Učenici u Nemačkoj i Austriji, koji su u sistemu dualnog obrazovanja, smatraju se zaposlenima u kompanijama i poslodavci im uplaćuju naknadu i doprinose, dok u Srbiji, prema nacrtu zakona, učenici rade za „džeparac“ bez doprinosa.

Austrija i Nemačka: Učenici se smatraju zaposlenim

Zbog najave medija da će dualno obrazovanje, odnosno rad srednjoškolaca kod poslodavaca, u Srbiji biti uvedeno “po austrijskom receptu” Radnik.rs uputio je pitanja trgovinskom savetniku Ambasade Austrije u Srbiji “Advantage Austria” u vezi sa sistemom dualnog obrazovanja u toj državi.

Pitali smo da li učenicima u Austriji poslodavci uplaćuju poreze i doprinose.

„Učenici u Austriji imaju ugovore o radu sa preduzećima, te u tom smislu imaju sve doprinose kao i svaki zaposleni“, piše u odgovoru.

Njihova prosečna neto zarada, kako piše u odgovoru, je različita u zavisnosti od branše i iznosi otprilike „u prvoj godini jedna trećina, u drugoj godini jedna polovina i u trećoj godini dve trećine zarade dogovorene kolektivnim ugovorom“.

Ipak, srednjoškolci u Austriji rade kod poslodavca u proseku četiri dana nedeljno u zavisnosti od branše.

Pitali smo i u kom pogledu smatraju da će se sistem dualnog obrazovanja u Austriji razlikovati od sistema koji se uvodi u Srbiji.

U odgovoru se navodi da će sistem dualnog obrazovanja u Srbiji „odgovarati potrebama i mogućnostima srpske privrede i u tom smislu će se razlikovati od onog koji postoji u Austriji“, ali su, između ostalog, naveli da Austrija daje značajnu podršku dualnom obrazovanju projektom „Implementacija elemenata dualnog obrazovanja u Srbiji“  koji finansira Austrijska razvojna Agencija – ADA.

Ista pitanja postavili smo i predstavnicima Nemačko-srpske privredne komore u vezi sa sistemom dualnog obrazovanja u Nemačkoj.

Prema rečima savetnika za dualno obrazovanje u komori Olivera Harrlena, u Nemačkoj poslodavac i učenik potpisuju svojevrstan ugovor o obuci i nakon toga učenik se smatra zaposlenim u toj kompaniji “ali sa posebnim pravima imajući u vidu uzrast”.

“U skladu sa svojim statusom, učenik je uključen u sistem socijalnog osiguranja, što obuhvata i invalidsko osiguranje”, piše u odgovoru.

Nemački sistem socijalnog osiguranja, inače, obuhvata i zdravstveno i penziono osiguranje.

Kako se u odgovoru komore dalje navodi, zarade učenika dosta variraju u zavisnosti od oblasti u kojoj rade, ali prosečna zarada je, kako tvrdi predstavnik komore, “40% plate koju primaju radnici (zanatlije) tokom prvih godina rada”.

Prema brošuri koju je izdala Fondacija Konrad Adenauer, učenici u dualnom sistemu u Nemačkoj dobijaju prosečno oko 800 evra mesečno.

Učenici u Nemačkoj za ovu zaradu rade između 35 i 40 sati nedeljno.

U nemačkom sistemu dualnog obrazovanja, đaci mogu biti i članovi sindikata, a sindikati igraju važnu ulogu u određivanju visine naknada, kontrolišu sprovođenje, ali i predlažu nova zanimanja u okviru sistema dualnog obrazovanja, piše u brošuri Fondacije.

Ipak, u istoj brošuri je navedeno i da komore, u koje su učlanjena preduzeća, igraju važnu ulogu u ovom sistemu jer “pomoću komora, firme samostalno obezbeđuju kvalitet obrazovanja u preduzećima”, što je na sličan način prisutno i u Nacrtu zakona o dualnom obrazovanju u Srbiji.

Prema mišljenju Olivera Harrlena, sistem dualnog obrazovanja u Srbiji treba pre svega primeniti u sektoru trgovine “gde se domaće kompanije takmiče sa kompanijama iz inostranstva”.

Za učenike u Srbiji – džeparac

Mediji su pre nekoliko meseci najavili uvođenje sistema dualnog obrazovanja u Srbiji i predstavnici Ministarstva prosvete su tada naveli da će srednjoškolci od kompanija u kojima rade dobiti “po 5.000 dinara mesečno džeparac”.

Nacrt Zakona o dualnom obrazovanju koji je predstavljen javnosti je to i potvrdio – učenici u Srbiji neće imati ugovor o radu, pa samim tim ni uplaćene doprinose, već samo džeparac koji iznosi pola “minimalca” ili najmanje 65 dinara po satu “produktivnog rada”. Nacrtom je definisano i da će učenici, uz naknadu, dobiti i plaćen prevoz od škole do poslodavca, ishranu i osiguranje.

Ovaj nacrt ne prepoznaje rad učenika u kompaniji kao rad, već kao “učenje kroz rad”, te se na taj način cena “učenja kroz rad” može slobodno formulisati bez konsultovanja Zakona o radu. Za razliku od učenika u Nemačkoj i Austriji, učenici u Srbiji koji su na dualnom obrazovanju neće moći da budu članovi sindikata jer se ne smatraju zaposlenim.

Nacrtom je definisano da će učenici raditi kod poslodavca najviše 35 sati nedeljno i najviše osam sati dnevno. Iz Ministarstva prosvete tvrde da srednjoškolci neće raditi 35 sati nedeljno, već da će u prvoj godini raditi jedan dan, u drugoj godini dva, a u trećoj tri dana nedeljno. Međutim, to nije navedeno u spomenutom nacrtu.