Poslodavac, prema Zakonu o radu, nije dužan da radnicima koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima nadoknadi troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada jer se po tom zakonu oni ne smatraju zaposlenim kod poslodavca.
Sa druge strane, Nacionalna služba za zapošlavanje (NSZ) radnike na privremenim i povremenim poslovima ne smatra nezaposlenim, te ovi radnici ne mogu da ostvare ni pravo na povlašćenu cenu prevoza za nezaposlene.
Radnik na privremenim i povremenim poslovima – ni zaposlen ni nezaposlen
Portalu Radnik.rs anonimno se obratio radnik tvrdeći da je angažovan po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima u firmi u Beogradu i da mu poslodavac ne isplaćuje naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada.
Objašnjeno mu je da poslodavac troškove prevoza nadoknađuje samo zaposlenima, odnosno radnicima koji imaju ugovor o radu.
Budući da nije zaposlen, pokušao je da se u Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijavi kao nezaposlen i da po tom osnovu ostvari pravo na nižu cenu prevozne karte za nezaposlena lica. Primera radi, cena mesečne karte za javni prevoz u Beogradu za nezaposlena lica (za Zonu 1) je 1.090 dinara, dok za zaposlene cena mesečne karte je 2.990 dinara (za Zonu 1).
Međutim, iz NSZ-a je dobio informaciju da ne može da ostvari ovo pravo jer nije nezaposlen.
Između dva zakona
Pravo na nadoknadu troškova prevoza „u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz“, prema Zakonu o radu, ima zaposleni.
Prema definiciji iz Zakona o radu, zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, a radni odnos „zasniva se ugovorom o radu”.
Privremeni i povremeni poslovi u Zakonu o radu spominju se kao „rad van radnog odnosa“ i ovaj ugovor poslodavac može da zaključi „za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini“.
S obzirom na to da radnici na privremenim i povremenim poslovima nisu zaposleni, oni nemaju prava iz radnog odnosa, kao što je, između ostalog, pravo na bolovanje, godišnji odmor, naknadu za prekovremeni rad, naknadu troškova prevoza. Radnik.rs do sada je obavio više priča o pravima na ovaj način angažovanih radnika, između ostalih da se na ove radnike ne odnosi institut minimalne zarade, ali i mogućim zloupotrebama ugovora o privremenim i povremenim poslovima.
U tom smislu, u skladu sa Zakonom o radu, poslodavac zaista nije dužan da nadoknađuje troškove prevoza radniku angažovanom na privremenim i povremenim poslovima.
Radnik.rs uputio je pitanje NSZ-u u vezi sa ovim slučajem, pre svega, da li radnik angažovan na privremenim i povremenim poslovima može da se prijavi kao nezaposlen u Nacionalnoj službi za zapošljavanje imajući u vidu da, prema Zakonu o radu, nije zaposlen.
U odgovoru se navodi da se samo nezaposlenim licima koja se vode na evidenciji Nacionalne službe kao aktivni tražioci zaposlenja može izdati uverenje o nezaposlenosti, a da u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, „evidencija o nezaposlenom prestaje da se vodi ako zasnuje radni odnos ili započne osiguranje po drugom osnovu“.
„Obavljanje poslova po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenim u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose predstavlja jedan od načina započinjanja osiguranja, te se vrši prestanak evidencije“, piše u odgovoru.
To znači da se zaključivanjem ugovora o privremenim i povremenim poslovima radnik briše sa evidencije NSZ-a bez obzira na to što se taj radnik nije zaposlio i nema prava iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o radu. Na ovaj način, radnik na privemenim i povremenim poslovima prema Zakonu o radu nije zaposlen, a prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti nije ni nezaposlen.
Naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović navodi da taj problem postoji dugo i da je javnosti poznat slučaj da NSZ upućuje nezaposlene na javne radove gde se rad obavlja po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Javni radovi, inače, predstavljaju meru politike zapošljavanja, a koje imaju za cilj ostvarenje određenog društvenog interesa (npr. prevencija i pomoć starima, sanacija divljih deponija, itd.).
„Ti ljudi (na javnim radovima) ne ostvaruju prava iz radnog odnosa, a plaćeni su ispod minimalne zarade, a bili su brisani sa evidencije NSZ dok obavljaju te privremeno-povremene poslove, a sama NSZ ih je uputila na to. Onda obavljaš javne radove za 15.000 dinara mesečno, a neki i manje, a nemaš više preko NSZ-a ništa. Na ovaj način, NSZ sama stvara prekarne oblike rada“, kaže Reljanović.
Reljanović je u julu ove godine u tekstu za portal Peščanik naveo da je Akcionim planom za poglavlje 19 najavljeno da će obavljanje privremenih i povremenih poslova u Srbiji biti deo radnog odnosa, odnosno da će se radnici na ovim ugovorima , prema novom zakonskom rešenju, smatrati zaposlenim. Reljanović u tekstu navodi da bi to „trebalo da podrazumeva značajno kvalitetnije uslove rada za nekoliko stotina hiljada ljudi koji danas rade u ovom eksploatatorskom obliku angažovanja“.
Poglavlje 19 u okviru pristupnih pregovora Evropskoj uniji odnosi se na socijalnu politiku i zapošljavanje. Akcioni plan predstavlja niz aktivnosti sa ciljem da se usvoje pravne tekovine Evropske unije za ovu oblast.
Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.
6 komentara
I ne samo to nego jos mnogo toga nema kad si po tkz PP ugovoru zaposlen,ja sam vec par godina u toj situaciji,i ne znam kako ovi rekose 120dana u kalendarskoj godini,meni cim istice jedan pisu drugi… o drzavnoj firmi radim, koja doduse nije na budzetu vec se finansira iz sopstvenih prihoda…
Dali je tacno da od prvog januara 2020 svi koji su na pp poslovima imaju pravo na minimalnu cenu rada i pravo na godisnji odmor i bolovanje
Radim vec 3 godine bez prestanka samo mi ugovor produze kad isteknu 120 i tako bez prekida.
Poštovana,
informacije koje ste dobili nisu tačne jer bi zahtevale izmene Zakona o radu u kojem je propisano da su privremeni i porvremeni poslovi rad van radnog odnosa, te radno angažovani putem PP poslova nema pravo na bolovanje, godišnji odmor kao ni minimalnu cenu rada.
Ukoliko radite na sistematizovanom radnom mestu imate mogućnost da tužite poslodavca da bi dobili raziliku u zaradi kao i stalno radno mesto.
Ako želite da pišemo o Vašem problemu javite nam se na redakcija@radnik.rs
Danas je 1 Oktobar tekuce 2020.Visina neto zarade u Velikoj Plani po PP ugovoru je 22000 din a ne 32 il 37.Nema prava bolovanja,odmora i ostalog,to kako se kaze nas zakon ne kaci.Ja sam kosac,odrzavam putne pojase i sve ono sto je po ugovoru i van ugovora jer ovde je tako kako je.Jedini spas je samo jaka kisa koja nam daje odmora od trimera teznine od 10 kg dok je Stil 450 tezi.Htz oprema ne postoji,uslovi su nehumani al se nesto mora raditi jer smo svi ucenjeni brisanjem sa evidencije ako ne prihvatimo ponudjen posao ili naravno damo pa i otkaze.Mi kosaci smo izlozeni raznim rizicima po zdravlje i povrede,stakla,kamenje i ostalo prsti na sve strane,da ne pricam o ambroziji.Zakon mora da se naravno menja,svako mora i treba da radi al mislim da ovo nije u redu.Smederevo i ostali gradovi imaju sindikate i ostalo a u Velikoj Plani to ne postoji,a ako pa i postavis pitanje slede pretnje brisanja,otkazi naravno i sve ono ostalo sto prati ovaj problem.Nisam jedini naravno,ima nas jos.Zakon mora i treba da se menja.Samo htz oprema za kosaca kosta 5270 i to iz svog dzepa iako je poslodavac duzan to da obezbedi.Na zalost tako je kako je…
Dali je bila uplata plate po PP ugovoru za mesec oktobar?
Pisite malo i o kucnim pomocnicama upravo sam zavrsio jedan „divan“ razgovor sa „gospodinom“ koji je od ovog drustva uzeo sve sto je mogao a smatra da je izuzetno darezljiv sto daje 20.000 din bez dana slobodnog, bez prava na bolovanje, jako se iznervirao sto mi se supruga razbolela sto mi to njemu kako on kaze nismo javili ranije ( ?!? ). I to sve na crno! Pa kao da ja mogu da znam kad cu da se razbolim. Javili smo njegovoj mami koju zena obilazi, ali „ona mu nije prenela“ (?!?) Sve na crno, zeni sad kada najvise to treba, nema overenu knjizicu, jer „gospodin“ nije znao da treba da prijavi radnicu, kaze „pa nije ti to moja foto radnja, pa da mi je radnica, pa da je prijavljujem, tvoja zena pazi moju majku“. I jos svasta nesto, kako mi nismo „humani“ a humano je valjda raditi za bednih ni 200 eur, plus bez PIO i zdravstvenog osiguranja. U BG gde je sve preskupo, podstaniri smo. Al izbegao „gospodin“ a Kosova, 90-ih sve dobio od ovog drustva – stan na rate, u orkup za male pare, pomoc da krene u biznis, a sad se bahati i pametuje. Znaci bahati su i koliko vidim ne vredi ih ni prijaviti.