Prigovori na nacrt: Srednjoškolci rade, ali nisu radnici

Ekipa portala Radnik.rs podnela je Ministarstvu prosvete deset prigovora na Nacrt zakona o dualnom obrazovanju jer se ovim nacrtom omogućava da učenici rade za simboličnu naknadu do 35 sati nedeljno kod poslodavca i da se u njihovom slučaju Zakon o radu ne primenjuje.

Osnovni problem u vezi sa nacrtom je taj što se rad učenika kod poslodavca ne smatra radom, već „učenjem kroz rad“, što je otvorilo prostor da rad srednjoškolaca bude neadekvatno plaćen (učenici bi radili za pola minimalne zarade, odnosno 65 dinara po „produktivnom“ satu) i to bez doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. „Produktivan rad“ srednjoškolaca bi trebalo definisati kao standardni učinak radnika i tada ne bi bilo opravdanja da se rad učenika potceni i plati manje. Na sličan način, nacrt ne predviđa učešće inspektora rada u komisiji koja ispituje da li je poslodavac ispunio uslove za učešće u izvođenju “učenja kroz rad”, iako bi komisija trebalo da proveri da li su primenjene mere bezednosti i zdravlja na radu.

Takođe, kreatori ovog nacrta smatraju poslodavca podobnim za realizaciju dualnog obrazovanja iako je kažnjen zbog kršenja prava radnika (u nacrtu je samo definisano da odgovorno lice nije osuđeno za krivično delo), a roditelji i škola ne mogu raskinuti ugovor sa poslodavcem zbog toga što je napravio prekršaj iz oblasti radnog prava (na primer, prekovremeni rad koji nije u skladu sa zakonom, neisplaćivanje zarada itd.).

Ako učenici kod poslodavca mogu da rade do 35 sati nedeljno, kako piše u nacrtu, to bi značilo hipotetički da školski program može biti napravljen tako da učenici samo rade i da ne provode ni sat vremena u školi. Zakonom je neophodno definisati da učenici moraju da imaju određeni fond opšteobrazovnih predmeta, kao i teorijsku nastavu iz stručnih predmeta, kako se škola ne bi pretvorila u fabrički pogon i kako bi đaci imali šansu da se dalje školuju.

Ovim nacrtom su data velika ovlašćenja Privrednoj komori Srbije koja čak proverava ispunjenost uslova da poslodavci učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja i vode registar tih poslodavaca. Ostaje pitanje zbog čega država taj posao poverava Privrednoj komori, koja je interesna organizacija, umesto Ministarstvu prosvete.

U ovom nacrtu čak piše da Privredna komora sastavlja predlog opisa rada kod poslodavca, a državni organi na osnovu toga propisuju ciljeve i ishode učenja i plan i program nastave u dualnom obrazovanju. To bi značilo da država ciljeve nastave prilagođava planu rada koji im daju predstavnici privrede, umesto da država propiše šta je cilj ovakve nastave, pa da poslodavci na osnovu toga napišu plan koji su u mogućnosti da ispune. U ovoj odredbi sadržana je sva bezidejnost dualnog obrazovanja jer, primera radi, ako bi poslodavac naveo da je plan rada da učenici čiste fabriku, prema ovom nacrtu, državni organi bi na osnovu ovog plana napisali ciljeve i program koji će se sprovoditi, bez obzira na to što učenici ne stiču nikakvo znanje nakon tri ili četiri godine čišćenja poslovnih prostorija poslodavca.

O Nacrtu zakona o dualnom obrazovanju razgovaraće se na javnoj raspravi u zgradi opštine Vračar 8. juna od 14-16h. Kako je izgledala javna rasprava o ovom nacrtu u Nišu, pisala je Mašina.

Related posts:

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *