Šta donosi nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu?

Rad radne grupe koja je pisala nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu prekinuta je, a Ministarstvo za rad je uputilo na javnu raspravu verziju nacrta zakona koji nije bio dogovoren u radnoj grupi, tvrde predstavnici sindikata koji su učestvovali u radu ove radne grupe.

Nacrt novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa, između ostalog, vođenje jedinstvenog elektronskog registra povreda na radu, da se za poslove bezbednosti i zdravlja na radu imenuju samo lica koja su završila studije tehničko-tehnoloških nauka, ali i veće kazne za prekršaje iz ove oblasti.

Prekinuto usaglašavnje teksta nacrta zakona

„Ovo nije nacrt radne grupe“, kaže o novom nacrtu Zakona o bezbednosti zdravlju na radu Duško Vuković, potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije i član radne grupe koja je radila na izradi nacrta zakona.

Ministarstvo za rad objavilo je na svom sajtu nacrt ovog zakona i odredilo da se javna rasprava o ovom zakonu sprovede do 25. juna ove godine.

Vuković navodi da je rad radne grupe prekinut „kada smo počeli da usaglašavamo članove zakona“.

„Veoma je nekorektno što je Ministarstvo za rad prekinulo rad radne grupe za izradu zakona, neki moćnik je rekao da moramo da idemo u javnu raspravu tobože da bi što pre doneli zakon. Tu ne vidim kvalitet, bolje da je radna grupa još radila na zakonu“, kaže on.

Iz Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ nezvanično su za Radnik.rs potvrdili da je rad na zakonu u okviru radne grupe iznenadno prekinut.

Utisak Ivana Sekulovića iz Fondacije Centar za demokratiju, koji je analizirao nacrt, je da je nacrt ovog zakona donet „na prečac“.

„Tekst zakona koji se predlaže je nedovršen. Iako smo čuli da on sadrži sve prateće propise, prema Zakonu o planskom sistemu obaveza je predlagača da predstavi uticaje ovog propisa na društvo. Ovaj nacrt to ne sadrži. Na primer, da se sprovedu konsultacije različitim metodama (fokus grupe, upitnik, anketa, intervjui) sa onima na koje se ovaj zakon odnosi, a to su i odgovorna lica u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavci, fizička i pravna lica koja su nadležna za sprovođenje propisa i sami radnici i predstavnici sindikata. Ova obaveza je ključna jer uvodi obavezu da se oceni i važeći propis, analizu efekata, da bismo znali šta u njemu nije valjalo, pa je to polazna osnova ka onome šta želimo da menjamo. Ovako lutamo, ne znamo ni šta želimo u aktuelnom, a ne znamo ni kakvi će biti efekti novog zakona. Ministarstvo je tvrdilo da je sprovelo analizu ali je mi nismo videli, možda je u nekoj fijoci, ali je nema na javnoj raspravi i uvidu javnosti“, kaže Sekulović.

Iz Ministarstva za rad pak tvrde da je u objavljeni nacrt zakona ugrađen najveći deo predloga radne grupe.

„Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević obrazovao je Radnu grupu od 23 člana u tripartitnom sastavu za pripremu Nacrta zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Radna grupa je započela rad 3. novembra 2017. godine i održala devet sastanaka. Radna grupa će nakon završene javne rasprave održati sastanak kako bi razmotrila sve predloge i donela odluku o konačnom tekstu Nacrta zakona koji će se uputiti Vladi na usvajanje“, navodi se u odgovoru Ministarstva.

Zanimljivo je i to da su u radnoj grupi za pripremu zakona sedeli i predstavnici Privredne komore Srbije i udruženja Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), kako je potvrdilo Ministarstvo.

„Uključivanjem svih zainteresovanih strana u pripremi teksta zakona smatramo da nije smetnja, već doprinos u nalaženju boljih rešenja kako bi Zakon bio što kvalitetniji. Mišljenja smo da će novi Zakon biti savremeniji i moderniji“, navode iz Ministarstva u obrazloženju.

Ko nadzire bezbednost i zdravlje na radu?

Jedna od najvažnijih sugestija sindikata na zakon je, prema rečima Vukovića, da reprezentativni sindikati mogu da odrede sindikalne koordinatore ili lica za bezbednost i zdravlje na radu koja bi imala mogućnost da vrše nadzore nad primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu.

„Nije ideja da oni zamene inspekciju rada, ali da reaguju kada uoče da se ne primenjuju neke mere bezbednosti i zdravlja na radu. Recimo, prolazim pored gradilišta neke zgrade u izgradnji, vidim da nisu obezbeđene skele ogradom, da radnici nemaju opremu za bezbedan rad. U tim slučajevima kao predstavnik sindikata mogu da odem i ukažem na to poslodavcu i radnicima, a sa druge strane da istovremeno obavestim i inspekciju rada. Za sada taj, za nas najvažniji predlog, nije naišao na pozitivan odjek niti poslodavaca niti drugih članova radne grupe za izradu Zakona. To nam govori da organizacije poslodavaca ne žele da u fazi implementacije zakona podele odgovornost, bez obzira što je odgovornost trenutno u potpunosti na njima“, kaže Vuković.

Prema postojećem zakonu, poslodavci u određenim delatnostima dužni su da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu odrede lice koje završilo osnovne studije u obimu od najmanje 240 EPSB bodova „u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka“. Takođe, poslovima bezbednosti i zdravlja na radu mogu da se bave i pravna lica (firme i preduzetnici) koja imaju zaposlene stručne u spomenutim naučnim oblastima.

Novi nacrt zakona predviđa novo rešenje – savetnici i saradnici poslodavca koji se bave zdravljem i bezbednošću na radu mogu da budu oni sa završenim osnovnim studijama od najmanje 240 EPSB bodova samo u naučnom polju tehničko-tehnoloških nauka.

„To znači da neko ko će se baviti bezbednošću i zdravljem neće moći da se bavi zdravljem jer neće više moći da se angažuje lice iz medicinskih nauka, kao po sadašnjem zakonu. To znači da se niko neće baviti zdravljem na radu osim medicine rada kojih je sve manje jer su potpuno degradirane“, kaže Vuković.

Interesantno je da inspektori rada koji kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu kao i rad savetnika i saradnike za bezbednost i zdravlje na radu ne moraju ispuniti tako stroge uslove već oni pored lica koja su završila osnovne studije u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka mogu biti i ona koja su završila osnovne studije u okviru prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka.

U nacrtu zakona predviđeno je, kao i u postojećem, svakodnevno praćenje i kontrola primena mera za bezbednost i zdravlje na radu. Vuković smatra da je to u sadašnjoj praksi nemoguće.

„Imamo neku agenciju, pravno lice koja obavlja tu delatnost i koja prati, na primer, 87 privrednih subjekata. Ima recimo deset zaposlenih i oni telefonom pitaju nekog kako je na gradilištu bez da idu da lično provere“, navodi on.

Vuković smatra da je predloženo rešenje u nacrtu da se vodi jedinstveni elektronski registar povreda na radu dobro jer „trenutno jednu informaciju ima inspekcija rada, drugu Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, a treću zdravstvo“.

Nacrtom su i pooštrene kazne za prekršaje u ovoj oblasti, pa je, prema predloženom rešenju, raspon kazni za većinu prekršaja u ovoj oblasti za poslodavce (pravna lica) od milion do dva miliona dinara. Prema sadašnjem zakonu, najviša propisana kazna je milion dinara.

U 2018. godini u Srbiji je na radnom mestu poginulo 53 radnika.

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.

 

 

 

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *