Bivše radnice slovenačke firme „Fori Textile” ostale su, kako tvrde, bez otpremnine jer su u okviru programa rešavanja viška zaposlenih upućene da rade u drugu firmu “Fori Products” gde su ubrzo dobile otkaz zbog navodnog neispunjavanja norme.
Iz Ministarstva za rad za Radnik.rs navode da u slučaju kada je zaposlenom omogućen rad kod drugog poslodavca, on više nema pravo na otpremninu po osnovu viška zaposlenih u firmi u kojoj je radio.
Prihvatile novi posao i izgubile otpremninu
Više radnica koje su, kako tvrde, više od deset godina radile za firmu “Fori Textile” u Kragujevcu obratilo se portalu Radnik.rs jer ne mogu da ostvare pravo na otpremninu iako su u ovoj firmi bile višak radne snage.
„Fori Textile”, inače, nastao je privatizacijom nekadašnje firme “Zastava tapacirnica” AD.
Bojana i Dragana kažu da su u “Fori Textilu” radile kao šivačice automobilskih sedišta za svetske brendove kao što su Citroen, Volvo, Pežo, Folksfagen.
Kako navode, vremenom se plata smanjivala jer su neki klijenti za koje su radile otkazali saradnju. Kako navode, njihova mesečna zarada bila je i do 43.000 din sa prekovremenim i noćnim radom, a kasnije, kako je obim proizvodnje opadao, plata je bila oko 25.000.
Prošle 2018. godine zbog smanjenog obima posla dobile su prvo aneks ugovora da će raditi pola radnog vremena – dvadeset časova nedeljno.
Ubrzo, dobile su ponudu da pređu da rade u drugu firmu “Fori Products” koja se bavi proizvodnjom kolica umesto da dobiju otkaz kao tehnološki višak.
One navode da su pristale na tu ponudu smatrajući da je to bolja opcija od gubitka posla.
Prema dokumentaciji koju su dostavile portalu Radnik, Bojana i Dragana su u decembru 2018. godine potpisale ugovor o radu na neodređeno vreme sa firmom “Fori Products” na nepuno radno vreme, odnosno na dvadeset sati nedeljno.
Kako navode, u novoj firmi za pola radnog vremena primale su oko 14.000 din. U ugovoru koji su dostavile portalu Radnik.rs piše da je njihova zarada 35.764 dinara za 174 sata mesečno, a u slučaju da se rad obavlja u radnom vremenu kraćem od 40 sati nedeljno, plata se srazmerno snižava.
U aprilu ove godine Bojana dobija upozorenje pred otkaz u kom piše da ne ostvaruje odgovarajuće-standardne rezultate rada, a u maju i otkaz ugovora.
„Konstatuje se da zaposlena ne ostvaruje definisanu normu, uz značajno odstupanje na poslovima operater montaže. U navedenom periodu praćenja, zaposlena je ostvarila lični učinak od 64,5%“, piše u rešenju o otkazu.
Otkaz su dobile i druge radnice. Neke od njih odlučile su da tuže bivšeg poslodavca tvrdeći da je norma koja se spominje u otkazu osmišljena kako bi se firma oslobodila viška radnika, ali da se ona nikada nije primenjivala.
Nakon otkaza raspitivale su se u vezi sa otpremninom na koju su, kako smatraju, imale pravo.
„Da sam znala da će ovako da bude i da ćemo dobiti otkaz, uzela bih novac od otpremnine kao tehnološki višak i ne bih prelazila u drugu firmu“, navodi Dragana.
Fori textile: U skladu sa zakonom
Iz firme „Fori textile“ za Radnik.rs navode da je 2018. godine upućeno 97 radnika u „Fori products“, a ove godine 30 zaposlenih u okviru mera rešavanja viška zaposlenih.
Na pitanje da li su i na koji način radnice koje su iz „Fori Textile” upućene kao tehnološki višak da rade u „Fori Products“ informisane da gube pravo na otpremninu iz „Fori Textile“, iz „Fori Textile“ navode da je sve urađeno u skladu sa propisima.
„Zaposlene jesu bile informisane o svom statusu i načinu rešavanja bez da im je uskraćeno i jedno pravo saglasno Zakonu“, piše u odgovoru.
Iz „Fori textile“ takođe tvrde da je radnicama prvo bio raskinut ugovor u „Fori textile“ pre nego što su one počele da rade u drugoj firmi „Fori products“. Radnice, međutim, tvrde da nisu dobile niti potpisale bilo kakav raskid ugovora u „Fori textile“.
„Fori Textile Ser“ i „Fori Products Ser“ posluju u sastavu slovenačke grupe „Fori“. Vlasnici „Fori Textile Ser“ su slovenačka kompanija „FP Naložbe, upravljanje z naložbami“ doo i češka kompanija „Moravia Comfort“.
„Fori Textile Ser“ i Milan Forštner vlasnici su firme „Fori Products“, prema podacima Agencije za privredne registre (APR).
Zanimljivo je to da je firma „Fori Products“ u koju je 2018. godine upućeno skoro 100 radnika, te godine, prema podacima iz APR-a, imala prosečno 6 zaposlenih. „Fori textile“ je prošle godine imala 411 radnika, prema podacima iz APR-a.
Ministarstvo: Bez prava na otpremninu
„Jedna od mera koju poslodavac može da ponudi zaposlenom koji je utvrđen kao višak zaposlenih je upućivanje na rad kod drugog poslodavca“, piše u odgovoru Ministarstva za rad na pitanja Radnik.rs.
U slučaju upućivanja radnika drugom poslodavcu, kako se navodi u odgovoru, zaposleni potpisuje aneks ugovora, odnosno izmenu ugovornih uslova rada.
Prema dostavljenoj dokumentaciji, radnice „Fori textil“ zaključile su novi ugovor sa „Fori Products“, a ne aneks.
Kako se dalje navodi u odgovoru, „u tom slučaju zaposleni nema pravo na otpremninu po osnovu viška zaposlenih. Pravo na isplatu otpremnine imaju samo zaposleni kojima je radni odnos prestao usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena Zakona o radu“.
Radnice „Fori textil“ i „Fori Products“ su, prema odgovoru Ministarstva, izgubile pravo na otpremninu zato što nisu dobile otkaz kao tehnološki višak. U firmi „Fori textile“ one, prema dokumentaciji koju su podnele, jesu bile višak, ali je njihov status rešen upućivanjem u drugu firmu, što su one prihvatile. U „Fori products“, pak, nisu otpuštene kao višak, već zbog navodnog nedovoljnog učinka.
Upućivanje na rad kod drugog poslodavca kao deo programa rešavanja viška zaposlenih nije jasno definisano u Zakonu o radu. U članu 155. Zakona o radu je samo navedeno da program rešavanja viška zaposlenih sadrži mere za zapošljavanje, između ostalog, i rad kod drugog poslodavca. Međutim, nije navedeno pod kojim uslovima se upućivanje vrši.
Nepravilnosti u „Fori textile“ i „Fori products“
Inspektori rada su, prema navodima Ministarstva, vršili kontrolu u „Fori Textile“ ove, ali i prethodne dve godine.
Inspektor je u junu 2019. godine konstatovao da je radnicima aneksiran ugovor, ali poslodavac nije dostavio aneks radnicima.
„Zbog utvrđenih nedostataka inspektor rada je merom na zapisnik ukazao poslodavcu da izvrši dostavljanje obaveštenja i aneksa ugovora o radu zaposlenima prilikom premeštaja na druge poslove, zbog potreba procesa i organizacije rada“, navodi se u odgovoru Ministarstva na pitanja portala Radnik.
Tokom inspekcijskog nadzora 2018. godine u „Fori textile“ inspektor je konstatovao da, kako piše u odgovoru, „poslodavac nije isplatio naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor za troje zaposlenih po prestanku radnog odnosa, koju je potom isplatio“.
Nadzorom 2017. godine utvrđeno je više nepravilnosti – zaposlenima nisu isplaćene uvećane zarade za noćni i prekovremeni rad, zaposlenima je određen prekovremeni rad u februaru 2017. godine suprotno Zakonu o radu i poslodavac nije zaposlenima obezbedio dnevni odmor u trajanju od 12 časova neprekidno.
Inače, radnice „Fori textile“ su u martu 2017. godine, prema pisanju medija, organizovale pobunu i odbile da rade dva dana u nedelji po 12 sati bez plaćenog prekovremenog i noćnog rada.
Međutim, sudeći po odgovoru Ministarstva, poslodavac za većinu nepravilnosti utvrđenih 2017. nije platio nikakvu kaznu.
„Za navedene prve dve nepravilnosti, inspektor rada je protiv poslodavca i odgovornog lica podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pred nadležnim Prekršajnim sudom u Kragujevcu, a prema podacima Prekršajnog suda u Kragujevcu došlo je do apsolutne zastarelosti“, piše u odgovoru.
Za treću nepravilnost, izrečena kazna za poslodavca iznosila je 100.000 dinara.
Nepravilnosti u „Fori products“ utvrđene su, prema navodima Ministarstva, 2017. godine uglavnom na planu bezbednosti i zdravlja na radu i poslodavcu je, između ostalog, naloženo da donese akt o proceni rizika za sva radna mesta, da osposobi zaposlene za bezbedan i zdrav rad, da obezbedi propisanu dokumentaciju za opremu za rad.
„Poslodavac je postupio po rešenju inspektora rada i otklonio utvrđene povrede Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu“, piše u odgovoru Ministarstva.
Tokom inspekcijskog nadzora u „Fori Products“ utvrđeno je i da „poslodavac u mestu rada za zaposlene ne drži kopije ugovora o radu“ zbog čega je izdat prekršajni nalog za firmu i odgovorno lice.
„Poslodavac nije prihvatio odgovornost za navedeni prekršaj, te je od strane pravnog i odgovornog lica u pravnom licu podnet zahtev za sudsko odlučivanje“, navode iz Ministarstva.
Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.
Skorašnji komentari