Dva radnika iz Srbije koji su, kako tvrde, bili zaposleni kao nastavnici u Kini preko agencije Wan Jia Languages services kažu da ta agencija uzima radnicima pasoše da bi navodno „završila radne dozvole”, a nakon toga traže novac od radnika kako bi im vratili pasoš.

Iz Ambasade Srbije u Pekingu navode da su upoznati sa tim da pojedine agencije za zapošljavanje nastavnika u Kini uzimaju zaposlenima originalna dokumenta i ne vraćaju do isteka ugovora. Najveći problem je to što naši državljani traže posao u Kini preko društvenih mreža, a ne preko agencija koje imaju dozvolu, kažu u Ambasadi.

Cena pasoša do 3.000 dolara

Dragan Blagojević je četiri godine radio u Srbiji kao prosvetni radnik i odlučio je da se oproba u Kini kao nastavnik engleskog jezika u vrtiću. Dobio je, kako kaže, posao preko agencije Wan Jia Languages services u mestu Čangčun, na severoistoku Kine. Srećom, kako navodi, pre nego što je potpisao ugovor sa agencijom, saznao je da može doći u situaciju da ostane bez najvažnijeg dokumenta.

„Igrom slučaja stupio sam u kontakt sa srpskom državljankom koja je predala agenciji pasoš na njihov zahtev i nakon toga morala da plati 3.000 dolara da bi dobila svoj pasoš nazad”, navodi on.

Dragan kaže da je ovaj problem izbegao tako što je tražio da agencija potpiše aneks ugovora „gde striktno piše da agencija mora da vrati pasoš posle izrade svih potrebnih dokumenata”. Kako tvrdi, pokušao je da pomogne i drugima koji su došli u Kinu da rade za istu agenciju.

„U međuvremenu sam pronašao na internetu ljude koji treba da dođu da rade za tu agenciju i objasnio im kakva je situacija – da neće dobiti svoje pasoše posle predaje istih. Molio sam ih da napišu aneks ugovora kao što sam ja uradio. Nisu me poslušali govoreći kako je to protivzakonito i da će se u tom slučaju obratiti srpskoj ambasadi u Kini”, kaže on.

Prema njegovim rečima, za spomenutu agenciju radi desetak ljudi iz Srbije kojima su oduzeti pasoši i oni ne mogu doći do svojih dokumenata bez plaćanja naknade agenciji, koja ume da varira. Ambasada, prema njegovom mišljenju, tu nije mogla mnogo da pomogne.

„Agencija traži od nastavnika da potpišu kako su predali svoje pasoše dobrovoljno na ‘čuvanje’ i u slučaju da im treba pasoš moraju da plate 5.000 juana ili 800 dolara za isti. Svi su to potpisali sem dve devojke i one imaju probleme sa agencijom zbog toga”.

To što radnici iz Srbije borave u Kini bez pasoša nije nimalo bezazlen problem budući da su, kako tvrdi, dvoje državljana Srbije bili uhapšeni jer nisu imali lična dokumenta.

„Pušteni su, ali im je policija rekla da se više ne pojavljuju u tom mestu gde su uhvaćeni bez pasoša”, kaže.

Ilustracija, Izvor: Pixabay

Do pasoša preko ambasade

Drugi radnik iz Vojvodine koji je želeo da ostane anoniman navodi da je u Kinu otišao da radi kao nastavnik kako bi skupio sredstva za nastavak školovanja. Nažalost, u Srbiju se, kako kaže, vratio praznih džepova. Kaže da je bio zaposlen preko iste agencije u Čangčunu.

„Agencija me je prvo slagala da ću dobiti posao i smeštaj čim dođem, čak su mi i poslali slike škole u kojoj bi navodno trebalo da radim. Kada sam došao, prvo su mi oduzeli pasoš i rekli da treba da mi urade radnu dozvolu. Posle ga nisu vratili. Smestili su me u stan, sa dva cimera, u kom sam bio mesec i po dana i za to vreme mi nisu našli posao, a posle su mi tražili da platim račune u tom stanu. Posle mesec i po dana su mi našli posao u drugom gradu”, kaže on.

On kaže da se obratio Ambasadi Srbije u Kini jer mu agencija i pored toga što je to uporno zahtevao – nije vratila pasoš.

