Osnovni sud u Kragujevcu doneo je prvostepenu presudu kojom se obavezuje Republički hidrometrološki zavod (RHMZ) da isplati doprinose za 12 meseci radniku koji radi kao protivgradni strelac, ali su iz RHMZ-a podneli žalbu na ovu presudu tvrdeći da su svi doprinosi isplaćeni.
Radnici koji smatraju da su ih poslodavci oštetili neisplaćivanjem doprinosa često nemaju drugo rešenje sem da pokrenu sudski spor jer Poreska uprava, jedina institucija nadležna da kontroliše da li poslodavac uplaćuje doprinose, nije dužna da daje ikakve informacije o svom radu.
Portalu Radnik.rs se obratilo više radnika koji obavljaju posao protivgradnih strelaca širom Srbije, a poslodavac im je Hidrometrološki zavod. Oni tvrde da im poslodavac nije isplaćivao doprinose za svaku godinu koju obavljaju ovaj posao, pa se više njih odlučilo da tuži RHMZ. Jedan od radnika koji radi kao protivgradni strelac za Hidrometrološki zavod u Vojvodini tražio je da sakrijemo njegov identitet kako ne bi izgubio ovaj posao koji mu predstavlja dodatni izvor zarade. „Naša zarada je 4.000 dinara mesečno. Svake godine sklapamo ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa Hidrometrološkim zavodom na šest meseci. Tako da mi godišnje kao protivgradni strelci ukupno zaradimo 24.000 dinara“, kaže on. Prema izveštaju Državne revizorske institucije, prosečna starost strelaca u 2017. godini je iznosila 52,5 godina, a zbog nedostatka strelaca 2017. godine bilo je neaktivno oko 15 odsto lansirnih stanica. „Anketom smo utvrdili da najveći broj jedinica lokalne samouprave smatra da je problem visina naknade“, navodi se u saopštenju ove institucije.
Prvostepena presuda zbog neisplaćenih doprinosa Radnik.rs dobio je informaciju da je doneta prva presuda po tužbi protivgradnog strelca zbog neisplaćenih doprinosa. Osnovni sud u Kragujevcu dostavio je portalu Radnik.rs presudu donetu 25. decembra 2018. godine u anonimizovanoj verziji (bez imena i prezimena i drugih ličnih podataka) u kojoj je navedeno da je Republički hidrometrološki zavod obavezan da radniku koji je bio angažovan kao protivgradni strelac (na poslovima ispaljivanja protivgradnih raketa) isplati neisplaćene doprinose za 2013. i 2017. godinu, što nije učinio blagovremeno. U presudi nije navedeno koliki je ukupan iznos neisplaćenih doprinosa, ali je navedeno da je isplaćena naknada za rad protivgradnog strelca 2007. godine iznosila 3.000 dinara, a 2013. godine 4.000 dinara mesečno. Iz Republičkog hidrometerološkog zavoda za Radnik.rs tvrde da ne raspolažu podatkom o tačnom broju tužbi protiv RHMZ zbog neisplaćenih doprinosa, ali da su sve tužbe neosnovane. „Svi spomenuti doprinosi su uvek isplaćivani istovremeno kada i neto uplate ugovorenih naknada“, tvrde u Hidrometrološkom zavodu. Iz Hidrometrološkog zavoda navode da je na ovu presudu izjavljena žalba Apelacionom sudu u Kragujevcu od strane Odeljenja Državnog pravobranilaštva u Kragujevcu, „koje očekuje da, po žalbi, ista bude ukinuta odnosno preinačena“. Neizvestan put od Poreske uprave do suda Radnici koji tvrde da im poslodavac nije uplaćivao doprinose nemaju mogućnost da od Poreske uprave dobiju povratnu informaciju kada prijave ovaj problem. Iz inspekcije rada su na pitanja portala Radnik.rs naveli da oni ne vrše kontrolu isplate doprinosa, već da to čini Poreska uprava. Iz Poreske uprave, sa druge strane, ni podnosiocima prijave ni javnosti ne daju nikakve informacije o nadzorima koje vrše. „Shodno članu 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju se i čuvaju kao tajni podatak“, navode iz Poreske uprave. Profesor radnog prava dr Bojan Urdarević je mišljenja da sistem u kome Poreska uprava kontroliše doprinose pokazuje ozbiljne manjkavosti. „PIO fond je to nekada radio (kontrolisao doprinose) po službenoj dužnosti, za razliku od Poreske uprave koja očigledno treba da izdvoji neke resurse da bi to radila. Jednom od poslednjih izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je ubačena odredba da je Poreska uprava za to pitanje nadležna bez sagledavanja njenih mogućnosti, kapaciteta da li ona to može da radi“, kaže on. Urdarević dalje navodi da radnici ne mogu biti sigurni ni da će na sudu moći da naplate doprinose jer sudovi različito odlučuju o ovom pitanju. Naime, Vrhovni kasacioni sud je 2010. godine doneo zaključak u kom se navodi da sudovi nisu nadležni za pitanje isplate doprinosa, već samo Poreska uprava, te sudovi na osnovu ovog zaključka odbacuju tužbe radnika koje se odnose samo na neuplaćene doprinose. Sa druge strane, Ustavni sud je 2012. godine doneo odluku u kojoj se navodi da se sudovi smatraju nadležnim za pitanja isplate doprinosa. „Ovakvom praksom smo došli do toga da je ovo pitanje skrajnuto, da postoji neujednačena praksa sudova, neki usvajaju takve tužbene zahteve (koji se odnose na doprinose), a neki ih odbacuju, što je u potpunosti nedopustivo“, zaključuje Urdarević. Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.
Skorašnji komentari