Javno komunalno preduzeće (JKP) za upravljanje otpadom „Duboko“ u Užicu isplatilo je 100.000 dinara odštete nekadašnjem vozaču u tom preduzeću Zoranu Kanačkom zbog povrede dostojanstva, ugleda i časti, ličnog i profesionalnog integriteta i zdravlja.

U pravosnažnoj presudi Apelacionog suda u Kragujevcu iz februara 2020, u koju je Radnik.rs imao uvid, navedeno je da je direktor tog preduzeća Momir Milovanović na posredan način onemogućio Zoranu Kanačkom da obavlja posao vozača i da mu je nalagao da obavlja poslove čišćenja i selektovanja otpada koji nisu u opisu njegovog radnog mesta.

Vozač kome su oduzeti ključevi od automobila

Zoran Kanački kaže da je u JKP „Duboko“ počeo da radi 2009. godine kao vozač direktora, ali da je 2018, nakon stupanja na dužnost novog direktora Momira Milovanovića, prestao da obavlja posao koji mu je naveden u ugovoru.

„Uzeli su mi ključeve od kola. Nisu mi rekli šta je razlog. Bivši direktor mi je samo objasnio da novi direktor neće imati vozača, da će sam da vozi“, kaže on.

Zoran navodi da je u narednom periodu dolazio na posao, ali da gotovo nije imao nikakvog posla to jest da je imao takozvani sindrom praznog stola.

„Povremeno sam išao da nabavim neki materijal za firmu i to je to. Unosio sam jedno vreme podatke o potrošnji goriva, što je nekoliko minuta posla. Imao sam kancelariju iz koje sam iseljen jer je tu došao drugi radnik da sedi. Morao sam da pronađem drugi prostor, pa sam sedeo za pomoćnim stolom u drugoj kancelariji“, navodi Zoran ističući da su u to vreme njegov posao vozača direktora obavljali drugi zaposleni u firmi kojima to nije bilo u opisu radnog mesta.

Sa druge strane, kako navodi, dobijao je naloge od upravnika sektora da opere kante i prebira smeće.

„Odbio sam to da radim, samo sam se pozivao na ugovor o radu“, kaže on.

Zoran kaže da je odlučio da tuži poslodavca za mobing (zlostavljanje na radu) nakon što je kažnjen umanjenjem zarade za 5% jer je izašao ranije s posla na Dan preduzeća.

„Nisam bio pozvan na proslavu Dana preduzeća, kako je uobičajeno, ali sam uredno dobio sat vremena pre ceremonije naređenje direktora da uzmem lopatu i metlu da nešto čistim. Odbio sam to i izašao iz preduzeća“, navodi.

Zoranovo radno mesto vozača ukinuto je novom Sistematizacijom radnih mesta u preduzeću u februaru 2019. i tada mu je ponuđeno drugo radno mesto radnika na sortiranju otpada koje on, prema oceni komisije Republičkog fonda za penziono i invalidsko osiguranje, iz zdravstvenih razloga ne može da obavlja.

Zoran je dobio otkaz u JKP „Duboko“ u julu 2019. jer više nije bilo potrebe za njegovim angažovanjem. Podneo je i tužbu zbog nezakonitog otkaza, a to suđenje je u toku.

JKP „Duboko“ nije dokazalo da nije bilo zlostavljanja na radu

U presudi Apelacionog suda u Kragujevcu, koja se odnosi na ovaj slučaj, potvrđena je presuda prvostepenog suda kojom je utvrđeno da je Zoran Kanački pretrpeo zlostavljanje na radu.

„Direktor (preduzeća, prim. aut.) je na posredan način onemogućio tužioca da obavlja poslove svoga radnog mesta, odnosno da upravlja putničkim vozilom, tako što mu je bez izmene ugovora o radu rekao da više nije vozač, naložio da vrati ključeve od službenog vozila, izmestio ga sa mestom rada u drugu zgradu i nije mu davao naloge da ga vozi“, navodi se u presudi.

U daljem tekstu presude se ističe da predstavnici JKP „Duboko“ nisu dokazali da su postojali opravdani razlozi da se Zoranu nalaže da radi poslove poput čišćenja i selektovanja otpada.

„Tuženi nije dokazao da to nije bilo radi šikaniranja tužioca“, piše u presudi i dodaje se da je za postojanje zlostavljanja na radu dovoljno to „što je usled posrednih, kontinuiranih navedenih radnji direktora tuženog kod tužioca izazvan osećaj poniženosti, izolovanosti i da je zaposleni nižeg reda“.

Inače, u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je izvršeno zlostavljanje na radu, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje je na poslodavcu.

Pravosnažnom presudom određeno je da iznos koji je JKP „Duboko“ obavezano da isplati na ime štete zbog povrede dostojanstva, ugleda i časti, ličnog i profesionalnog integriteta 100.000 dinara. Prema Zoranovim rečima, u tužbenom zahtevu zahtevana je naknada štete u iznosu od 300.000 dinara, prvostepeni sud je odredio visinu naknade na 200.000 dinara, ali je drugostepeni sud još umanjio ovu naknadu navodeći da predstavlja „realnu i pravičnu novčanu naknadu, kojom tužilac može uspostaviti psihičku ravnotežu i satisfakciju za pretrpljene duševne bolove koje je imao zbog pretrpljenog zlostavljanja na radu“.

Iz JKP „Duboko“ nisu odgovorili na pitanja Radnik.rs koje mere je to javno preduzeće preduzelo kako ubuduće ne bi dolazilo do slučajeva zlostavljanja na radu, kao i koliko je trenutno zaposlenih i bivših zaposlenih tužilo JKP „Duboko“.

Ovo preduzeće koje je regionalni centar za upravljanje otpadom, prema podacima Agencije za privredne registre, u vlasništvu je devet gradova i opština: Užica, Čajetine, Arilja, Bajine Bašte, Ivanjice, Kosjerića, Lučana, Požege i Skupštine opštine Čačak.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2018. godinu, preduzeće ima prosečno 84 zaposlena. U napomenama uz ovaj finansijski izveštaj navedeno je i da je po predlogu Inspekcije rada JKP „Duboko“ okrivljeno pred Prekršajnim sudom u Užicu zbog preraspodele radnog vremena suprotno odredbama Zakona o radu, ali ishod ovog spora nije poznat. Navodi se i da predstavnici preduzeća u tom slučaju očekuju „oslobađajuću odluku ili ublažavanje kazne“ jer preduzeće obavlja komunalnu delatnost od opšteg interesa čije se obavljanje može smanjiti samo u izuzetnim slučajevima.