„Iz ambasade su mi rekli da mogu da kontaktiram i policiju, ali da su male šanse da ću uspeti da vratim pasoš jer je policija uglavnom na strani kineskih građana, a ne stranaca. Ipak, prijavio sam ih i policija je napravila haos u agenciji jer nije legalno da zadržavaju pasoše. Agencija me je nakon toga izbacila iz stana u kom nisam imao svetlo i toplu vodu i morao sam da se snalazim tih nedelju dana bez novca i stana. Kada mi je pasoš konačno vraćen uz pomoć ambasade, vratio sam se za Srbiju bez novca jer mi na kraju nisu isplatili platu”, ispričao nam je.

Do posla u Kini preko društvenih mreža

Ilustracija, Izvor: Pixabay

Dvojica nastavnika kažu da su do posla u Kini zapravo došli preko ljudi iz Srbije koje su upoznali preko društvene mreže Facebook.

Dragan kaže da je on, kao i veliki broj nastavnika koji rade ili su radili za spomenutu agenciju u Čangčunu, u Kinu došla preko Predraga Nikića, nastavnika koji duži niz godina živi u Kini.

„Brat me je pozvao jednog dana i rekao da je pročitao u novinama priču o našem čoveku koji živi i radi u Kini i koji dovodi ljude iz Srbije da rade tamo kao nastavnici engleskog u vrtićima. Našao sam ga preko Fejsbuka i krenuo u dogovaranje sa njim. On me je spojio sa agencijom iz Čangčuna. Posle intervjua sa ljudima iz agencije saopšteno mi je da sam dobio posao”, kaže on.

U email prepisci koju nam je Dragan poslao, Nikić objašnjava da mu kineske agencije plaćaju 3.000 juana ili oko 450 dolara za svakog radnika koga „dovede” u Kinu. U prepisci Nikić traži da mu naš sagovornik „doplati” 1.000 juana (oko 150 dolara) od prve plate jer mu agencija preko koje će nastavnik biti zaposlen plaća manje nego druge kineske agencije – oko 300 dolara.

„Na kraju sam mu uplatio taj novac”, kaže Dragan.

Predrag Nikić, koji inače rado daje intervjue za domaće medije, nije odgovorio na naša pitanja poslata imejlom koja se odnose na njegovu saradnju sa agencijom Wan Jia Languages services i na pitanje da li je upoznat sa tim da su nastavnicima iz Srbije oduzimani pasoši. Nikić je, inače, i jedan od osnivača Go to Teach, Udruženja srpsko-kineskog prijateljstva i obrazovanja čiji je cilj, kako se u medijima navodi, „da pomogne u zapošljavanju mladih u Pekingu”. Ovo udruženje, međutim, nije na spisku agencija za zapošljavanje koje imaju dozvolu Ministarstva za rad za obavljanje tog posla.

Predrag Nikić u medijima

Na naša pitanja nisu odgovorili ni predstavnici agencije za zapošljavanje Wan Jia Languages services.

Upozorenja Ambasade Srbije u Pekingu

Povodom ovih prijava dvojice nastavnika kontaktirali smo Ministarstvo spoljnih poslova i Ambasadu Republike Srbije u Pekingu. U odgovoru Ministarstva i Ambasade navodi se da su ove institucije upoznate sa pritužbama naših državljana na pojedine agencije za zapošljavanje u Kini.

Iz Ambasade tvrde da u svakodnevnim kontaktima upozoravaju naše građane na „neprihvatljiv način rada” pojedinih agencija.

„Ovo prevashodno zbog činjenice da naši građani svoje poslove često pronalaze preko interneta i društvenih mreža, a ne preko agencija za zapošljavanje koje imaju dozvolu za rad Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja”, navode u odgovoru.

Iz Ambasade takođe kažu da nastavnici sami potpisuju ugovore sa kineskim agencijama „kojima svojevoljno prihvataju da poslodavcu predaju originalna dokumenta koja će im biti vraćena tek po isteku ugovora”.

Na pitanje šta je Ambasada uradila ili planira da uradi da zaštiti radnike iz Srbije u Kini koji su na ovaj način ostali bez ličnih dokumenata, iz Ambasade odgovaraju da većina naših državljana nije spremno da prijavi policiji agente i agencije preko kojih su se zaposlili kako ne bi ugrozili svoj boravak u Kini.

„Do sada su samo dva naša državljana prijavila kineskim vlastima sporne agencije i prema njima su kineski organi preduzeli odgovarajuće mere. U nastalim situacijama, Ambasada je svima koji su obratili za pomoć i izrazili želju za povratkom pomogla da se bezbedno vrate u Srbiju”, dodaju iz Ambasade Srbije u Pekingu.

Ukoliko ste imali slično iskustvo i mislite da važan deo ove priče nedostaje, možete nam se javiti na redakcija@radnik.rs.