Anketa o radnoj snazi: Prosečna plata u Srbiji 35.399 dinara

Republički zavod za statistiku je na zahtev portala Radnik.rs dostavio podatak da je prema Anketi o radnoj snazi procena prosečne neto zarade zaposlenih radnika u 2016. godini iznosila 35.399 dinara.

To je za deset hiljada dinara niža zarada od one koju Zavod ističe kao prosečnu platu tokom 2016, a koja iznosi oko 46.086 dinara.

“Radnici smanjuju visinu svoje zarade”

Iz Zavoda za statistiku su u odgovoru na zahtev portala Radnik naveli da prosečna plata u iznosu od 35.399 dinara ili oko 290 evra „predstavlja procenu, a ne tačan podatak“.

Ovaj podatak je samo „procena“, kako navode, jer se taj podatak dobija anketiranjem građana i građanki, a oni nisu u obavezi da daju tačan podatak o svojoj zaradi i većina daje odgovor u intervalima (odnosno, odlučuje se za jedan od ponuđenih intervala, na primer, od 17.001-25.000 RSD).

„Podaci se baziraju na subjektivnim odgovorima ispitanika, tako da postoji tendencija da su zarade potcenjene”, navode u odgovoru.

Pitali smo na osnovu čega je Republički zavod za statistiku zaključio da su ispitanici u anketi navodili da je njihova zarada niža nego što jeste.

„Na osnovu poređenja sa podacima iz Poreske uprave, kao i razgovora sa anketarima, došli smo do zaključka da ispitanici najčešće prijavljuju samo osnovnu zaradu (bez dodatnih nadoknada za prekovremeni rad, bonusa, itd.)”, navodi se u odgovoru.

Na ovaj način Zavod za statistiku podatak o prosečnoj plati ne tretira kao verodostojan podatak i ne objavljuje ga, između ostalog, jer sumnja u tačnost odgovora ispitanika. Međutim, drugi podaci koje daju ispitanici u okviru Ankete o radnoj snazi Zavod smatra tačnim i objavljuje ih, kao na primer podatak da u Srbiji ima 13% nezaposlenih.

Ko odgovara na pitanje o prosečnoj plati?

Anketari Zavoda za statistiku ne ispituju sve zaposlene o njihovoj prosečnoj zaradi u prethodnom mesecu. Na ovo pitanje ne odgovaraju pomažući članovi domaćinstva, odnosno građani koji pomažu članovima porodice u porodičnom poslu i ne dobijaju naknadu za tu pomoć, iako ih Zavod smatra zaposlenima.

Na pitanje o prosečnoj zaradi ne odgovaraju ni vlasnici i suvlasnici firmi, preduzetnici i ortaci u preduzetničkoj radnji, samostalni umetnici, sportisti, poljoprivrednici i drugi radnici koji samostalno obavljaju delatnost.

Zanimljivo je da na ovo pitanje ne odgovaraju ni radnici koji rade po ugovoru o delu ili imaju autorski ugovor jer se smatra da ovi radnici rade samostalno za naknadu koju primaju po završenom poslu. Realnost je, međutim, da poslodavci često sklapaju ovakve ugovore sa radnicima kako bi umanjili njihova prava koja im pripadaju kao zaposlenima i o toj činjenici bi predstavnici Zavoda trebalo da vode računa.

Iz Zavoda su na naše pitanje zbog čega ovi zaposleni ne odgovaraju na pitanje o prosečnoj zaradi naveli da je to u skladu sa „metodologijom EU LFS istraživanja”.

Pitanje „Koliko je iznosila Vaša neto zarada u prošlom mesecu?“ postavlja se, kako navode iz Zavoda, svim radnicima koji „rade za poslodavca“. Tu, prema upitniku, spadaju i radnici koji rade sezonski ili povremeno.

„U zaposlene radnike spadaju sva lica koja rade za poslodavca (kako u formalnom, tako i u neformalnom sektoru – „na crno“), bez obzira na vrstu ugovora”, navode u odgovoru.

Ovim pitanjem o prosečnoj zaradi u svakom slučaju obuhvaćeno je više radnika nego istraživanjem koje objavljuje Zavod za statistiku i na osnovu koga je prosečna neto zarada u Srbiji viša od 45 hiljada dinara. To istraživanje, kao što smo već objavili, obuhvata samo radnike koji rade po ugovoru o radu.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *