Izmene Zakona o radu uskoro u Skupštini

Poslodavci će morati da prijave radnika na obavezno socijalno osiguranje pre nego što počne da radi i da vode evidenciju o prekovremenom radu, navedeno je u izmenama i dopunama Zakona o radu koje će uskoro biti na dnevnom redu u Skupštini Srbije.

Vlada Srbije je ovaj zakon uputila na usvajanje Skupštini iako Socijalno-ekonomski savet nije dao saglasnost.

Prvo prijava, onda rad                                            

Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angažovanju podnese prijavu na obavezno socijalno osiguranje (penziono, zdravstveno i naknada za slučaj nezaposlenosti) pre stupanja zaposlenog ili radno angažovanog na rad, piše u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu koji je predložilo Ministarstvo za rad.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković kaže za Radnik.rs da je ovo pozitivna promena jer su poslodavci do sada mogli da koriste „rupu“ u zakonu.

„Najčešće se događa da dođe inspekcija rada, pronađe nekog bez ugovora i da nije prijavljen, a onda poslodavac kaže da je taj radnik baš danas počeo da radi, a da ima rok tri dana da prijavi radnika. To je dobro da zakonodavac ubuduće neće dozvoliti da radnik bude u preduzeću ili organizaciji ako nije prethodno prijavljen“, kaže Vuković.

Ukoliko poslodavac propusti rok za prijavu radnika, propisana kazna je navedena u Zakonu o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i iznosi od 300.000 do 1.500.000 dinara.

Evidencija prekovremenog rada

U ovom predlogu zakona takođe piše da je „poslodavac dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih“.

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata i UGS „Nezavisnost“ navode da je i ovo dobra vest za radnike. Prema rečima pravnice u „Nezavisnosti“ Slađane Kiković, ovaj član zakona može da posluži radniku da na sudu dokaže da je imao prekovremene sate.

„Mi sada imamo veliki problem jer nema evidencije prekovremenih sati, nema rešenja o uvođenju dopunskog rada. Ako tužite poslodavca zbog prekovremenog rada, na sudu Vaše kolege neće hteti da svedoče jer je velika opasnost da će poslodavac vršiti odmazdu nad njima, a pitanje je i da li će sudija izjavu uzeti kao dokaz i relevatnu činjenicu“, kaže ona.

I predstavnik Saveza samostalnih sindikata Vuković misli da će ovaj član zakona uvesti red kada je reč o prekovremenom radu.

Međutim, pitanje je koliko takva evidencija može da pomogne radnicima budući da poslodavac može lažno da predstavi broj radnih sati. Na pitanje da li poslodavci mogu da zloupotrebe ovu evidenciju, Vuković smatra da će to biti marginalna pojava.

„Radnik može, kada se vode evidencije, da pozove inspekciju i uz pomoć sindikata i svedoka da dokaže da radi prekovremeno. Paralelno sa ovim su uvećane i kazne za one koji to ne primenjuju, pa je to jasna poruka poslodavcima“, kaže on.

Kazna za poslodavce koji ne vode evidenciju o prekovremenom radu je od 150.000 do 300.000 din. Predlogom zakona povećana je kazna i za druge prekršaje (na 150.000 do 300.000 din) – ako poslodavac ne čuva ugovore o radu u prostorijama poslodavca, ne obezbeđuje radniku dnevni i nedeljni odmor, uskrati pravo na otpremninu, otkazni rok, ne vodi mesečnu evidenciju o zaradi itd.

Izmena Zakona o radu propisuje i obavezu poslodavca da radniku pisanim putem dostavi upozorenje pred otkaz ugovora o radu, na koje radnik može da se izjasni u roku od pet dana. U ranijoj verziji Zakona o radu obaveza poslodavca da pisanim putem dostvi upozorenje nije bila jasno propisana pa su neki poslodavaci upozorenje pred otkaz ugovora izjavljivali radnicima usmeno.

Predlog zakona možete pronaći ovde.

Socijalni dijalog važan za otvaranje poglavlja

Ekonomsko-socijalni savet treba da bude konsultovan pre donošenja važnijih zakona, navodi se u izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Ispunjenje ovog zahteva je jedan od glavnih uslova kako bi Srbija u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji otvorila poglavlje 19 koje se tiče socijalne politike i zapošljavanja.

Ignorisanje Socijalno-ekonomskog saveta

Pre upućivanja zakona Skupštini Srbije, Ministarstvo za rad kao predlagač zakona bi trebalo da dobije pozitivno mišljenje odnosno odobrenje Socijalno-ekonomskog saveta. Članovi Socijalno-ekonomskog saveta su predstavnici reprezentativnih sindikata, poslodavaca i Vlade koji bi trebalo da kroz dijalog dođu do teksta zakona koji je prihvatljiv za sve tri strane.

Međutim, predstavnik Saveza samostalnih sindikata u Socijalno-ekonomskom savetu Vuković je od novinara portala Radnik.rs saznao da su izmene i dopune Zakona o radu ušle u skupštinsku proceduru, a da još uvek o njima nije ozbiljno raspravljano u Savetu.

„To je za mene nova informacija. Pametne vlade ne šalju zakone u Skupštinu ako nisu dobile odobrenje Socijalno-ekonomskog saveta. Treba da se uvažava jedan institut gde sede i poslodavci i sindikati i Vlada. Ovo je još jedan pokazatelj u kojoj smo fazi društvenog razvoja kada se to izbegava“, kaže.

Kiković iz „Nezavisnosti“ je navela da iz Unije poslodavaca nisu stigli ni da se izjasne o zakonu u Socijalno-ekonomskom savetu, a zakon je već u Skupštini. Po njenim rečima nije prvi put da se to dešava.

„Čitav set zakona o obrazovanju uopšte nije prošao proceduru Socijalno-ekonomskog saveta. Ovo je generalno veoma loša praksa koja će imati posledice na zakonodavnu regulativu u budućnosti“, tvrdi ona.

Predstavnici sindikata kažu da načelno odobravaju ovaj predlog zakona, ali da vlada na ovaj način donosi zakone „na svoju ruku“ ne poštujujući mišljenja svih socijalnih partnera.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da takođe nije znao da su izmene i dopune zakona o radu ušle u skupštinsku proceduru. On ističe da je nacrt zakona prihvatljiv za Uniju poslodavaca Srbije, ali da nije bilo dovoljno vremena da Unija poslodavaca održi sednicu i dođe do zvaničnog mišljenja.

„Nismo dali pozitivno mišljenje na predlog zakona jer je dostavljen članovima Socijalno-ekonomskog saveta u četvrtak popodne, a o njemu je raspravljano na radnoj grupi već u petak ujutru. Kada su 2014. godine donete izmene zakona o radu ni sindikati ni Unija poslodavaca nisu dali pozitivno mišljenje o zakonu. Još tada smo rekli da je zakon loš i da će morati da se donese novi”.

Atanacković kaže da će možda već sledeće godine biti donet nov Zakon o radu.

„Izmena zakona o radu je vruć krompir za svaku vladu. Već dve, tri godine se na Socijalno-ekonomskom savetu nagoveštava da će nov zakon biti donet 2018. godine. Verovatno će se ići na usaglašavanje zakona sa evropskim zakonodavstvom”.

Ministarstvo za rad je još u martu ove godine za Radnik. rs navelo da se priprema novi Zakon o radu.

Related posts:

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *