Dualno obrazovanje: U Nemačkoj i Austriji naknada i doprinosi, u Srbiji džeparac

Učenici u Nemačkoj i Austriji, koji su u sistemu dualnog obrazovanja, smatraju se zaposlenima u kompanijama i poslodavci im uplaćuju naknadu i doprinose, dok u Srbiji, prema nacrtu zakona, učenici rade za „džeparac“ bez doprinosa.

Austrija i Nemačka: Učenici se smatraju zaposlenim

Zbog najave medija da će dualno obrazovanje, odnosno rad srednjoškolaca kod poslodavaca, u Srbiji biti uvedeno “po austrijskom receptu” Radnik.rs uputio je pitanja trgovinskom savetniku Ambasade Austrije u Srbiji “Advantage Austria” u vezi sa sistemom dualnog obrazovanja u toj državi.

Pitali smo da li učenicima u Austriji poslodavci uplaćuju poreze i doprinose.

„Učenici u Austriji imaju ugovore o radu sa preduzećima, te u tom smislu imaju sve doprinose kao i svaki zaposleni“, piše u odgovoru.

Njihova prosečna neto zarada, kako piše u odgovoru, je različita u zavisnosti od branše i iznosi otprilike „u prvoj godini jedna trećina, u drugoj godini jedna polovina i u trećoj godini dve trećine zarade dogovorene kolektivnim ugovorom“.

Ipak, srednjoškolci u Austriji rade kod poslodavca u proseku četiri dana nedeljno u zavisnosti od branše.

Pitali smo i u kom pogledu smatraju da će se sistem dualnog obrazovanja u Austriji razlikovati od sistema koji se uvodi u Srbiji.

U odgovoru se navodi da će sistem dualnog obrazovanja u Srbiji „odgovarati potrebama i mogućnostima srpske privrede i u tom smislu će se razlikovati od onog koji postoji u Austriji“, ali su, između ostalog, naveli da Austrija daje značajnu podršku dualnom obrazovanju projektom „Implementacija elemenata dualnog obrazovanja u Srbiji“  koji finansira Austrijska razvojna Agencija – ADA.

Ista pitanja postavili smo i predstavnicima Nemačko-srpske privredne komore u vezi sa sistemom dualnog obrazovanja u Nemačkoj.

Prema rečima savetnika za dualno obrazovanje u komori Olivera Harrlena, u Nemačkoj poslodavac i učenik potpisuju svojevrstan ugovor o obuci i nakon toga učenik se smatra zaposlenim u toj kompaniji “ali sa posebnim pravima imajući u vidu uzrast”.

“U skladu sa svojim statusom, učenik je uključen u sistem socijalnog osiguranja, što obuhvata i invalidsko osiguranje”, piše u odgovoru.

Nemački sistem socijalnog osiguranja, inače, obuhvata i zdravstveno i penziono osiguranje.

Kako se u odgovoru komore dalje navodi, zarade učenika dosta variraju u zavisnosti od oblasti u kojoj rade, ali prosečna zarada je, kako tvrdi predstavnik komore, “40% plate koju primaju radnici (zanatlije) tokom prvih godina rada”.

Prema brošuri koju je izdala Fondacija Konrad Adenauer, učenici u dualnom sistemu u Nemačkoj dobijaju prosečno oko 800 evra mesečno.

Učenici u Nemačkoj za ovu zaradu rade između 35 i 40 sati nedeljno.

U nemačkom sistemu dualnog obrazovanja, đaci mogu biti i članovi sindikata, a sindikati igraju važnu ulogu u određivanju visine naknada, kontrolišu sprovođenje, ali i predlažu nova zanimanja u okviru sistema dualnog obrazovanja, piše u brošuri Fondacije.

Ipak, u istoj brošuri je navedeno i da komore, u koje su učlanjena preduzeća, igraju važnu ulogu u ovom sistemu jer “pomoću komora, firme samostalno obezbeđuju kvalitet obrazovanja u preduzećima”, što je na sličan način prisutno i u Nacrtu zakona o dualnom obrazovanju u Srbiji.

Prema mišljenju Olivera Harrlena, sistem dualnog obrazovanja u Srbiji treba pre svega primeniti u sektoru trgovine “gde se domaće kompanije takmiče sa kompanijama iz inostranstva”.

Za učenike u Srbiji – džeparac

Mediji su pre nekoliko meseci najavili uvođenje sistema dualnog obrazovanja u Srbiji i predstavnici Ministarstva prosvete su tada naveli da će srednjoškolci od kompanija u kojima rade dobiti “po 5.000 dinara mesečno džeparac”.

Nacrt Zakona o dualnom obrazovanju koji je predstavljen javnosti je to i potvrdio – učenici u Srbiji neće imati ugovor o radu, pa samim tim ni uplaćene doprinose, već samo džeparac koji iznosi pola “minimalca” ili najmanje 65 dinara po satu “produktivnog rada”. Nacrtom je definisano i da će učenici, uz naknadu, dobiti i plaćen prevoz od škole do poslodavca, ishranu i osiguranje.

Ovaj nacrt ne prepoznaje rad učenika u kompaniji kao rad, već kao “učenje kroz rad”, te se na taj način cena “učenja kroz rad” može slobodno formulisati bez konsultovanja Zakona o radu. Za razliku od učenika u Nemačkoj i Austriji, učenici u Srbiji koji su na dualnom obrazovanju neće moći da budu članovi sindikata jer se ne smatraju zaposlenim.

Nacrtom je definisano da će učenici raditi kod poslodavca najviše 35 sati nedeljno i najviše osam sati dnevno. Iz Ministarstva prosvete tvrde da srednjoškolci neće raditi 35 sati nedeljno, već da će u prvoj godini raditi jedan dan, u drugoj godini dva, a u trećoj tri dana nedeljno. Međutim, to nije navedeno u spomenutom nacrtu.

Related posts:

1 Comment

  1. Mara

    Sve nas to vodi ka stvaranju zone jegtinog rada za kompanije. To je osnovni ekonomski cilj Vlade

    Reply

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *