Inspekcija rada utvrdila je da je Gorica Vasović kod poslodavca “Gas Mobil” u prethodnom periodu bila oko pet meseci angažovana “na crno”. To je utvrđeno na osnovu izjave odgovornog lica u firmi, odnosno na osnovu priznanja direktora firme.

Iz Ministarstva za rad navode da radnici treba da prijave rad “na crno” inspekciji rada dok još uvek rade jer je nakon prekida angažovanja, kao u ovom slučaju, to teže dokazati.

Rad “na crno” pred inspekcijom i sudom

Gorica kaže da je u firmi “Gas Mobil” u mestu Maglić kod Bačkog Petrovca počela da radi u januaru 2020. i da se o radnom angažmanu dogovorila sa direktorom firme koji je njen komšija.

„U pitanju je administrativni posao. Odgovaralo mi je to što je radno vreme bilo fleksibilno i što sam dobar deo posla mogla da uradim od kuće. Obećavano mi je da ću biti prijavljena i da će mi plata biti 40.000 dinara”, kaže ona.

Obećanja da će biti prijavljena, kako Gorica tvrdi, trajala su do kraja maja, a kaže da joj ni zarade nisu isplaćivane.

„Isplaćeno mi je samo 26.000 dinara i to pred sam kraj mog rada. Pre toga sam samo dobijala pitanja od direktora „Treba li ti šta novca? To je meni bilo jako uvredljivo”, kaže ona.

Gorica kaže da je odlučila da sve prijavi inspekciji rada. Nakon toga, kako kaže, tih 26.000 dinara koje je dobila od poslodavca opredelila je da angažuje advokata i podigne tužbu protiv poslodavca kako bi joj bile isplaćene zarade.

„Inspekciji sam prijavila slučaj i podnela dokaze – materijal koji sam odrađivala za firmu”, navodi Gorica.

Gorica je portalu Radnik.rs poslala odgovor inspekcije rada koji je dobila u julu, a u kom se navodi da je utvrđeno da ona „sa poslodavcem nije zaključila ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu Zakona o radu”.

U obaveštenju inspekcije se takođe navodi da je zbog rada “na crno” protiv odgovornog lica u firmi podneta prekršajna prijava.

Iz inspekcije navode u odgovoru i da, što se tiče neisplaćenih zarada, Gorica pravo na isplatu zarade za rad “na crno” može da ostvari samo na sudu.

Firma “Gas Mobil” nema istaknutu email adresu u registru Agencije za privredne registre, te portal Radnik.rs nije mogao da firmu kontaktira preko zvanične adrese. Radnik.rs je uputio pitanja firmi na nezvaničnu email adresu, ali odgovor nije stigao.

Dokaz – izjava odgovornog lica

„Bitno je da radnici prijave nepravilnosti dok su još zaposleni, a ne kada prestane radno angažovanje jer tada bude već kasno”, rekao je ministar Zoran Đorđević prilikom predstavljanja rezultata projekta “Reci ne radu na crno” koji je Ministarstvo realizovalo 2018. i 2019. godine sa ciljem ukazivanja javnosti na negativne posledice neprijavljenog rada.

Gorica Vasović prijavila je rad “na crno” inspekciji rada u trenutku kada više nije obavljala taj posao, te inspekcija rada nije mogla da je zatekne na radu i tako utvrdi rad “na crno”. Iako je, prema rečima ministra, nakon prestanka rada za prijavu kasno, inspekcija je utvrdila da je Gorica radila “na crno”.

Radnik.rs se obratio Ministarstvu za rad sa pitanjem na koji način je inspekcija utvrdila u konkretnom slučaju da je Gorica radila “na crno” i na koji način inspekcija to generalno utvrđuje.

„U konkretnom slučaju, rad bez akta o radnom angažovanju Gorice Vasović kod poslodavca „GAS MOBIL“ doo je utvrđen na osnovu izjave odgovornog lica”, navodi se u odgovoru.

To znači da je odgovorno lice u firmi potvrdilo da je radnica radila bez ugovora. Međutim, poslodavci to neće uvek potvrditi inspekciji, te iz Ministarstva za rad zato navode da rad „na crno“ treba prijaviti dok je radnik još uvek angažovan.

„Zaposleni koji eventualno rade na crno treba da se obrate inspekciji rada dok još rade jer je zaticanje na radu od strane inspektora rada najsigurnije dokazno sredstvo da je neko lice radilo. U ostalim slučajevima, kad lice koje je radilo na crno više ne radi, teže je dokazati ovu činjenicu“, navodi se u odgovoru.

U odgovoru za Radnik.rs se takođe navodi da se postojanje rada „na crno“ utvrđuje na tri načina – „neposrednim uvidom inspektora rada i zaticanjem lica na radu, na osnovu materijalnih dokaza koji potvrđuju da je neko lice obavljalo rad za poslodavca ili izjavom odgovornog lica da je neko lice radilo bez zaključenog akta o radnom angažovanju“.

Iz Ministarstva takođe objašnjavaju da radnici u slučaju da su radili „na crno“ svoja prava mogu da ostvare samo na sudu, a da inspektor rada „može samo utvrditi prekršajnu odgovornost poslodavca za organizovanje ovakvog rada, ukoliko, pomoću drugih dokaznih sredstava, utvrdi da je bio organizovan ovakav rad“.

To znači da inspektor rada ne može naložiti poslodavcu da isplati radniku zarade zarađene „na crno“ jer se visina te usmeno dogovorene zarade utvrđuje na sudu. Ipak, kada inspekcija rada, kao u Goričinom slučaju, utvrdi da je radnik radio „na crno“, to je dokaz koji može poslužiti u sudskom postupku.

Takođe, Zakonom o radu utvrđeno je da „ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad“. To znači da, ukoliko inspektor rada zatekne radnika na radu „na crno“, treba da naloži poslodavcu da sa njim zaključi ugovor na neodređeno vreme (za stalno).

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u pisanom I video formatu” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.