Vaspitačice na privremenom radu zbog zabrane zapošljavanja

Trideset radnika, među kojima je dvadeset vaspitačica, angažovano je u predškolskoj ustanovi „Bambi“ u Paraćinu po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima preko takozvanih javnih radova, a za svoj rad su plaćene do 20.000 dinara, i dvostruko manje nego njihove kolege koje imaju ugovor za stalno u toj predškolskoj ustanovi.

Direktorka ovog vrtića Ivona Mihajlović i predsednik opštine Paraćin Saša Paunović za Radnik.rs navode da nije bilo drugog načina da se radnici angažuju zbog zabrane zapošljavanja, a da bez ovih radnika predškolska ustanova ne bi mogla da funkcioniše.

Javni radovi i volontiranje u vrtiću

Opština Paraćin i Nacionalna služba za zapošljavanje raspisali su tokom ove i prošlih godine više konkursa za organizovanje sprovođenja javnih radova na kojima se angažuju nezaposlena lica. Na ovaj konkurs prijavljuju se lokalna preduzeća, ustanove i firme i druga pravna lica, a konkursi se sprovode „radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa“.

Međutim, prema rečima direktorke Predškolske ustanove „Bambi“ u Paraćinu, ovaj konkurs je i jedini način da ova ustanova angažuje vaspitačice, servirke i spremačice koje su im neophodne za rad ustanove.

“To je opcija da možemo preko javnih radova četiru meseca u toku godine da  angažujemo radnike na osnovu projekata. Projekat se piše sa nekom temom i navede se koliko je radnika potrebno za njegovu realizaciju. To je neko trenutno rešenje”, kaže direktorka Ivona Mihajlović.

Ona navodi da nakon četiri meseca angažmana, ustanova više nema osnov da angažuje te radnike, pa oni pristanu i da volontiraju.

“Jedan broj radnika pokaže dobru volju i neki period radi volonterski do sledećih javnih radova ili dok se ne nađe neki drugi način njihovog zapošljavanja. Onda mi sklapamo sa njima ugovor o volontiranju i radnici to čine da bi ova ustanova funkcionisala. Kada volontiraju, radnicima se mogu pokriti samo troškovi putovanja”, kaže ona.

Mihajlović navodi i da su radnici angažovani na ovaj način “degradirani kada je reč o zaradama”.

“Za javne radove se precizno zna kolika mogu da budu primanja i to je do 20.000 dinara, a vaspitač u ustanovi koji ima ugovor o radu za stalno u ustanovi ima prosečno 40.000 dinara”, navodi ona.

Mihajlović kaže da ustanova na čijem je čelu ne može da zaposli nove radnike po ugovoru o radu jer je na snazi takozvana zabrana zapošljavanja koja ograničava broj radnika u javnom sektoru. Jedini način da vrtić zaposla nove radnike je da opština koja je osnivač vrtića uputi zahtev komisiji koju je formirala Vlada Srbije. Kako navodi, opština Paraćin je upućivala zahteve Vladinoj komisiji da zaposle vaspitače i drugo osoblje, ali im osim u jednom slučaju nije odobreno da zaposle nove radnike. Ona navodi da predškolska ustanova “Bambi” ima 97 zaposlenih na neodređeno, što, prema njenim rečima, nije u skladu sa pravilnicima koji propisuju potreban broj radnika.

“U poslednje dve i po godine naša ustanova je jedina u opštini Paraćin dobila saglasnost da primi 12 radnika na neodređeno vreme, ali nama je od donošenja uredbe o zabrani zapošljavanja 2013. godine 19 ljudi otišlo u penziju. Takođe, mi smo 2013. godine otvorili i novi vrtić. Nekada sa jednom grupom (dece) radi jedan vaspitač što nije dovoljno”, kaže Mihajlović.

Paunović: Suludo i besmisleno, ali jedini način da vrtić funkcioniše

Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović za Radnik.rs navodi da ozbiljan problem sa angažovanjem radnika u paraćinskoj predškolskoj ustanovi počinje 2013. godine kada je, kako kaže, uvedena potpuna zabrana zapošljavanja i za ustanove i javna preduzeća.

“Tada je doneta olakšica da radnici koji su u trenutku donošenja odluke bili zaposleni na određeno vreme i dalje mogu nastaviti da rade. Radnici su zadržani na sreću i to je trajalo do kraja 2015. godine. Međutim, 1. januara 2016. smo otpustili 30 radnika koji su radili u vrtiću na određeno, nismo imali izbora jer je doneta uredba u kojoj više nema stavke da radnici koji su radili na određeno mogu da nastave da rade tako” objašnjava Paunović.

On kaže da radnici generalno nedostaju u javnom sektoru u Paraćinu, ali da je u vrtiću najkritičnije. Osnovni problem je, tvrdi on, u tome što opština Paraćin ne može da zapošljava nove radnike bez saglasnosti komisije Vlade Srbije iako opština još uvek nije dostigla maksimalni broj zaposlenih utvrđen odlukom Vlade o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme.

“U junu 2017. godine doneta je odluka da opština Paraćin može da ima 500 radnika, mi smo tada imali ukupno u opštini 440-450 radnika zaposlenih za stalno. Tokom nekoliko meseci poslali smo oko 300-400 zahteva za novo zapošljavanje i nismo dobili nijedan odgovor”, kaže on.

Paunović kaže da je situacija nešto jednostavnija u javnim preduzećima jer je tu dozvoljeno iznajmljivanje radne snage i to je način da se zabrana zapošljavanja ne prekrši jer se iznajmljeni radnici ne smatraju zaposlenima.

“Radnik vrtića da bi radio sa decom mora da bude radnik ustanove, a ne iznajmljeni radnik. Desi se neka, ne daj bože, povreda, kako vaspitačica može da odgovara ako je iznajmljena od agencije, zvanično ne radi u tom vrtiću, a brine o toj deci? Zato smo se odlučili da radnike angažujemo preko javnih radova jer su to onda radnici ustanove. Moram napomenuti da je to suludo i besmisleno, ali to je jedini način da vrtić funkcioniše, a da poštujemo zabranu zapošljavanja”, navodi Paunović.

Paunović smatra da Vladina komisija uskraćuje saglasnost za nova zapošljavanja u Paraćinu iz političkih razloga jer je u Paraćinu na vlasti koalicija na čelu sa Demokratskom strankom

Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja Radnik.rs na da li je i na koji način komisija Vlade Srbije za novo zapošljavanje odgovarala na zahteve za novo zapošljavanje koje je upućivala opština Paraćin, kao ni ko su članovi Vladine komisije koja odobrava nova zapošljavanja u javnom sektoru.

Zaključci o saglasnosti Vladine komisije za novo zapošljavanje se ne objavljuju javno, pa se ne može tačno znati gde se, kada i u kom broju vrše nova zapošljavanja u javnom sektoru. Javni registar zaposlenih koji bi omogućio građanima da imaju uvid u broj zaposlenih u javnom sektoru i efekte zabrane zapošljavanja još uvek nije objavljen iako je još u avgustu 2015. godine donet Zakon o osnivanju registra zaposlenih, kako je Radnik.rs već pisao.

Gradu Beogradu odobreno zapošljavanje 3.500 radnika

Gradski menadžer Beograda Goran Vesić je u decembru 2017. godine izjavio za Blic da je Vladina komisija odobrila zapošljavanje 3.500 radnika na neodređeno vreme koji su do tada radili “od 5 do 17 godina” po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, i da su im “svakih 6 meseci produžavani ugovori”. Ovom odlukom komisije Vlade Srbije maksimalan broj radnika koji grad Beograd može da zaposli je porastao na preko 35.000. Saglasnost komisije Vlade za novo zapošljavanje je doneta tri meseca pred izbore za Skupštinu Grada Beograda.

Radnik.rs je već pisao da Grad Beograd nije doneo odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave kojom bi se tačno propisao maksimalni broj zaposlenih u svim javnim preduzećima i ustanovama kojima je osnivač Grad Beograd.  Na primer, Grad Kragujevac je doneo pomenutu odluku za svoju lokalnu samoupravu u januaru ove godine. Na dan donošenja odluke Kragujevac je sa svim ustanovama i javnim preduzećima kojima je osnivač imao 3.132 zaposlenih na neodređeno vreme.

Sadržaj ovog teksta ne predstavlja zvanično mišljenje Evropske unije. Odgovornost za informacije I stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta.

Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenja izvora Radnik.rs.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *