Poreska uprava u Beogradu angažovala je firmu „Inex Plus“ da vrši usluge obezbeđenja iako je inspekcija rada utvrdila da su u ovoj firmi radnici bili angažovani „na crno“ i o tome obavestila Poresku upravu.

Inspektor rada je podneo i krivičnu prijavu protiv odgovornog lica u „Inex Plus“ jer je odbio da radniku dostavi obračun zarade na osnovu kog može da naplati dug od ove firme.

Neisplaćene zarade i rad „na crno“

Bivši radnik firme „Inex plus“ obratio se portalu Radnik.rs tvrdeći da je u jednom periodu u ovoj firmi radio „na crno“. Kasnije je, kako kaže, dobio ugovor, a zarada je bila 121 dinar po satu, što je 2016. godine bila minimalna zarada.

Na kraju kada je napustio firmu, kako kaže, nije mu isplaćena poslednja zarada i ne zna kako da je naplati bivšem poslodavcu.

Ispostavilo se da ovaj bivši radnik „Inex Plus“ nije usamljeni slučaj.

Kada je reč o ovoj firmi, „samo na teritoriji Braničevskog upravnog okruga, inspekcijskim nadzorom od 4.4.2017.godine, utvrđeno je da 17 lica nisu prijavljena na obavezno socijalno osiguranje, a nadzorom od 24. i 25. marta u Borskom upravnom okrugu utvrđeno je da za 181 lice nisu podnete prijave na obavezno socijalno osiguranje“, navode iz Ministarstva za rad. Takođe, kako tvrde iz Ministarstva, nakon obavljenog nadzora, obaveštena je Poreska uprava, a radno angažovana lica prijavljena su na obavezno socijalno osiguranje.

Iz Ministarstva takođe navode da su upoznati sa tim da „Inex Plus“ ne isplaćuje zarade i da je na osnovu tih prijava radnika i sproveden nadzor. Inspekcija je utvrdila i da radnici ove firme nisu u skladu sa zakonom dobili obračune neisplaćenih zarada na osnovu kojih bi mogli od firme da naplate dug. Naime, obračun zarade je izvršna isprava, što znači da radnik, ukoliko ima obračun, može da naplati od poslodavca dug na ime zarade preko izvršitelja, bez suda.

Iz Ministarstva tvrde da su naložili odgovornima u „Inex Plus“ da dostave obračun zarade zaposlenom, što oni nisu učinili, pa je inspektor protiv odgovornog lica podneo krivičnu prijavu prošle godine.

Blic navodi da je Prekršajni apelacioni sud ove godine doneo presudu i da je „Inex Plus“ kažnjen zbog neprijavljivanja radnika.

Predstavnici „Inex Plus“ nisu odgovorili ni na jedno pitanje koje je uputio Radnik.rs u vezi sa isplatom zarada i radom „na crno“.

Pobednici tendera mogu da krše prava radnika

Poreska uprava u Beogradu raspisala je u julu ove godine tender za usluge fizičko-tehničkog i protivpožarnog obezbeđenja objekata. Zbog „izuzetne hitnosti“ Poreska uprava nije objavljivala poziv, već je sprovela pregovarački postupak, što znači da je poziv za podnošenje ponuda poslala samo određenim firmama, među kojima je i „Inex Plus“.

Na tenderu je pobedila zajednička ponuda firme „Inex Plus“, koja je nosilac posla, i firme „Zaštita sigurnost“.

Iz Poreske uprave nisu odgovorili na pitanja portala Radnik.rs zbog čega su angažovali „Inex Plus“ budući da ih je inspekcija rada obavestila o tome da ova firma ima neprijavljene radnike.

Međutim, kada se pogledaju uslovi tendera, jasno je da niko neće diskvalifikovati firmu zato što je kršila prava radnika.

Ponuđač, odnosno zakonski zastupnik, ne sme biti, prema uslovima tendera, osuđen za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, za krivična dela protiv privrede, protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita i krivično delo prevare i to mora da dokaže dokumentacijom koju izdaju nadležni organi. Sa druge strane, ponuđač ne mora da dokazuje da nije osuđen za prekršaj iz oblasti radnih odnosa, već samo podnosi izjavu da je „poštovao obaveze koje proizlaze iz važećih propisa o zaštiti na radu,zapošljavanju i uslovima rada“.

U ovom slučaju je posebno zanimljivo to što je ponuđač na tenderu morao da dobije uverenje Poreske uprave da je izmirio „dospele poreze, doprinose i druge javne dažbine“.

Problem je u tome što Zakonom o javnim nabavkama nije propisano da firma koja konkuriše na tenderu mora da dokaže da nije osuđena za prekršaj ili krivično delo iz oblasti radnih odnosa, čak i kada iznajmljuje radnu snagu. To je omogućilo firmama da krše prava radnika, a istovremeno pobeđuju na tenderima državnih organa i preduzeća.