Republički zavod za statistiku ne objavljuje kolika je prosečna zarada svih radnika u Srbiji, uključujući radnike koji rade „na crno“, po ugovorima o povremenim i privremenim poslovima i ugovoru o delu iako dobija taj podatak u okviru Ankete o radnoj snazi.
Podatak koji je Zavod za statistiku objavio je da je prosečna zarada u martu 2017. godine 47.814 dinara, a ovim istraživanjem su obuhvaćeni samo radnici koji imaju ugovor o radu.
Skriveni podatak
Republički zavod za statistiku četiri puta godišnje objavljuje rezultate takozvane Ankete o radnoj snazi sa ciljem prikupljanja podataka o broju zaposlenih, nezaposlenih i neaktivnih lica, a u skladu sa definicijama Međunarodne organizacije rada i zahtevima Evrostata.
Prema Anketi iz poslednjeg kvartala 2016. godine, u Srbiji ima 45,5% zaposlenih i samo 13% nezaposlenih.
Kao što smo već pisali, svako lice koje je „najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljalo neki plaćeni posao (u novcu ili naturi)“ ubraja se u zaposlene, prema ovoj Anketi. Na primer, ako ste jedan dan ubacivali flajere u sandučiće za 1.000 dinara, Vi ste zaposleni, bez obzira na to što sigurno ne možete preživeti mesec dana sa tim novcem i nemate uplaćene doprinose. Na ovaj način se delom može objasniti kako je ovim istraživanjem konstatovano da je samo 13% građana i građanki nezaposleno.
Međutim, podatak koji se ne može pronaći u objavljenim rezultatima Ankete o radnoj snazi je – kolika je zarada svih zaposlenih građana (u koje se, dakle, ubrajaju i oni koji su radili samo sat vremena u protekloj sedmici).
Ekipa sajta Radnik.rs analizirala je upitnik Ankete o radnoj snazi (koji popunjavaju anketari), a u kome je pod brojem 62. navedeno pitanje: „Koliko je iznosila Vaša neto zarada u prošlom mesecu?“. Prema upitniku, na ovo pitanje odgovaraju svi zaposleni sem pomažućih članova u porodičnom poslu (koji se takođe ubrajaju u zaposlene).
U metodološkom uputstvu Ankete o radnoj snazi iz 2017. i 2015. godine potvrđuje se da se anketom dobija informacija o zaradi zaposlenih radnika (zaposlenih kod poslodavca) na njihovom glavnom poslu.
„Od ispitanika se najpre očekuje da anketaru kaže iznos svoje mesečne zarade. Ukoliko odbije, omogućeno mu je da izabere interval u kom se kreću njegova mesečna primanja. Ispitanik ima pravo da ne odgovori na ovo pitanje“, navodi se uputstvu iz 2017. godine.
I u metodološkom uputstvu iz 2015. godine piše da zaposleni odgovaraju na pitanje o neto zaradi u prošlom mesecu.
Republički zavod za statistiku ne objavljuje ovaj podatak iako ga očigledno poseduje jer su anketari bili obavezni da postave pitanje o zaradi. Ovaj podatak bi pokazao kolika je prosečna neto zarada svih radnika, uključujući one koji su radili samo jedan sat, rade na „crno“ ili po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima. Portal Radnik.rs zatražio je ovaj podatak od Republičkog zavoda za statistiku i očekujemo odgovor uskoro.
Prosečna zarada 47.814 dinara?
Ipak, Zavod za statistiku objavljuje podatke o prosečnoj zaradi, ali u okviru drugog istraživanja sa potpuno drugačijom definicijom „zaposlenog“.
U „Istraživanju o zaposlenima i o zaradama zaposlenih“ zaposleni više nije lice koje je radilo sat vremena plaćeni posao, već „lica koja imaju zasnovan radni odnos sa poslodavcem .. na određeno ili neodređeno vreme“. Dakle, ovim istraživanjem obuhvaćeni su samo radnici koji imaju ugovor o radu.
„Ne smatraju se zaposlenim lica koja rade na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova“, navodi se u opisu ovog istraživanja.
Na osnovu ovakve definicije zaposlenog, Zavod za statistiku je konstatovao da je u martu 2017. prosečna neto zarada u Srbiji 47.814 dinara.
Skorašnji komentari