Novi, a stari Zakon o štrajku

Nacrt zakona o štrajku koji je predložilo Ministarstvo za rad u velikom delu je prepisan stari Zakon o štrajku koji je donet još 1996. godine.

Novim zakonom i dalje nije jasno definisano koja preduzeća i ustanove moraju da obezbede minimum procesa rada, poslodavac i štrajkači se dogovaraju o minimumu procesa rada, a štrajkači nemaju pravo na zaradu tokom štrajka, već samo na uplatu doprinosa.

Ko može da organizuje štrajk?

Predloženim nacrtom Zakona o štrajku predviđeno je da štrajk može organizovati većina zaposlenih kod poslodavca ili sindikat. Prema mišljenju profesora radnog prava na Univerzitetu Union Marija Reljanovića to je jedno o najgorih rešenja prepisanih iz starog zakona.

„Sindikat može da ima 2% radnika i da organizuje štrajk, dok 30% radnika ne može da organizuje štrajk. Mislim da će ovo dovesti do daljeg sprečavanja organizovanja sindikata kod poslodavaca. Ako je radnika manje od pola, a sindikat ne stane iza njih, onda će dobiti otkaz zbog organizovanja nezakonitog štrajka“, navodi Reljanović.

Reljanović smatra da bi rešenje bilo spuštanje praga za broj radnika koji žele da organizuju štrajk van sindikata.
„Konkretno rešenje bi bilo da je 10% ili 15% radnika dovoljno za organizovanje štrajka bilo oni sindikalno organizovani ili ne“, kaže on.

Minimum procesa rada

Nacrt predviđa da se u „delatnostima od opšteg interesa“ može organizovati štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada. Delatnostima od opšteg interesa se smatraju delatnosti u oblasti: elektroprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, informisanja, PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite.

Ono što je zanimljivo je da se koristi formulacija „PTT usluge“ iz starog zakona, dok se naziv PTT više ne koristi jer je od 2013. godine JP „PTT saobraćaja Srbije“ promenilo naziv u JP „Pošta Srbije“.

Svetlana Budimčević iz Unije Poslodavaca Srbije, koja je bila član radne grupe za izradu Zakona o štrajku, ističe za Radnik.rs da bi trebalo proširiti broj delatnosti koje se smatraju onim od opšteg interesa.

„Naš zahtev je da primarna poljoprivredna proizvodnja, stočarstvo, hemijska industrija i rudarstvo budu uvršćene u delatnosti od opšteg interesa. To su neke delatnosti gde ne može da se prekine proizvodnja tako lako i ponovo pokrene“, kaže ona.

Novina ovog zakona je da minimum procesa rada više ne utvrđuje poslodavac, već se utvrđuje ili kolektivnim ugovorom ili sporazumom između štrajkačkog odbora i poslodavca. Ukoliko ne postignu sporazum, pokreće se postupak pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova.

Članica radne grupe za izradu Zakona o štrajku iz sindikata UGS Nezavisnost Čedanka Andrić kaže da je problem u tome što u takozvanim delatnosti od opšteg interesa štrajk ne može da počne dok se ne utvrdi minimum procesa rada.

„Arbitražno veće pri Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova utvrđuje minimum procesa rada. Ono je dužno da donese rešenje o minimumu procesa rada u roku od 30 dana i to potpuno razvodnjava štrajk“, kaže Andrić za Radnik.rs.

Reljanović kaže da bi trebalo odrediti koje su tačno delatnosti od opšteg interesa sa tačno navedenim šiframa delatnosti.

„Do sada je bilo i situacija gde su radnici otpuštani jer nije bilo minimuma procesa rada jer je poslodavac tvrdio da se bavi delatnošću od opšteg interesa, dok radnici to nisu znali. Nedefinisanim delatnostima od opšteg interesa nije jasno ako sutra štrajkuje Pošta ili Telekom, da li se oni bave delatnošću od opšteg interesa ili ne?“, kaže on.

Fotografija štrajka radnika Fijata u junu 2017. godine

Zarada u toku štrajka

U ovom nacrtu je navedeno da radnici u toku štrajka nemaju pravo na zaradu, već samo na doprinose. Iz Saveza samostalnih sindikata Srbije navode da je potrebno zakonom propisati da poslodavac plaća plate štrajkačima u toku štrajka ako se štrajk organizuje zbog neisplaćenih plata.

„Smatramo da bi ovakvo zakonsko rešenje išlo na ruke neodgovornom poslodavcu koji ne isplaćuje zaradu da i dalje ne isplaćuje zaradu u toku štrajka. Zato mislimo da bi takav štrajk trebalo da bude plaćen jer se većina štrajkova u Srbiji odvija zbog neisplaćenih zarada.“, kaže Zoran Mihajlović, predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije u radnoj grupi za izradu zakona o štrajku.

Profesor Reljanović kaže da se pre nekoliko godina Ustavni sud izjasnio o odredbi kolektivnog ugovora koji je predviđao da poslodavac zaposlenima isplaćuje naknadu zarade za vreme štrajka.

„Ta odredba je osporena i Ustavni sud je odlučio da je to nesaglasno sa zakonom i sa Ustavom zato što je zakonom izričito zabranjeno da se isplaćuje naknada zarade za vreme štrajka.“, kaže Reljanović.

Najava štrajka

Nacrtom je predviđeno da štrajkački odbor obaveštava poslodavca o štrajku najmanje tri dana pre početka štrajka, dok je ta obaveza 10 dana kada se radi o preduzećima i ustanovama koje se bave delatnošču od opšteg interesa.

Poslodavac ima obavezu da u roku od dva dana od najave štrajka započne pregovore sa štrajkačkim odborom. Andrić iz UGS Nezavisnost smatra da to rešenje nije dobro jer ne postoji kaznena odredba za poslodavca koji ne počne pregovore sa štrajkačima. Skoriji primer je Fijat koji je odbio da pregovara sa štrajkačkim odborom bez obzira što je imao zakonsku obavezu da to učini.

Predviđena je i nova mogućnost da radnici štrajkuju van kruga poslovnog prostora u skladu sa zakonom koji uređuje okupljanje građana.

Zakon je unapređen tako da članovi štrajkačkog odbora ne mogu biti uključeni u obezbeđivanje minimuma procesa rada osim ako se sa time ne složi štrajkački odbor. Kako on navodi, do sada se dešavalo da poslodavac odredi da ceo štrajkački odbor mora da radi u toku štrajka u nameri da osujeti štrajk.

Unija Poslodavaca Srbije je zahtevala dodavanje zakonske obaveze da radnici neće štrajkovati ukoliko se poštuje kolektivni ugovor.

„Radi se o klauzuli radnog socijalnog mira da kada poslodavac poštuje odredbe kolektivnog ugovora radnici nemaju pravo na štrajk,“ ističe Svetlana Budimčević, iz Unije poslodavaca.

Iz Unije poslodavaca kao primer navode kolektivni ugovor koji je Fijat ponudio, a u kom je navedeno da se radnici odriču štrajka ukoliko se poštuje kolektivni ugovor.

Nacrt zakona o štrajku je na javnoj raspravi do 10. maja 2018. godine. Nacrt možete pogledati ovde.

1 Comment

  1. Misa

    Na Visokoj poslovnoj skoli strukovnih studija u Novom Sadu zaposlili su 24 novih, a otpustili 15 dugogodisnjih radnika. Svi cute, jer je direktorica zaposlila cerku pokrajinskog sekretara za nauku.

    Reply

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *