Dualno obrazovanje: Srednjoškolcima ipak 91 dinar po satu

U konačnom Nacrtu zakona o dualnom obrazovanju piše da će naknada koju će učenici dobijati za rad u preduzećima biti 70% minimalne zarade (što trenutno iznosi 91 dinar po satu) bez doprinosa, ali će obim „učenja kroz rad“ biti ograničen na 80% ukupnog broja časova stručnih predmeta.

Ministarstvo prosvete je u konačan nacrt ubacilo i neke od izmena koje su predložile institucije i nevladine organizacije, između ostalih i Radnik.rs.

Povećana naknada za srednjoškolce

Tekst nacrta koji uskoro treba da se nađe pred Skupštinom Srbije izmenjen je u odnosu na prvobitni nacrt o kome je Radnik.rs pisao, a koji je predviđao da đaci srednjih stručnih škola rade za poslodavce do osam sati dnevno i „zarađuju“ minimum 65 dinara po satu za produktivan rad.

Konačnim nacrtom predviđeno je da srednjoškolci za „učenje kroz rad“ rade najviše 6 sati dnevno, i da primaju najmanje 70% minimalne zarade ili 91 dinar po satu. U prvobitnom nacrtu pisalo je da će se naknada isplaćivati samo za „produktivan“ rad. Nakon kritika koju su Radnik.rs i druge organizacije uputile Ministarstvu zbog velike mogućnosti zloupotrebe termina „produktivan rad“, ovaj uslov je izbačen iz nacrta zakona.

Prema rečima pomoćnice ministra prosvete Gabrijele Grujić, ova naknada predstavlja neku vrstu stimulacije za učenike da „uče kroz rad“, ali to nije zarada. Pitali smo zbog čega učenici za svoj rad primaju nižu naknadu od „minimalca“.

„Nije normalno da dete bude isto plaćeno kao radnik koji zna da radi i treba da obučava đaka“, navodi Grujić za Radnik.rs. Ipak, đaci i kada bi primali višu naknadu za svoj rad, ne koštaju poslodavca isto kao i radnici jer im se ne uplaćuju doprinosi. Osim toga, ako se pretpostavlja da radnici imaju minimalne plate, šta mogu očekivati đaci kada završe obuku i počnu sami da rade?

Grujić se ne slaže sa kritikama koje kažu da će učenici srednjih stručnih škola zbog dualnog obrazovanja biti jeftina radna snaga:
“Dualno obrazovanje se uvodi da bi prestala da se stvara jeftina radna snaga jer trenutno dobijamo svršene srednjoškolce koji nemaju nikakvog savremenog niti praktičnog znanja, dok će dualnim obrazovanjem steći moderno i primenjljivo znanje koje će poslodavci ceniti”, tvrdi ona.

Džeparac bez doprinosa

Radnik.rs je takođe ukazao na činjenicu da srednjoškolci u sistemu dualnog obrazovanja u Austriji i Nemačkoj, osim naknade, primaju i doprinose, odnosno uplaćuje im se „radni staž“. Konačnim nacrtom zakona za srednjoškolce u Srbiji nisu predviđeni doprinosi, već samo spomenuta naknada koja je svojevrsni „džeparac“. Pored toga, u Nemačkoj prava učenika koji su na dualnom obrazovanju štite i sindikati, dok to ne predviđa naš Nacrt zakona.

Grujić navodi da tako i treba da bude jer učenici nisu radnici.

„Cilj ovog zakona je unapređenje kompetencija mladih ljudi da bi oni mogli da se nakon školovanja zaposle. U tom smislu, mi ne želimo zakon o dualnom obrazovanju koji postoji u nekim državama, a gde učenici uče da rade samo na jednoj mašini ili zavrću jedan šraf“, navodi ona.

Grujić smatra da je Ministarstvo ovim zakonom sprečilo da đaci rade proste manuelne poslove i da na praksi ne nauče ništa novo.

„Znate kako je to ranije izgledalo – đaci imaju tokom cele godine teorijsku nastavu i onda imaju praksu tri nedelje, to je tzv. blok nastava u nekoj kompaniji. Škole su potpisivale neke ugovore sa kompanijama o poslovno tehničkoj saradnji. Onda su deca u tim kompanijama bog zna šta radili, niko nije kontrolisao da li taj rad prati plan i program. Sada se tačno zna koju nastavnu jedinicu đaci obrađuju u kompaniji“, tvrdi ona.

Ono što jeste pozitivna promena u odnosu na prvobitni propis je da Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja izrađuje predlog plana i programa nastave, dok je u prethodnoj verziji zakona predlog plana rada izrađivala Privredna komora Srbije. To je bio i jedan od prigovora portala Radnik.rs jer je bilo nejasno zašto bi Privredna komora, a ne državne institucije, pravile plan obrazovanja dece.

I dalje važna uloga Privredne komore

I pored brojnih kritika, Ministarstvo je zadržalo odredbu po kojoj Privredna komora Srbije proverava da li su poslodavci ispunili uslove da učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja iako Privredna komora zastupa interese poslodavaca.

Grujić navodi da su Privrednoj komori samo poverene nadležnosti, ali da Ministarstvo prosvete poverava poslove i kontroliše rad komore.

Osim toga, ona navodi da Ministarstvo prosvete „nema kapaciteta“ da kontroliše poslodavce.

Sa druge strane, Ministarstvo je prihvatilo prigovor Radnik.rs i drugih organizacija i u propis uključilo uslov da poslodavac ne može učestvovati u sistemu dualnog obrazovanja ako je odgovorno lice u kompaniji osuđeno za prekršaj iz oblasti radnih odnosa.

Stručni predmeti u školi i kod poslodavca

Još jedna promena koju je Radnik.rs predložio, a koja je usvojena, odnosi se na broj časova koje đaci provode na radu. U prvobitnom propisu pisalo je da đaci najmanje oko polovinu časova obaveznih stručnih predmeta provode kod poslodavca. U tom tekstu propisa nije postojalo nikakvo ograničenje, što znači da đaci ne moraju da imaju nijedan čas teorijske nastave iz stručnih predmeta, već da sve vreme provode na radu.

U konačnom tekstu, Ministarstvo je uvelo ograničenje, te je do 80% fonda časova stručnih predmeta posvećeno radu kod poslodavaca. Fond opšteobrazovnih predmeta ostaje isti i ne može biti smanjen zbog rada kod poslodavca.

Prema rečima Grujić, ovaj zakon bi trebalo da se nađe pred Skupštinom Srbije u drugoj polovini oktobra.

Ko je finansirao projekat dualnog obrazovanja?

U projekat dualnog obrazovanja nemačko Savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) uložilo je 6,5 miliona evra u „razvijanje inkluzivnijeg kooperativnijeg srednjeg stručnog obrazovanja u oblasti tehničkih profila sa elementima dualnog obrazovanja“.

Austrija je uložila 300.000 evra „u cilju razvoja za uvođenje dualnog obrazovanja u Srbiji u saradnji sa ministarstvima, Privrednom komorom Srbije, školama i kompanijama“.

Švajcarska agencija za razvoj i saradnju uložila je 110.000 švajcarskih franaka u „razvoj kurikuluma za obrazovne profile iz oblasti drvno-prerađivačke industrije“.

Related posts:

1 Comment

  1. novica

    A ZAKON

    O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA clan 13? Penziono i socijalno i porez?

    Reply

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *