.
Portal Radnik.rs pisao je i ranije o problemu isplata zarada nižih od minimalne i podnosio prijave inspekciji rada.
U nadzoru u Zemljoradničkoj zadruzi „Klenje“ u Golupcu inspekcija je utvrdila da poslodavac zaposlenima isplaćuje zaradu nižu od utvrđene minimalne zarade i naložio poslodavcu da isplati razliku zarade radnicima za poslednjih godinu dana, kako je u julu pisao Radnik.rs. Ipak, I u ovom slučaju radnici su upućeni da preko suda ostvare svoja prava.
Foto: Ilustracija, Okan Calistan, Pixabay
Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u pisanom i video formatu” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.
5 komentara
Radnici ne ostvaruju norme zato sto je norma proizvoljno postavljena od strane poslodavaca, bez ikakvih predhodnih postovanja propisa izrada operacija (nepravilno izmereno vreme) i njihovog pravilnog grupisanja u tehnoloskom aktu (sabrano,odnosno ukupno vreme koje je optimalno potrebno za izradu jedanog kompletiranog uzorka). Iz teksta navoda poslodavca (tako je i kod svih ostalih) se vidi da je u pitanju cesta promena i izmena modela sto zahteva specijalne tehnoloske kadrove za odredjivanje pravilnog normativa rada pre predaje naloga predmeta rada u rukama radnika. Svaki radnik koji radi vise od 15 dana u firmi s predhodnim radnim iskustvim (bez iskustva 30 dana) postize normativ rada predvidjen za 8h. U suprotnom normativ od strane poslodavca jeste zloupotrebljen po osteti radnih mesta onih lica koja su zaposljena i neostvaruju navodni „normativ“. To i jeste problem koji traje vec godinama i ignorise se… S postovanjem: Draga Miladinovic -Inzenjer tehnologije iz oblasti tehnolosko inzenjerstvo – tekstilno inzenjerstvo
Papirološki nikada nema nepravilnosti. Obratiti se sudu ne vredi. Spor sam dobila za neisplaćene zarade, tuženi uložio žalbu i eto predmeta od 2012 na apelacionom sudu. Toliko o sudstvu.
Inspekcija rada ne može da naloži poslodavcima da izvrše isplatu do minimalca i slično (nije u skladu sa zakonom ) , to može samo sud , uz prethodnu veštačenje sudskog veštaka finansijske struke.
Sudska praksa je takva da poštuje Mišljenje Ministarstva za rad,
zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Prilog u produžetku takvog mišljenja novijeg datuma iz 2015 godine (gde je jasno sve definisano) gde nedvosmisleno piše da je moguća isplata zarade manje od minimalne zarade.
U praksi se često član 107 i član 111 Zakona o rad meša što se to i sada čini.
Član 111 definiše kada se u privrednom društvu odlukom uvede minimalna zarada (što znači da se svim zaposlenima u privrednom društvu umesto ugovorene zarade za određeni broj zakonom određeni broj meseci uz određene definisane razloge određuje da im je zarada jednaka minimalnoj zaradi) i tada može da se isplati manje od minimalne zarade ako je radni učinak manji od standardnog učinka.
A članom 107 se definiše kada je zarada veća od minimalne zarade (pa bilo to i dinar ) i kada nije uvedena minimalna zarad u privrednom društvu.
Iz natpisa se može zaključiti da se ovde radi o članu 107 Zakona o radu.
ZARADE NA OSNOVU RADNOG UČINKA
ZAPOSLENOG
Zakon o radu
član 107
• Kada poslodavac, na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma,
utvrdi da je zaposleni ostvario manji ili veći učinak od
standardnog, može zaposlenom da umanji, odnosno uveća
osnovnu zaradu
“Članom 107. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005,
61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – dalje: Zakon), utvrđeno je
da se osnovna zarada određuje na osnovu uslova utvrđenih Pravilnikom
o organizaciji i sistematizaciji poslova, potrebnih za rad na
poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena
provedenog na radu. Radni učinak određuje na osnovu kvaliteta i
obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim
obavezama. Opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu)
utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade
po osnovu radnog učinka.
Opštim aktom treba da budu jasno definisani elementi za obračun
i isplatu osnovne zarade, elementi za utvrđivanje radnog učinka
zaposlenog, elementi za umanjenje, odnosno uvećanje osnovne zarade
po osnovu radnog učinka i procenat uvećanja, odnosno umanjenja
po tom osnovu.
Znači, osnovna zarada utvrđuje se na osnovu uslova propisanih
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i vremena provedenog
na radu. Po pravilu, osnovnom zaradom se izražava, odnosno
vrednuje standardni radni učinak (prosečnog) zaposlenog na poslovima
utvrđenim Pravilnikom.
Prema tome, poslodavac može zaposlenom da umanji, odnosno
uveća osnovnu zaradu u procentu propisanom opštim aktom ili ugovorom
o radu, ako je na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma, odnosno
elemenata, utvrdio da je zaposleni ostvario manji, odnosno
veći radni učinak od standardnog.”
(Mišljenje Ministarstva za rad,
zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,
`Sektor za rad, broj 011-00-663/2014-
02 od 7.4.2015. godine)
Daleko bilo da ima nepravilnosti.
Sve nepravilnosti u slobodnoj zoni babusnica na https://www.facebook.com/pobunasabotaza
Bilo bi dobro da se zakon jednako tumači u svim slučajevima i da ne može da se tumači paušalno.