Poslodavac ne može da isplaćuje radnicima minimalnu zaradu (130 din po satu) za standardno radno vreme i učinak ako u pravilniku ili ugovoru o radu nije propisao razloge za uvođenje minimalne zarade, navode iz Ministarstva za rad.
Minimalna zarada se isplaćuje po pravilu onda kada poslodavac zbog problema u poslovanju nije u stanju da isplati veću, ugovorenu platu i zato je dužan da najavi uvođenje minimalne plate, kaže profesor Pravnog fakulteta Union Mario Reljanović.
Šta je u stvari minimalna zarada?
Izmenama Zakona o radu, kako je za Radnik.rs rekao profesor Reljanović, izgubio se smisao “minimalne zarade” i na osnovu današnjeg zakona je teško shvatiti šta je to zapravo.
“Originalna ideja je bila da poslodovac isplaćuje iznos zarade koji ne može biti niži od minimalne, ali ni jednak minimalnoj zaradi. Poslodavac može da isplaćuje minimalnu zaradu šest meseci ukoliko iz ekonomskih razloga nije u mogućnosti da isplati ugovorenu, višu zaradu, a nakon tog perioda radniku mora da isplati razliku između ugovorene i minimalne zarade za to vreme”, kaže on.
Prema tom tumačenju, kako kaže Reljanović, isplata minimalne zarade je izuzetak (isplaćuje se kada postoji problem u poslovanju), a ne pravilo. Izmenama propisa, kako kaže, došli smo do toga da minimalna zarada može biti i ugovorna zarada, odnosno poslodavac može da ugovori i “minimalac”.
“Poslodavci mogu da dodaju jedan dinar na minimalnu zaradu i oni nisu u prekršaju, ali to je izvrgavanje propisa”, kaže on.
Prema odluci Socijalno-ekonomskog saveta, minimalna cena rada po satu ove godine je 130 dinara, a to je 22.620 dinara mesečno za puno radno vreme.
“Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.
Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.
Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade”.
Ministarstvo: “Poslodavac mora da ima razlog za uvođenje minimalne plate”
Pitali smo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pod kojim uslovima poslodavac može sa radnikom ili radnicom da ugovori minimalnu zaradu po satu (130 din.).
Iz Ministarstva su naveli da se razlozi za uvođenje minimalne zarade propisuju kolektivnim ugovorom (pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.
“Ukoliko kolektivnim ugovorom (pravilnikom o radu), odnosno ugovorom o radu, nisu propisani razlozi, poslodavac ne može uvesti minimalnu zaradu”, piše u odgovoru Ministarstva za rad.
Takođe, u Zakonu o radu piše da ukoliko poslodavac produžava period isplate minimalne zarade i nakon šest meseci, o tome mora da obavesti reprezentativni sindikat. Međutim, koga poslodavac obaveštava o tome kada firma nema reprezentativni sindikat?
Iz Ministarstva su nam odgovorili da u tom slučaju “nema smetnji da poslodavac o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade obavesti sindikate koji nisu reprezentativni ili da na svojoj oglasnoj tabli istakne obaveštenje o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade”.
Kako vam može biti osporeno pravo na minimalnu zaradu?
Na sudu poslodavac vam može osporiti pravo na minimalnu zaradu ako dokaže da niste ostvarili “standardni učinak”, kako piše u Zakonu o radu.
Prema mišljenju Ministarstva za rad iz 2003. godine, ukoliko je poslodavac, na primer, utvrdio minimalni mesečni promet za svaki objekat, onda se to može smatrati standardnim učinkom. Ako zaposleni nije ostvario taj planirani promet, poslodavac može da mu isplati zaradu nižu od minimalne.
Takođe, ukoliko radnik nije radio puno radno vreme (počeo ili prestao da radi u toku meseca), isplaćuje mu se minimalna zarada samo za sate koje je proveo na radu.
Izvor fotografije: Pixabay
5 komentara
Koliki je trenutno minimalac?U Nisu,Aleksincu,Sokobanji a i u drugim mestima radnici uglavnom primaju plate od 22.000 do 25.000 dinara,retki su slucajevi da neko kod privatnika prima minimalac,i jos redji slucaj da prima platu vise od minimalca.
Radim kod stecajnog upravnika po ugovoru o delu i zarada mi je 20.000,00 dinara, a ne primam je od prosle godine od marta 2019. Da li imam prvo na ovaj minimalac od po .30.000,00 dinara za ova tri meseca. Hvala.
Poštovana,
za pomoć države apliciraju poslodavci i to samo za radnike koji imaju ugovore o radu.
Pozdrav
Radim u školi. Pod ugovorom sam koji se svake godine obnavlja na godinu dana. Ove godine sam dobila fond časova od 40% sto je u zaradi oko 19000. Da li po zakonu moram da primim minimalac ili ne?
Poštovana, minimalna zarada se odnosi na pun fond radnih sati jer se računa na osnovu sati rada puta minimalne cene rada. Nažalost, u Vašem slučaju poslodavac nije dužan da isplaćuje minimalnu zaradu jer ne radite puno radno vreme.